Васпитавање тинејџера — улога мудрости

„Улажемо много труда да добро васпитамо свог сина и ћерку али изгледа као да их стално грдимо због нечега. Понекад се питамо да ли изграђујемо или рушимо њихово самопоуздање. Прилично је тешко пронаћи равнотежу“ (Џорџ и Лорен, Аустралија)

НИЈЕ нимало једноставно бити родитељ тинејџера. Осим што наилазе на читав низ нових изазова, родитељи можда осећају зебњу и тугу кад помисле на то да њихова деца одрастају. „Растужим се кад размишљам о томе да ће деца једног дана отићи од куће“, признаје Франк из Аустралије. „Није лако помирити се с тим да полако губите контролу над њиховим животом.“

Лија, која је била споменута раније, сложила би се с овим речима. „Тешко ми је да се према сину опходим као да је одрасла особа, јер у њему још увек видим мог малог дечака“, каже она. „Чини ми се као да је јуче кренуо у школу!“

Иако је то понекад тешко прихватити, тинејџери више нису мала деца. Они полако улазе у свет одраслих, а родитељи им пружају поуку и подршку. Међутим, као што су Џорџ и Лорен запазили, родитељи имају моћ и да изграде и да сруше дететово самопоуздање. Како да пронађу равнотежу? Библија садржи корисне савете (Исаија 48:17, 18). Осмотримо неке примере.

Добра комуникација је веома важна

Библија подстиче хришћане да буду ’брзи да чују, а спори да говоре‘ (Јаков 1:19). Иако је ово добар савет када се ради о деци свих узраста, посебно је код тинејџера важно чути и слушати. То може захтевати доста труда.

„Морао сам да се побољшам у комуникацији када су моји синови ушли у пубертет“, каже Питер из Велике Британије. „Док су били млађи, супруга и ја смо им говорили шта да раде, а они су нас слушали. Али, сада када су старији морамо да потанко разговарамо о свему, да им помажемо да сами извлаче закључке и науче како да се поставе у различитим ситуацијама. Укратко, морамо им допрети до срца“ (2. Тимотеју 3:14).

Слушање је нарочито важно када дође до неслагања (Пословице 17:27). Данијела из Велике Британије увидела је да је то тачно. Она прича: „Имала сам проблем с једном од мојих ћерки због тога што ми је дрско узвраћала када бих јој рекла да нешто уради. Али она је тврдила да ја увек вичем на њу и наређујем јој. Решиле смо тај проблем тако што смо селе заједно и заиста пажљиво слушале једна другу. Она ми је описала начин на који сам јој се обраћала и како је то утицало на њу, а ја сам њој објаснила своја осећања и гледиште.“

Данијела је установила да јој је то што је била ’брза да чује‘ помогло да гледа испод површине. „Сада покушавам да будем стрпљива с мојом ћерком. Кад хоћу нешто да јој кажем, бирам тренутак кад сам смирена“, прича она и додаје: „Сада се много боље слажемо.“

У Пословицама 18:13 стоји: „Ко одговара пре него што саслуша, то му је лудост и срамота.“ Грег из Аустралије увидео је да је то истина. „До расправе с децом обично дође када их супруга и ја не саслушамо и не уважимо њихова осећања већ им одржимо предавање“, каже он. „Чак и када се  уопште не слажемо с њиховим ставовима, увидели смо да је веома важно да им допустимо да кажу шта мисле пре него што их прекоримо или им дамо савет.“

Колико слободе?

Могло би се рећи да је питање самосталности главни узрок сукоба између родитеља и тинејџера. Колико слободе треба дати једном тинејџеру? „Понекад имам осећај да кад својој ћерки дам прст, она хоће целу руку“, каже један отац.

Очигледно је да када се младима даје неограничена слобода долази до горких последица. Библија упозорава да „дете распуштено мајку своју срамоти“ (Пословице 29:15). Без обзира на узраст, младима су потребне јасне смернице, а родитељи треба да покажу љубав и доследност у примени породичних правила (Ефешанима 6:4). У исто време, младима треба дати извесну меру самосталности како би били способнији да касније у животу доносе мудре одлуке.

Примера ради, размислите о томе како сте научили да ходате. Најпре, у најранијем узрасту, други су морали да вас носе. С временом сте почели да пузите и затим сте направили прве кораке. Наравно, када мало дете прохода, то га може изложити извесним опасностима. Због тога су родитељи пажљиво мотрили на вас и можда су постављали неке препреке да би спречили да доспете на опасна места као што су  степенице. Ипак, дозвољавали су вам да се самостално крећете. Тако сте с временом, након неизбежних падова, научили да се крећете с лакоћом.

Стицање самосталности подразумева нешто слично. Родитељи у почетку „носе“ своју децу. Они то чине тако што доносе одлуке за њих. Касније, када деца достигну одређени степен зрелости, родитељи им, фигуративно говорећи, дозвољавају да пузе. Допуштају им да сама доносе неке одлуке. Током тог периода, „препреке“ остају на свом месту и штите младе да не упадну у невољу. Док деца сазревају, родитељи им дозвољавају да се самостално „крећу“. Захваљујући томе, када одрасту, биће у стању да ’носе свој терет‘ (Галатима 6:5).

Поучан библијски пример

По свему судећи, када је Исус имао 12 година, родитељи су му дали извесну меру слободе, али он није злоупотребио поверење које му је било указано. Напротив, ’био је послушан‘ својим родитељима, ’напредовао је у мудрости и уживао све већу наклоност Бога и људи‘ (Лука 2:51, 52).

Као родитељ, можете извући поуку из овог примера и дати својој деци више слободе када покажу да су способна да је користе на исправан начин. Запазите шта су неки родитељи рекли о томе:

„Раније сам се превише мешала у оно што су моја деца радила. Касније сам их поучила неким начелима и допустила им да доносе одлуке у складу с тим. После тога сам запазила да су почела више да размишљају када су доносила одлуке“ (Су Хјан, Кореја).

„Премда осећамо извесну бојазан, мој супруг и ја не дозвољавамо да нас то спречи да допустимо деци да на одговоран начин користе слободу коју су с правом заслужила“ (Дарја, Бразил).

„Увидела сам да је важно да похвалим мог сина када на исправан начин користи слободу коју му дајем. Не очекујем од њега нешто што сама нисам спремна да чиним. На пример, говорим му где идем и шта радим. Ако ћу закаснити, ја му то јавим“ (Ана, Италија).

„Наши синови су свесни тога да самосталност није нешто што се подразумева, већ да морају доказати да заслужују поверење“ (Питер, Велика Британија).

Суочавање с последицама

Библија каже: „Добро је да човек носи јарам у младости својој“ (Тужбалице 3:27). Један од најбољих начина да млада особа носи свој јарам, то јест терет одговорности, јесте да се путем искуства увери у истинитост следећих речи: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7).

Вероватно из добрих намера, неки родитељи штите своју децу од последица  немудрих поступака. На пример, претпоставимо да тинејџер лакомислено потроши новац и упадне у дуг. Чему би био поучен ако би мама и тата једноставно покрили тај дуг уместо њега? С друге стране, шта би научио ако би му родитељи помогли да пронађе начин да заради новац и сам отплати свој дуг?

Родитељи не чине својој деци никакву услугу када их стално штите од последица неодговорног понашања. Тиме их не припремају за зрело доба већ их једноставно уче да ће неко увек бити ту да их извлачи из невоље, покрива штету коју начине и исправља њихове грешке. Далеко је боље дозволити да млади пожању оно што су посејали и науче да сами решавају проблеме које су створили. То је важан начин да своју ’моћ запажања искуством увежбају како би разликовали добро од зла‘ (Јеврејима 5:14).

’Личност која се мења и развија‘

Нема сумње да се родитељи тинејџера суочавају с веома тешким задатком. Понекад ће можда заплакати услед разочарања док настоје да ’васпитавају своју децу на Јеховин начин и помажу им да усвоје његов начин размишљања‘ (Ефешанима 6:4).

На крају, бити успешан родитељ не значи контролисати децу већ поучавати их и помагати им да усвоје исправна мерила (Поновљени закони 6:6-9). Мислите ли да је то лакше рећи него урадити? У праву сте. „Личност младих се стално мења и развија“, каже Грег ког смо раније цитирали. „То значи да морамо запажати те промене и прилагођавати им се.“

Уложите труд да примените библијска начела која су осматрана у овом чланку. Будите разумни у ономе што очекујете од своје деце. Ви сте њихов главни узор у животу и ту улогу никада немојте препустити неком другом. Библија каже: „Одгајај дете према путу којим треба да иде, па неће одступити од њега ни кад остари“ (Пословице 22:6).

[Истакнути текст на 7. страни]

Као што је малом детету потребно време да научи да хода, тако је и младима потребно време да стекну самосталност

[Истакнути текст на 8. страни]

Када је Исус имао 12 година, родитељи су му дали извесну меру слободе

[Оквир на 7. страни]

„Учврстите свој ауторитет“

Чињеница да се ваше дете можда љути због ограничења која му постављате не значи да треба да се повучете. Имајте на уму да тинејџери немају животног искуства и да су им потребне смернице (Пословице 22:15).

У једној књизи је речено: „Лако је да родитељи попусте пред бурним реакцијама своје деце и почну да им дају превише слободе како би избегли сукобе. У ствари, тада треба поступити на сасвим другачији начин — то је време да учврстите свој ауторитет уместо да дозволите деци да га сруше. Иако ће она одбијати да то прихвате, то је такође време да схвате да је неко други већ спреман да држи кормило у својим рукама“ (New Parent Power!, Џон Роузмонд).

[Оквир на 9. страни]

Када деца могу добити више слободе

Тинејџери често желе више слободе него што треба да имају. У исто време, неки родитељи превише ограничавају своју децу. Равнотежа је негде између ове две крајности. Како је можете наћи? За почетак, могли бисте да узмете у обзир чиниоце који су овде наведени. У којим подручјима ваше дете показује одговорност?

□ Избор пријатеља

□ Начин одевања

□ Располагање новцем

□ Долазак кући у договорено време

□ Завршавање кућних послова

□ Домаћи задаци

□ Спремност да се извини за грешке

□ Остало ․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․․

Ако ваше дете показује зрелост у више споменутих подручја, зашто не бисте размислили о томе како му можете указати веће поверење?

[Слика на 7. страни]

Допустите деци да кажу шта мисле пре него што их прекорите или им дате савет

[Слика на странама 8, 9]

Родитељи треба да поуче своју децу да буду одговорна