Како сте постали музичар?

Моји родитељи су пијанисти. Почели су да ме уче да свирам клавир кад сам имао пет година. Касније сам ишао у чувену музичку школу у Ташкенту.

Реците нам који су изазови свирања у оркестру.

Сваки оркестар је прича за себе. Они су попут џиновског музичког инструмента који „свира“ њихов диригент. За солисту је вероватно највећи изазов добра комуникација с диригентом. Она је попут разговора између два пријатеља — ниједан не доминира, већ допушта да онај други дође до изражаја. Обично имамо само једну или две пробе у којима треба да остваримо такву комуникацију.

Колико времена дневно вежбате?

Најмање три сата — и то не значи да само вежбам тешке деонице. Такође анализирам форму дела које припремам, али без свирања. Поред тога, слушам и друга дела дотичног композитора, што ми помаже да боље разумем дело које ћу изводити.

Шта бисте рекли да одликује доброг пијанисту?

То што уме да постигне да клавир такорећи пева. Да вам објасним на шта мислим. Клавир је инструмент који производи звук на сличан начин као удараљке. Након удара у дирку, звук се неизбежно утишава — за разлику од дувачких инструмената или људског гласа, који могу држати ноту или повећавати јачину звука. Зато је за пијанисту изазов да не допусти да му тон ослаби. Он то чини тако што прецизно помера прсте и ручне зглобове, у комбинацији с притискањем  десне педале, која продужава трајање звука или мења боју тона. Када пијаниста овлада овом компликованом техником, под његовим прстима клавир може да звучи попут флауте, хорне, па и целог оркестра. Чак може бити налик најлепшем музичком инструменту — људском гласу.

Очигледно је музика дубоко у вашем срцу.

За мене је музика језик који најдиректније преноси и буди осећања која је тешко, ако не и немогуће, изразити речима.

Како сте се заинтересовали за духовне ствари?

У нашој кући је било много књига, које је отац набављао у Москви. Посебно ме је заинтересовала књига о Библији, у којој се говори о настанку човечанства и доживљајима Израелаца. Била ми је занимљива још једна књига. Њу су издали Јеховини сведоци и звала се Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. * Фасцинирао ме је њен јасан преглед библијских учења. Када сам се 1991. преселио у Шпанију да бих наставио музичко образовање, понео сам ту књигу и прочитао је неколико пута. Открио сам веру која не апелује на емоције, већ износи јасне доказе и подстиче на коришћење логике.

Посебно ми је заокупило пажњу библијско учење о вечном животу на земљи. То ми је било тако логично! Додао бих да тада још нисам био срео Јеховине сведоке. Али сам био решен да кад их сретнем разговарам с њима о многим библијским темама.

Како сте упознали Сведоке?

Само неколико дана након тога, видео сам две жене с Библијом у руци. ’Ово мора да су они о којима сам читао у својој књизи‘, помислио сам. ’Проповедају баш као хришћани у библијско време.‘ Убрзо сам почео да проучавам Библију с једним Сведоком. Данас ми највећу радост доноси помагање другима да упознају Бога.

Шта је вас, бившег атеисту, уверило да постоји Бог?

Сама музика. Сваки човек ужива у музици, што није својствено животињском свету. Музиком се могу изразити различите емоције попут радости, енергичности и нежности. Поред тога, спонтано реагујемо на ритам музике. Међутим, да ли је музика неопходна за наш опстанак? Да ли има неку улогу у еволуционистичкој идеји о опстанку најспособнијих? Мислим да нема. Сматрам да је неразумно веровати да је еволуцијом настао људски мозак који може да ствара музику попут Моцартове и Бетовенове и да ужива у њој. Једино разумно образложење јесте да је мозак створио генијалан и осећајан Створитељ.

Шта вас је навело да верујете да је Библија књига од Бога?

Библија је збирка од 66 малих књига, које је писало око 40 људи у раздобљу од преко 1 600 година. ’Ко је могао да управља писањем тог ремек-дела тако да оно звучи складно као оркестар?‘, питао сам се. Једини разуман одговор је Бог. За мене је Библија права симфонија елегантне форме, мајсторског аранжмана и дирљиве поруке.