Зашто су мреже празне

„Било је добрих и лоших година, али риболов никада није био у кризи као што је сада“, каже 65-годишњи Џорџ који се бави риболовом на североисточној обали Енглеске. „Исцрпљене су све залихе — и лосос, и бела риба, и бакалар, и јастог — баш све.“

ЏОРЏ није једини који је забринут због тога; слични узнемиравајући извештаји стижу са свих „седам мора“. Агустин из Перуа, капетан рибарског брода тежине 350 тона, каже: „Несташица сардела почела је пре неких 12 година. У Перуу је било рибе у изобиљу преко целе године, али сада често месецима немамо посла. Никада нисмо ловили рибу даље од 25 километара од обале, али сада морамо да испловљавамо и до 300 километара како бисмо пронашли улов.“

Антонио, који живи у Галицији у Шпанији, каже: „Риболовом се бавим више од 20 година. Видео сам како се морске залихе постепено исцрпљују. Риба не може да се репродукује тако брзо колико ми ловимо.“

Премда се прекомерно експлоатисање океана не може фотографисати као крчење кишних шума, штета је подједнако велика. Организација Уједињених нација за исхрану и пољопривреду недавно је упозорила: „Ситуација је озбиљна и застрашујућа с обзиром на то да се већ око 75 посто светских риболовних подручја експлоатише у пуној мери или прекомерно, или су већ сасвим исцрпљена.“

Риба је главни извор протеина животињског порекла за петину становништва наше планете. Дакле, угрожена је једна од најважнијих намирница. Риба није подједнако заступљена свуда у морима. Заправо, када је у питању живи свет, већи део отвореног океана  је попут пустиње. Најбогатија риболовна подручја налазе се у приобалном делу и у зонама где је вода богата хранљивим састојцима. Тим састојцима се храни фитопланктон, који је прва карика у морском ланцу исхране. На који начин рибари уништавају ловишта од којих зависи сам њихов опстанак? На то ће нам одговорити историјат једног посебног риболовног подручја.

Гранд Бенкс — почетак пустошења

Нешто попут златне грознице почело је када је морепловац и истраживач италијанског порекла Џон Кабот * кренуо из Енглеске преко Атлантика и открио риболовно подручје у Гранд Бенксу, то јест плитким водама приобалног подручја Њуфаундленда у Канади. То је било само пет година након историјског путовања Кристофера Колумба 1492. Ускоро је на стотине риболоваца храбро запловило Атлантским океаном према Гранд Бенксу. Ниједан Европљанин никада није видео воде толико богате бакаларом.

Бакалар се ценио као злато. Због свог белог, немасног меса још увек је омиљен на светском тржишту. Атлантски бакалар је обично тежак између 1,4 и 9 килограма, али у Гранд Бенксу могли су се наћи и примерци величине човека. Током наредних векова, када су почеле да се користе повлачне мреже и ужад са хиљадама удица, улов је био све већи и већи.

Утицај индустријског риболова

У 19. веку су неки Европљани изразили забринутост због експлоатације рибе, посебно када је у питању харинга. Међутим, председник Британског краљевског друштва, професор Томас Хаксли, на Међународној изложби риболова 1883. у Лондону изјавио је: „Рибе има толико много да је количина коју уловимо практично безначајна... Зато верујем да су ловишта бакалара... и вероватно сва друга ловишта у овом великом мору неисцрпна.“

Скоро нико није сумњао у Хакслијево мишљење чак и након што су у Гранд Бенксу почели да се користе рибарски бродови на парни погон. Потражња за бакаларом се повећавала, посебно након 1925. када је Кларенс Бердсај из Масачусетса у САД осмислио методу брзог смрзавања рибе. Када су почели да користе моторне рибарске бродове, рибари су имали још већи улов. Али, велика експлоатација ће тек уследити.

Године 1951. у Гранд Бенкс је из Велике Британије пристигао рибарски брод необичног изгледа. Био је дугачак 85 метара и носивости 2 600 тона. То је био први рибарски брод с комором за смрзавање рибе. На крми је имао постоље на које су се дизалицама довлачиле огромне мреже, а на доњој палуби су се налазила постројења за филетирање и смрзавање рибе. Користећи радаре и сонаре, тај брод је недељама могао ловити читава јата риба, како дању тако и ноћу.

Друге земље су запазиле економски потенцијал и убрзо је на стотине сличних бродова пловило морем, извлачећи и до 200 тона рибе на сат. Носивост неких бродова била је и до  8 000 тона, а њихове мреже су биле толико велике да су могле обухватити џамбо-џет.

Завршни ударац

„Крајем 1970-их“, каже се у књизи Ocean’s End, „већина је још увек веровала у заблуду да је богатство океана неисцрпно.“ Током 1980-их све више је растао број огромних рибарских бродова у Гранд Бенксу. Стручњаци су упозоравали да је бакалар на ивици истребљења. Међутим, сада је на десетине хиљада људи зависило од рибарства у том подручју, а политичари су се устезали да донесу одлуку која неће бити добро прихваћена. Коначно, научници су 1992. указали на то да је у протеклих 30 година популација бакалара смањена за невероватних 98,9 процената. Лов бакалара у Гранд Бенксу био је забрањен. Али већ је било прекасно. Петсто година након открића, једно од најбогатијих светских ловишта било је потпуно исцрпљено.

Рибари су се надали да ће се бакалар ускоро поново појавити. Али животни век ове врсте рибе је преко 20 година и зато споро достиже зрелост. У годинама након 1992. још увек није дошло до очекиване обнове.

Светска криза риболова

Оно што се десило у Гранд Бенксу јесте отрежњавајући пример светског проблема у рибарској индустрији. Британски министар за заштиту животне средине изјавио је 2002. да је „потпуно исцрпљено 60 посто светских залиха рибе“. Туна, сабљарка, ајкуле и камена риба само су неке од бројних угрожених врста.

Многе богате земље већ су уништиле своја риболовна подручја и сада су у потрази за новим ловиштима у далеким земљама. На пример, нека од најплоднијих подручја налазе се на обалама Африке. Многи афрички државници су принуђени да издају дозволе за риболов, будући да је то главни извор страног капитала од којег зависи државни буџет. Не изненађује што је локално становништво незадовољно због такве експлоатације.

Зашто се прекомерна експлоатација наставља?

Посматрачу са стране, решење изгледа једноставно — зауставити прекомерну експлоатацију. Али није тако једноставно. Комерцијални риболов захтева огромна улагања у опрему. Зато се свако нада да ће се други повући како би он могао да настави с послом. На крају, обично нико не прекине с риболовом. Штавише, држава је често највећи инвеститор, што додатно отежава проблем. У часопису Issues in Science and Technology стоји: „Већина земаља сматра да је апел [Уједињених нација] да се заштите риболовна подручја образац понашања који друге земље треба да следе, а оне саме могу да крше.“

Спортски риболов такође доприноси проблему. Извештавајући о једном истраживању спроведеном у Сједињеним Државама, часопис New Scientist наводи: „Рекреативни риболов одговоран је за 64 посто улова угрожених врста рибе у Мексичком заливу.“ Пошто и спортски и комерцијални риболовци имају снажан утицај у друштву, политичари радије чине оно што им доноси популарност него да заштите залихе рибе.

Могу ли се светска риболовна подручја заштитити? У својој књизи The Living Ocean Бојс Торн-Милер каже: „Не може се учинити ништа нарочито како би се заштитиле угрожене врсте у океанима све док људи драстично не промене своје ставове.“ На срећу, наш Створитељ, Јехова Бог, успоставио је Краљевство захваљујући коме ће у будућности цела земља бити безбедно место за живот (Данило 2:44; Матеј 6:10).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 21. страни]

Услед прекомерног експлоатисања океана настаје подједнако велика штета као и услед крчења кишних шума

[Истакнути текст на 22. страни]

„Око 75 посто светских риболовних подручја експлоатише [се] у пуној мери или прекомерно, или су већ сасвим исцрпљена “ (Организација Уједињених нација за исхрану и пољопривреду)

 [Истакнути текст на 23. страни]

Риба је главни извор протеина животињског порекла за петину становништва наше планете

[Слика на 23. страни]

Камбоџа

[Слика на 23. страни]

Комерцијални риболов, Аљаска

[Слика на 23. страни]

Демократска Република Конго

[Извор слике на 20. страни]

© Janis Miglavs/DanitaDelimont.com

[Извори слика на 22. страни]

Слика горе: © Mikkel Ostergaard/Panos Pictures; у средини: © Steven Kazlowski/SeaPics.com; доле: © Tim Dirven/Panos Pictures