Започео сам најбољу трку у свом животу

Испричао Карл-Ерик Бергман

Брзо трчање ми је пружало фантастичан осећај. Пошто сам имао талента за трчање, спринт је постао најважнија ствар у мом животу.

ГОДИНЕ 1972, када сам имао 17 година, учланио сам се у један спортски клуб. Убрзо сам схватио колико много посла стоји преда мном уколико желим да постанем врхунски атлетичар. Таленат није довољан да неко постане првак у спринту. Али ја сам био спреман да радим на томе.

Када сам имао 22 године примљен сам у репрезентацију Финске. Следеће године сам имао најбољи просек од свих атлетичара Финске у спринту на 100 метара. Али због повреда Ахилове тетиве и потколенских тетива нисам могао да потпуно искористим свој потенцијал. Међутим, толико сам волео трчање да сам почео да тренирам талентоване атлетичаре. Године 1982, планирао сам да се преселим у Калифорнију, да се тамо упишем на један универзитет и да у много повољнијим климатским условима наставим спортску каријеру. Чак сам купио и авионску карту.

Шта ми је променило живот

Једне вечери, нешто пре планираног лета за Калифорнију, неко ми је зазвонио на врата. Биле су то две жене које су биле Јеховини сведоци. Оне су биле веома мирне и сталожене, што су особине пожељне за једног атлетичара. Позвао сам их унутра и сели смо да разговарамо. Након разговора из ког сам доста тога научио оставиле су ми књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. * Почео сам да је читам. Негде на половини књиге схватио сам да је оно што у њој пише истина. Када су те две жене поново дошле, питао сам их како могу да постанем Јеховин сведок. Оне су одговориле да би требало да проучавам Библију.

Осим што сам почео да проучавам Библију са Сведоцима, почео сам и да идем на њихове састанке у Дворани Краљевства у Ванти, граду у ком сам живео. Уверио сам се да се оно што сам учио темељи на Библији. Библијска учења за која сам сазнао полако су почела да мењају моје гледиште о томе шта је заиста важно у животу. Зато сам отишао до путничке агенције како бих вратио авионску карту и добио новац назад. Један део тог новца сам потрошио на одело за састанке и актенташну за Библију и библијску  литературу. Крстио сам се као Јеховин сведок на конгресу у Хелсинкију 1983. године.

Придружују ми се још неки атлетичари

Оно што сам сазнао из Библије одушевљено сам преносио својим пријатељима. Њихова прва реакција била је неверица. У ствари, убрзо су почеле да круже гласине да сам полудео. Пријатељи су један за другим почели да ме избегавају. Након крштења, сретао сам атлетичаре на тркачкој стази, пошто сам редовно вежбао како бих остао у кондицији. Наши разговори су им помогли да виде да нисам полудео, већ да сам се само променио.

Многи од њих су с временом увидели да је оно о чему сам говорио разумно и да то вреди испитати. Могли су да виде да више нисам био вулгаран и агресиван. Неколико њих је желело да сазна више о Библији. Уживао сам да објашњавам другима да Библија хришћански живот пореди с једном атлетском дисциплином. Ми смо у трци у којој је награда вечни живот (2. Тимотеју 2:5; 4:7, 8).

Истина је да праву срећу и смисао живота не доносе победе на спортским такмичењима, већ то што живимо онако како се допада нашем Створитељу. Неки атлетичари су захваљујући разговорима које смо водили преиспитали своје циљеве у животу и неколико њих је прихватило библијску истину која је утицала на мој живот. Драго ми је што многи од њих имају исти жар за службу Богу какав су имали и за атлетику.

Једна од њих је била Ивон, надарена тркачица на 800 метара. Она је била најбржа тркачица у Скандинавији у тој дисциплини и држала је државни рекорд Финске. Представљала је Финску на европским такмичењима и постизала добре резултате. Разговори које смо водили помогли су јој да увиди колико је бесмислено тежити за славом у данашњем свету. Из Библије је сазнала да овај свет пролази и да ће га заменити Божји нови свет (1. Јованова 2:17).

Ивон је убрзо почела да проучава Библију. У то време се забављала са Јоуком, талентованим чланом атлетског тима Финске. Он је заправо представљао Финску на европским и светским првенствима у атлетици. Ивон и Јоуко су се преселили у Сједињене Државе како би тамо наставили своју спортску каријеру.

Док су били тамо Ивон је наставила да проучава Библију, а Јоуко јој се придружио. То је учинио с циљем да пронађе нешто погрешно у оном што је она учила и тако јој помогне да се уразуми. Али, мало-помало, библијска истина је допрла и до његовог срца. Венчали су се и касније су предали свој живот Богу, симболизујући то крштењем у води. Данас су обоје пионири, што значи да доста времена проводе у служби проповедања.

Барбру је још једна атлетичарка с којом сам почео да проучавам Библију. Она је била првакиња Финске у трци на 400 метара. Неко време пре тога представљала је Финску на европским такмичењима. Барбру и њен супруг Јармо који је био скакач с мотком преселили су се у Шведску. Тамо је Барбру наставила да проучава Библију, а придружио јој се и Јармо. Обоје су тражили сврху живота и након што су сазнали шта Библија научава крстили су се у Шведској. Јармо је с временом постао физиотерапеут и сада они као брачни пар служе Богу. Јармо служи као старешина у једној скупштини.

Ту је била и Хајди, такође талентована тркачица која је тада била у тинејџерским годинама. Пошто сам био њен тренер, приметио сам да је занимају и духовне ствари. Зато сам јој једног дана причао о томе шта Библија каже о Божјем Краљевству и о благословима које ће оно донети. Питао сам је: „Да ли верујеш да ћемо видети испуњење ових обећања?“ (Псалам 37:11, 29; Матеј 6:9, 10).

„Да“, одговорила је. Желела је да проучава Библију. Зато сам замолио једну своју духовну сестру да проучава с њом. Након неколико година, Хајди је такође симболизовала своје предање Богу крштењем у води. С временом је израсла у предивну духовну жену и постала је моја супруга. Она  је одличан сарадник и веома је одлучна да настави да служи Богу, а таква одлучност би јој у свету спорта умногоме помогла да постане врхунска атлетичарка.

Када сам почео да проучавам Библију мој млађи брат који је такође био спортиста у први мах је веома негативно реаговао. После сам му дао књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Касније је дошао код мене и рекао: „Почео сам да читам ову књигу, али не разумем баш све. Хоћеш ли да ми помогнеш?“ Замолио сам једног другог Сведока да проучава с њим и после четири месеца он се крстио. Касније се оженио, а његова жена служи као пионир.

Трка се наставља

Још пре него што сам се крстио одлучио сам да постанем мисионар. Убрзо након крштења почео сам да служим као пионир. Схватио сам да у трци за живот треба да дам све од себе. Моја жена Хајди и ја смо поднели молбе за Галад, мисионарску школу Јеховиних сведока која се налази у држави Њујорк, и 1994. били смо позвани да похађамо ту школу. Након завршетка те школе, послати смо у Летонију, где велики број људи говори руски.

Након распада Совјетског Савеза многи људи су били разочарани у политику. Библија је била озлоглашена, па чак и забрањена, али приметили смо да многе занима шта то у њој стоји. Учење руског је био један од најтежих подухвата у мом животу. Али након шест година мисионарске службе у Летонији био сам наименован да посећујем и јачам скупштине Јеховиних сведока као покрајински надгледник. То радим и данас, заједно са својом драгом супругом.

Током година сам многима помагао да напредују у трци за живот, „прави живот“ у Божјем новом свету (1. Тимотеју 6:19). Да би тренер могао да помогне атлетичарима да достигну свој максимум, он мора добро да их познаје. Мора да им помогне да своје јаче стране добро искористе, а да слабе тачке сведу на минимум. Треба да им да мотивацију да истрају и да постигну свој максимум.

Изненадио сам се када сам видео колико сличности има између хришћана и атлетичара, као што је то апостол Павле истакао у својој првој посланици Коринћанима. Успешан атлетичар је усредсређен на тренирање, уместо да само машта о победи. Он себи поставља реалне циљеве и систематски ради на томе да их постигне. Уколико би изгубио из вида свој циљ и престао да ради на његовом остварењу, сав његов труд који је до тада уложио пао би у воду. Тако и прави хришћанин мора бити усредсређен на свој циљ.

Успешан атлетичар се такође строго држи одређеног режима исхране. Исто се може рећи и за правог хришћанина. Он не храни свој ум лажним учењима тако што би јео са ’демонског стола‘, како се изразио апостол Павле. Уместо тога, храни се здравом духовном храном коју је Бог обезбедио преко своје Речи, Библије (1. Коринћанима 10:21). Надаље, када се појаве проблеми, успешан атлетичар остаје оптимиста. Он признаје своје грешке и поправља се. „Ја не трчим бесциљно“, написао је Павле. „Него бијем своје тело“, рекао је, да не би био дисквалификован (1. Коринћанима 9:24-27).

 Моја супруга и ја и даље волимо да будемо у кондицији и зато редовно идемо у теретану. Међутим, не дозвољавамо да нас то омета у служби Јехови, који је нас људе тако дивно створио (Псалам 139:14). Обоје смо усредсређени на то да освојимо награду, то јест „прави живот“ који ће бити могућ у Божјем новом свету (1. Тимотеју 4:8).

Након што је говорио о ’облаку сведока‘ из претхришћанских времена, апостол Павле је своје сувернике овако подстакао: „Скинимо и ми сваки терет и грех који нас лако може намамити у замку и истрајно трчимо трку која је пред нама“ (Јеврејима 12:1). Ништа није важније од учешћа у тој трци. То је зато што ће на крају те трке сви тркачи добити вечне благослове (2. Тимотеју 4:7, 8).

[Фуснота]

[Слика на 14. страни]

Хајди и ја, Ивон (горе) и Јоуко и њихова ћерка (доле), средином 1980-их

[Слика на 15. страни]

Са Хајди у служби проповедања

[Слика на 15. страни]

На конгресу Јеховиних сведока 2009. у Хелсинкију: Ивон и Јоуко с наше леве стране и Јармо и Барбру с наше десне стране

[Извор слике на 12. страни]

Published in Aamulehti 8/21/1979