Како живети с муцањем

„Када почнем да муцам, сав се унервозим па још више муцам. Као да сам у некој дубокој јами из које не могу да изађем. Једном сам се обратио психологу за помоћ. Та докторка ми је рекла да треба да нађем девојку и да спавам с њом како бих стекао веће самопоуздање! Наравно, више никад нисам отишао код ње. Само сам желео да ме људи прихвате онаквог какав јесам“ (тридесетдвогодишњи Рафаел)

ЗАМИСЛИТЕ да вас облива хладан зној чак и када треба да купите обичну аутобуску карту или да вам речи стално запињу па понављате само прво слово. Тај проблем има око 60 милиона људи широм света, што значи да свака стота особа муца. Људи их често исмевају или потцењују. Неки чак мисле да су они мање интелигентни јер теже речи замењују једноставнијим које лакше изговарају.

Шта изазива муцање? Може ли се оно излечити? Да ли особа која муца може ишта учинити како би течније говорила? Шта други могу учинити како би им помогли?

Да ли су познати узроци?

У древна времена се веровало да муцање изазивају зли духови које је требало истерати. У Средњем веку је владало мишљење да је проблем био у самом језику. Како се то „лечило“? Усијаним гвожђем и зачинима! У наредним вековима хирурзи су у покушају да излече муцање секли нерве и мишиће језика и чак су вадили крајнике. Али те сурове методе нису донеле очекиване резултате.

Данашња истраживања указују на то да вероватно не постоји само један узрок муцања већ да томе доприноси више фактора. Један од њих може бити реакција особе на стрес. Надаље, код неких то може бити наследни фактор, јер око 60 посто људи који муцају има неког рођака са истим проблемом. Штавише, истраживања у којима су коришћене различите методе снимања рада мозга показују да мозак особе која муца другачије обрађује речи. Неки „можда почну да говоре пре него што мозак пошаље сигнале како да се речи изговоре“, каже др Нејтан Лавид у својој књизи Understanding Stuttering. *

Дакле, главни узрок муцања не мора обавезно бити психолошке природе, као што се некада сматрало. „Другим речима, муцање није ствар начина на који особа размишља и она не може решити свој проблем тако што ће убедити себе да може престати да муца“, пише у књизи No Miracle Cures. Међутим, код особа које муцају могу се појавити психички проблеми као последица тог стања. На пример, могу се плашити извесних ситуација, рецимо да говоре пред другима или да разговарају преко телефона.

 Шта може помоћи онима који муцају

Занимљиво је што особе које муцају можда врло мало муцају или нимало не муцају када певају, шапућу, причају сами са собом или са својим кућним љубимцима, говоре у хору или имитирају друге. Овај проблем спонтано нестаје чак код 80 посто деце. Али шта је с преосталих 20 посто?

Данас постоје говорне вежбе које помажу особама да се течније изражавају. Неке од техника које се користе у тим вежбама су опуштање вилице, усана и језика, као и дисање дијафрагмом. Пацијенти се понекад уче како да користећи дијафрагму лагано испуштају помало ваздуха док почињу да говоре. Поред тога, могу бити подстакнути да развуку самогласнике и поједине сугласнике. С временом, како особа буде лакше изговарала речи, тако ће брже и говорити.

Тим вештинама се може овладати за само неколико сати. Али могу бити потребне хиљаде сати вежбања да би се могле успешно применити у веома стресним ситуацијама.

Када треба почети с вежбама? Да ли је мудро да се чека и види да ли ће дете с временом само престати да муца? Према расположивим подацима, тај проблем савлада мање од 20 посто деце која муцају пет година. У књизи No Miracle Cures пише: „После шесте године дете вероватно неће моћи да савлада тај проблем без говорних вежби.“ Зато, „децу која муцају треба што је могуће раније одвести код логопеда“, наводи се даље у књизи. Од 20 посто деце која наставе да муцају и кад одрасту, говорне вежбе дају резултате код 60 до 80 посто њих. *

Будите реални

Према педагогу Роберту Кесалу, који и сам муца, особе које муцају не могу очекивати да потпуно течно говоре у свим ситуацијама. Рафаел који је споменут на почетку није могао да у потпуности савлада свој  проблем, иако сада боље говори. Он каже: „Мој проблем више долази до изражаја када морам да читам или говорим пред другима или када сам у друштву привлачне женске особе. Раније сам се често непријатно осећао јер су ме људи исмевали. Међутим, касније сам покушао да прихватим себе онаквог какав сам и да не доживљавам себе превише озбиљно. Ако сада запнем код неке речи, ја се насмејем, али затим пробам да се опустим и настављам да говорим.“

Оно што Рафаел каже у складу је са оним што каже Америчка фондација за муцање, према којој је „савладавање муцања више питање губитка страха од муцања него већег труда“.

Многи који се боре са овим проблемом не дозвољавају да то утиче на квалитет њиховог живота. Неки су чак постали познати, као што су физичар сер Исак Њутн, британски државник Винстон Черчил и амерички глумац Џејмс Стјуарт. Други су постали вешти у нечему што није везано за говор, као што је свирање неког инструмента, сликање или учење знаковног језика. Они међу нама који не муцају треба да цене велики труд који улажу они који муцају. Зато им пружимо охрабрење и подршку колико год можемо.

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 13. страни]

КАКО МОЖЕТЕ ПОМОЋИ ОСОБИ КОЈА МУЦА

● Потрудите се да атмосфера буде опуштена. Данашњи брзи темпо живота и свакодневни стрес често само погоршавају проблем.

● Уместо да особи која муца кажете да мало успори, пружите пример тиме што ћете ви спорије говорити. Пажљиво је слушајте. Немојте је прекидати. Не завршавајте реченице уместо ње. Сачекајте мало пре него што одговорите.

● Немојте је критиковати и исправљати. Одговарајућим визуелним контактом, изразима лица, положајем тела и коментарима покажите да вас занима шта она каже, а не како то каже.

● Муцање не треба да буде табу тема. Особа која муца биће опуштенија ако јој се добронамерно осмехнете и повремено на љубазан начин покажете да разумете у чему је проблем. Можда можете рећи нешто попут овога: „Понекад нам није лако да кажемо оно што желимо.“

● Изнад свега, ставите особи до знања да је прихватате онакву каква јесте.

[Оквир/Слика на 14. страни]

„ПОСТЕПЕНО САМ СВЕ МАЊЕ МУЦАО“

Виктор који је неколико година муцао док је његова породица пролазила кроз један веома тежак период успео је да без терапије савлада свој проблем с говором. Пошто је Јеховин сведок, он учествује у Теократској школи проповедања, која се сваке седмице одржава у њиховим скупштинама. Премда ова школа не служи као терапија за особе које имају проблем с говором, она помаже полазницима да побољшају своје говорничке вештине и да стекну самопоуздање.

У тој школи се користи приручник Извуци корист из образовања у Теократској школи службе. У оквиру под насловом „Савладати муцање“ пише следеће: „Важно је да се стално трудиш... Ако треба да одржиш говор, добро се припреми. Сав се посвети свом излагању... Ако почнеш да муцаш док говориш, тада колико је год то могуће покушај да останеш сталожен у говору и у држању. Опусти мишиће вилице. Користи кратке реченице. Коришћење интерјекција, као што су ’ааа‘ и ’ммм‘ сведи на најмању меру.“

Да ли је ова школа помогла Виктору? Он каже: „Толико бих се усредсредио на то шта желим да кажем, а не како ћу то рећи, да бих заборавио на свој проблем. Такође сам много вежбао. Постепено сам све мање муцао.“