У ФИЛМУ који се приказивао пре више година, у једној сцени се види младић који стоји поред гроба вољене особе. „Мама је увек говорила да је умирање саставни део живота“, каже он. Затим се у првом плану појављује надгробни споменик, а младић додаје: „Желео бих да то није тако.“

Његове речи одражавају осећања милијарди људи које је смрт раставила од вољених особа. Какав ужасан непријатељ! Међутим, Бог обећава: „Као последњи непријатељ биће уништена смрт“ (1. Коринћанима 15:26). Али зашто умиремо, када је очигледно да бисмо могли да живимо вечно? Како ће смрт бити уништена?

Библија о нашем Створитељу, Јехови Богу, каже: „Дело је његово савршено“ (Поновљени закони 32:4; Псалам 83:18). Први човек Адам је био савршено створен  и могао је да живи вечно у Едену, рајском врту на земљи (Постанак 2:7-9). Зашто је Адам изгубио тај рајски дом који му је Бог подарио, и затим остарио и умро?

Одговор је једноставан — Адам је прекршио заповест да не једе плод с једног дрвета. Бог га је јасно упозорио каква ће казна уследити ако то учини: „Сигурно ћеш умрети“ (Постанак 2:16, 17). Адам се придружио својој жени Еви у кршењу те заповести, па их је Бог истерао из Едена. Вреди запазити због чега је Он одмах предузео тако нешто. Библија каже: „Да [Адам] не би испружио своју руку па и са дрвета живота [у врту] узео плод, појео га и живео вечно“ (Постанак 3:1-6, 22).

Ако су Адам и Ева умрли због своје непослушности, зашто и њихови потомци старе и умиру? Зато што су сви они од Адама наследили грех, а последица греха је несавршеност и смрт. Библија каже: „Преко једног човека [Адама] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

Као што смо раније видели, ’смрт ће бити уништена‘ — заувек уклоњена! (1. Коринћанима 15:26). Али како? Библија нам то открива следећим речима: ’Једним чином оправдања све врсте људи су проглашене праведнима и добијају живот‘ (Римљанима 5:18). На који начин је људима омогућено да буду праведни пред Богом и добију вечни живот?

Бог им је то омогућио тако што се побринуо да се отклони грех који су сви људи наследили од првог човека, Адама. Библија каже: „Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23). Говорећи о томе шта је Бог учинио да би људи могли бити проглашени праведнима и добити живот, Исус је рекао: „Бог је толико волео свет [човечанство] да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

Размислите о дубини љубави коју су према нама показали Бог и његов Син Исус Христ, који је толико пропатио за нас. Апостол Павле је написао: ’Син Божји ме је волео и предао себе за мене‘ (Галатима 2:20). Међутим, зашто је Исус једини човек који је могао да „свој живот да као откупнину“ и тако нас спасе од последица греха које воде до смрти? (Матеј 20:28).

Само је Исус могао дати свој живот као откупнину зато што је он једини човек који није наследио грех од Адама. Како је то могуће? Исусов живот је с неба на чудесан начин био пренесен у материцу Марије, која је била девица. Тако је, у складу са оним што је анђео рекао Марији, њено дете било „свето, Божји Син“ (Лука 1:34, 35). Због тога се за Исуса каже да је „последњи Адам“ и зато он није наследио грех од ’првог човека, Адама‘ (1. Коринћанима 15:45). Пошто је био без греха, Исус је могао дати себе као  „одговарајућу откупнину“ — његов живот је био исте вредности као живот који је у почетку имао савршени, безгрешни први човек (1. Тимотеју 2:6).

Тиме што је обезбедио откупнину, Бог нам је омогућио да добијемо оно што је Адам изгубио — бескрајан живот у рају на земљи. Међутим, неизмеран број људи добиће тај благослов тек када буду враћени у живот. Каква предивна нада! Али, да ли је то и сувише добро да би било истинито?

Треба ли сумњати у то да Јехова, Бог који је створио живот, има моћ да поново створи особу која је некада живела? Размислите о способности зачећа којом је Бог обдарио прву жену. „Адам је легао са својом женом Евом“ и око девет месеци касније, на свет је дошла њихова мала, верна копија (Постанак 4:1). Оно што се дешавало у Евиној материци док су се развијали сви делови бебиног тела још увек се описује као чудо које превазилази људску моћ схватања! (Псалам 139:13-16).

Пошто се сваког дана роди на стотине хиљада беба, рођење је постало нешто сасвим уобичајено. Међутим, многи још увек сматрају да је немогуће вратити у живот особу која је умрла. Када је људима који су оплакивали смрт једне девојчице Исус рекао да дете није умрло, него спава, „они су му се подсмевали“. Али Исус се обратио умрлој девојчици, рекавши: „’Устани!‘ Девојчица је одмах устала и почела да хода.“ У наставку се каже: ’И сви окупљени су били ван себе од усхићења‘ (Марко 5:39-43; Лука 8:51-56).

Када је Исус заповедио да се гроб његовог драгог пријатеља Лазара отвори, Лазарева сестра Марта се успротивила: „Сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан откако је умро.“ Међутим, након што је Исус вратио Лазара у живот, завладала је неописива радост! (Јован 11:38-44). Многи су чули за Исусова чуда. Јован Крститељ, који је тада био у затвору, сазнао је од својих ученика шта све Исус чини. Они су му рекли: „Мртви устају“ (Лука 7:22).

Зашто је Исус чинио таква чуда, када знамо да су се људи које је ускрснуо касније разболели и поново умрли? Он је тиме доказао да се оно што је Адам изгубио — вечни живот на рајској земљи — може вратити и да ће бити враћено. Ускрсења која је Исус вршио показала су како ће доћи до тога да милиони људи на крају ’поседују земљу и заувек живе на њој‘ (Псалам 37:29).

Дивно је што можемо бити међу онима који имају величанствену наду у вечни живот, уколико будемо одани Богу. Библија каже да таква оданост „обећава живот — садашњи и будући“. Тај ’будући живот‘ се такође назива ’правим животом‘ (1. Тимотеју 4:8; 6:19).

Осмотримо како ће изгледати тај прави живот који ће људи имати у праведном новом свету.