Игра случаја или дело Створитеља?

Чуло укуса

Чим узмете залогај свог омиљеног јела, активира се ваше чуло укуса. Али, како се заправо одвија тај задивљујући процес?

Размислите о следећем: На вашем језику — као и на другим деловима ваших уста и ждрела — налазе се групе кожних ћелија које се зову пупољци или квржице чула укуса. Многе од њих смештене су унутар папила на површини језика. Једна квржица садржи до сто рецепторних ћелија, од којих свака може распознати један од четири основна укуса — кисело, слано, слатко или горко. * Љуто припада сасвим другој категорији. Љута храна стимулише рецепторе за бол, а не квржице чула укуса! У сваком случају, рецепторне ћелије су повезане са сензорним нервима који, реагујући на супстанце из хране, истог трена преносе сигнале до мозга.

Међутим, укус се не осећа само устима. Пет милиона рецептора за мирис у вашем носу — који вам омогућавају да региструјете око 10 000 мириса — у великој мери доприносе осећају укуса. Процењује се да око 75 посто онога што сматрамо укусом заправо осетимо чулом мириса.

Научници су направили имитацију чула мириса — електрохемијски нос који ради помоћу сензора с хемијским гасом. Упркос томе, неурофизиолог Џон Кауер, цитиран у публикацији Research/Penn State, запажа: „Ниједан уређај који људи направе копирајући нешто из природе не може се по сложености мерити са оригиналом, који красе изузетна елеганција и сложеност.“

Свако би се сложио да чуло укуса доприноси томе да још више уживамо у храни. Па ипак, истраживачи још увек нису одгонетнули због чега људи више воле неке укусе од других. „Научници су можда разумели основне функције људског тела“, каже се у часопису Science Daily, „али наша чула укуса и мириса су на известан начин још увек загонетка.“

До каквог сте закључка дошли? Да ли се чуло укуса развило пуким случајем? Или представља доказ у прилог стварању?

[Фуснота]

[Дијаграм/Слика на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Попречни пресек језика

[Дијаграм]

Папиле

[Извор]

© Dr. John D. Cunningham/Visuals Unlimited