Пређи на садржај

Пређи на садржај

Шест корака до личног успеха

Шест корака до личног успеха

Шест корака до личног успеха

БИТИ заиста успешан значи водити најбољи начин живота, који је резултат примене Божјих начела и који је у складу са сврхом због које нас је створио. За особу која води такав живот, Библија каже: „Он је као дрво посађено крај вода које теку, које плод свој доноси у своје време, којем лишће не вене, и све што ради биће успешно“ (Псалам 1:3).

Заиста, иако смо несавршени и грешимо, наш целокупан живот може бити веома успешан! Како остварити тај циљ? Шест библијских начела која ћемо сада осмотрити могу вам помоћи у томе. Она пружају јасан доказ да су библијска учења заиста одраз Божје мудрости (Јаков 3:17).

Имајте исправно гледиште о новцу

„Љубав према новцу [је] корен сваког зла и због ње су неки... нанели себи многе патње“ (1. Тимотеју 6:10). Запазите да проблем није новац сам по себи — јер нам је он неопходан за живот — већ љубав према новцу. Због те љубави, новац може постати нечији господар, или бог.

Као што смо видели у првом чланку из ове серије, људи који незајажљиво јуре за богатством, сматрајући га кључем успеха, у ствари трче за илузијом. Осим што бивају разочарани, они себи наносе много бола. На пример, јурећи за новцем људи често жртвују свој добар однос с породицом и пријатељима. Други жртвују сан — ако не због посла, онда због брига. „Сладак је сан ономе ко служи, било да једе мало или много, а богатство не да богатоме да спава“, каже се у Проповеднику 5:12.

Новац не само што је окрутан господар, већ је и варљив. Исус Христ је говорио о ’преварном богатству‘ (Марко 4:19). Другим речима, богатство обећава срећу, али је не пружа, већ само ствара жељу да се има још. „Ко воли богатство, никад му није доста добитка“, стоји у Проповеднику 5:10.

Кратко речено, љубав према новцу је деструктивна и неизбежно води до разочарања, фрустрације, па чак и до злочина (Пословице 28:20). С друге стране, срећа и успех зависе од великодушности, опраштања, моралне чистоће, љубави и духовности.

Будите великодушни

„Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35). Док нас повремено давање тренутно усрећује, великодушност нас чини срећним људима. Наравно, великодушност се може изразити на многе начине. Један од најбољих начина који се често највише цени јесте давање себе, то јест давање свог времена и енергије.

Након што је проучио неколико студија о несебичности, срећи и здрављу, истраживач Стивен Пост је закључио да несебичност и помагање другима продужавају животни век, доприносе осећању испуњености и бољем физичком и менталном здрављу, као и смањењу депресије.

Осим тога, они који великодушно дају према својим могућностима нису на губитку. У Пословицама 11:25 се каже: „Душа која великодушно даје, уживаће благостање, и ко обилно напаја друге, сам ће бити обилно напојен.“ У складу с тим речима, људе који су великодушни од срца — који не дају да би добили нешто заузврат — цене и воле други, а нарочито Бог (Јеврејима 13:16).

Опраштајте

„Спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога. Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви“ (Колошанима 3:13). Данас је опраштање веома ретка појава; људи ће се радије осветити него показати милосрђе. До чега то доводи? Увреда рађа увреду, а на насиље се одговара насиљем.

Али ту није крај. Према извештају објављеном у часопису The Gazette у Монтреалу, у Канади, једна студија која је обухватила више од 4 600 људи између 18 и 30 година открила је да су агресивне, раздражљиве и пакосне особе имале више проблема с плућима. У ствари неке последице су биле теже него код пушача! Заиста, опраштање није само нешто што доприноси бољим међуљудским односима већ је и добар лек.

Како можемо научити да више опраштамо? Можемо почети тако што ћемо се поштено преиспитати. Зар и ми понекад не учинимо нешто што иритира друге? И зар не ценимо када нам они опросте? Зашто онда не бисмо били великодушни у показивању милосрђа? (Матеј 18:21-35). Такође је важно радити на самосавладавању. Избројте до десет или на неки други начин дајте себи времена да се смирите. На самосавладавање гледајте као на одраз снаге. „Ко је спор на гнев бољи је од силног човека“ (Пословице 16:32). ’Бољи од силног човека‘ — а то значи успешан, зар не?

Држите се Божјих мерила

„Заповест је Јеховина чиста, очи просветљује“ (Псалам 19:8). Једноставно речено, Божја мерила су добра за нас у физичком, менталном и емотивном погледу. Између осталог, штите нас од штетних поступака као што су злоупотреба дроге и алкохола, промискуитет и гледање порнографије (2. Коринћанима 7:1; Колошанима 3:5). Последице тога могу бити злочин, сиромаштво, губитак поверења, распад породице, ментални и емоционални проблеми, болести и чак прерана смрт.

С друге стране, живот по Божјим мерилима унапређује добре међуљудске односе у којима влада поверење и доприноси самопоштовању и унутрашњем миру. У Исаији 48:17, 18 Бог нам каже да је он тај ’који нас учи за наше добро и води нас путем којим треба да идемо‘. Затим додаје: „О, да си пазио на моје заповести! Мир би твој као река био и праведност твоја као морски таласи.“ Заиста, наш Створитељ нам жели све најбоље. Он нас „води путем“ правог успеха.

Показујте несебичну љубав

„Љубав изграђује“ (1. Коринћанима 8:1). Можете ли замислити живот без љубави? Какав би то празан и несрећан живот био! Кад „љубави [према другима] не бих имао, био бих ништа... ништа ми не би користило“, написао је апостол Павле под Божјим надахнућем (1. Коринћанима 13:2, 3).

Љубав која је овде поменута није љубав међу особама супротног пола, која наравно има своје место у животу. Ради се о много дубљој, трајнијој љубави која је вођена Божјим начелима * (Матеј 22:37-39). То није пасивна љубав, усмерена на примање, већ активна, оријентисана на давање. Павле је такође рекао да је таква љубав стрпљива и добра. Није љубоморна, не хвали се и није поносна. Не гледа своју корист и не вређа се лако, већ прашта. Таква љубав изграђује. Такође, помаже нам да будемо успешни у међуљудским односима, а нарочито у кругу породице (1. Коринћанима 13:4-8).

За родитеље показивање љубави значи показивање срдачне наклоности према деци и постављање јасних моралних мерила темељених на Библији, као и других ограничења. Деца која одрастају у таквој породици уживају у сигурности и породичној стабилности и осећају се заиста вољено и цењено (Ефешанима 5:33–6:4; Колошанима 3:20).

Џек, младић из Сједињених Држава, одрастао је у породици у којој су се примењивала библијска начела. Након што се одвојио од родитеља, написао им је једно писмо. У њему он делимично каже: „Нешто што сам се увек трудио да радим јесте да следим [библијску] заповест: ’Поштуј свог оца и своју мајку... да ти буде добро‘ (Поновљени закони 5:16). И заиста ми је било добро. Сада сам више него икада свестан да је то захваљујући томе што сте били брижни и добри родитељи. Хвала вам за ваш велики труд и подршку коју сте ми пружали док сте ме одгајали.“ Ако сте родитељ, како бисте се осећали када бисте примили једно овакво писмо? Зар не бисте били пресрећни?

Још једна одлика љубави која се темељи на начелима јесте да се ’радује истини‘ која се налази у Библији (1. Коринћанима 13:6; Јован 17:17). Наведимо један пример: Брачни пар који има проблеме у браку заједно чита Исусове речи из Марка 10:9: „Што је Бог саставио, човек нека не раставља.“ Сада треба да испитају шта им је у срцу. Да ли се заиста ’радују библијској истини‘? Да ли на брак гледају као на нешто свето, као што то Бог чини? Да ли су вољни да уложе труд како би решили проблеме у духу љубави? Ако тако учине, моћи ће да имају успешан брак и да се радују добрим резултатима.

Поклоните пажњу духовности

„Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3). За разлику од животиња, људи имају способност да разумеју духовне ствари и да их цене. Зато постављамо питања као што су: Која је сврха живота? Постоји ли Створитељ? Шта се дешава с нама кад умремо? Шта доноси будућност?

Широм света, милиони искрених људи пронашли су одговоре на та питања у Библији. На пример, последње питање је повезано с Божјом намером за човечанство. Која је то намера? Бог жели да земља буде рај заувек настањен људима који воле њега и његова мерила. У Псалму 37:29 стоји: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети.“

Јасно је да наш Створитељ не жели да будемо успешни само 70 или 80 година. Он жели да будемо успешни заувек! Зато је сада време да учимо о свом Створитељу. Исус је рекао: „Да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3). Док будете стицали то знање и примењивали га у животу, уверићете се да „благослов од Јехове обогаћује, и никакав бол Бог при том не задаје“ (Пословице 10:22).

[Фуснота]

^ На готово свим местима где се појављује у грчком делу Светог писма, то јест „Новом завету“, „љубав“ је превод грчке речи агапе. Агапе је морално осећање које је ствар свесне одлуке да волимо друге и темељи се на начелима, осећању дужности и поштовању према ономе што је исправно. Међутим, ова врста љубави није хладна и безосећајна, већ може бити веома срдачна и снажна (1. Петрова 1:22).

[Оквир на 7. страни]

ЈОШ НЕКИ САВЕТИ ЗА УСПЕШАН ЖИВОТ

Имајте здрав страх од Бога. „Страх од Јехове почетак је мудрости“ (Пословице 9:10)

Мудро бирајте пријатеље. „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи“ (Пословице 13:20)

Будите умерени. „Јер ће пијаница и изјелица осиромашити“ (Пословице 23:21)

Не будите осветољубиви. „Никоме не враћајте зло за зло“ (Римљанима 12:17)

Будите марљиви. „Ако неко неће да ради, нека и не једе“ (2. Солуњанима 3:10)

Примењујте Златно правило. „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12)

Пазите на свој језик. „Ко би волео да живи и да види добре дане, нека задржава свој језик од зла“ (1. Петрова 3:10)

[Оквир/Слика на 8. страни]

ЉУБАВ ЈЕ ДОБАР ЛЕК

Лекар и аутор Дин Орниш написао је: „Љубав и присност су кључни чиниоци од којих зависи да ли ћемо се осећати лоше или добро, да ли ћемо бити тужни или срећни, патити или се разведрити. Ако би неки нови лек имао такво дејство, практично сваки лекар би га преписао својим пацијентима. У супротном би се могло закључити да није савестан.“

[Оквир/Слике на 9. страни]

ОД ОЧАЈА ДО УСПЕХА

Када је започео рат на Балкану, Миланко је приступио војсци. Због његових неустрашивих подвига, прозвали су га Рамбо, по насилном филмском јунаку. Међутим, Миланко се с временом разочарао у војску због корупције и лицемерства које је видео. „Због тога сам се“, пише он, „одао многим пороцима — алкохолу, цигаретама, дроги, коцкању и промискуитету. Срљао сам у пропаст и нисам видео излаз.“

У тим тешким тренуцима, Миланко је почео да чита Библију. Касније, док је био у посети рођаку, видео је Стражарску кулу, коју издају Јеховини сведоци. Допало му се оно што је прочитао и ускоро је почео да проучава Библију са Сведоцима. Захваљујући библијској истини, кренуо је путем успеха и среће. „Она ми је пружила снагу“, каже он. „Прекинуо сам са свим пороцима, постао нова особа и крстио се као Јеховин сведок. Људи који ме познају од раније не зову ме више Рамбо, већ Зец — по надимку из детињства — због тога што сам постао благ.“