Љубав као „свеза јединства“ доказује да је ’савршена’
Љубав као „свеза јединства“ доказује да је ’савршена’
1. На који начин можемо Јехову да упоредимо са ковачем и на који начин дугује свака породица име њему?
НАЈВЕЋИ ковач у универзуму, свемогући Јехова Бог, може да скује ’свезу јединства’ која ће заувек бити чврста. Породичне везе, чак и оне на Земљи, могу бити веома јаке; и за Јехову Бога се каже да је ’Отац коме свака породица на небу и на Земљи дугује своје име’ (Ефесцима 3:14, 15). Од свеопштег потопа у данима патријарха Ноја свака људска породица потиче од тог верног човека кога је Бог признао да је достојан да буде сачуван са својом породицом за време те свеопште поплаве. Због те чињенице свака људска породица данас на Земљи дугује Ноју своје ’име ’, то јест што је жива да носи име. У прошлости је Јехова Бог био одговоран за давање одређених имена појединцима на Земљи, али није директно давао имена људским породицама. Па ипак они дугују своје име њему, јер не би никада могли да дођу у постојање као породица са именом ако то не би били од њега, као универзалног Животодавца (1. Мојсијева 5:1, 2, 32).
2. Како је бунтовник против Божје породице постао отац Једне породице и које питање је прикладно да постави себи свари од нас?
2 Људи су се отели од универзалне породице небеског Оца. На то их је навео надљудски бунтовник који се побунио против анђеоске породице Божје на небу, бунтовник који је добио име сотона, ђаво. Када је сакупљао у небу следбенике на своју страну постао је тако рећи отац, али Исус Христ, истакнути верни члан Јеховине универзалне породице, рекао је својим противницима јеврејског порекла: „Кад би Бог био ваш отац, волели бисте мене; јер сам ја од Бога изишао и дошао: Ви потичете од оца ђавола и хоћете да чините жеље свога оца који је био убица људски од почетка, и у истини се није учврстио, јер у њему нема истине. Када говори лаж, од свога говори, пошто је лажа и отац лажи“ (Јован 8:2, 44, др Чарнић). У том погледу свако може данас да се пита: ко је мој ’отац’ по том мерилу?
3. Како се ситуација у којој се сотона налази од I светског рата разликује од времена пре тога и која молитва нарочито треба да буде услишена у корист свих поборника Божје организације?
3 Када се побунио сотона, ђаво, био је избачен из универзалне породице Јехове Бога и тако су касније демони били под његовим очинством. У врту Еденском показао се човечанству као кушач и после тога му је било дозвољено да проходи Земљу и обилази је да би ширио зло и отпор против истине (Јов. 1:7, 2:2). Ала сада, од прореченог ’рата’ након рођења Божјег Царства у небу који је уследио по завршетку ’одређених времена народа’ 1914, сотона, ђаво, и његови демони били су збачени са неба на Земљу и нису имали више непосредан додир са небеским анђелима. Више никада неће имати приступе у анђелска небеса Отуда можемо добро да разумемо гнев који сотона има против Јеховине универзалне организације и њених лојалних чланова (Откривење 12:1—12; Лука 21:24). Зато је управо сада време да буде услишена љубазна молитва апостола Павла, записана у Колошанима 1:2, у корист лојалних поборника Јеховине организације сада на Земљи. Та молитва гласи: „Да имате незаслужену доброту и мир од Бога Оца нашега“ (НС). Та молитва за мир међу њима не може бити остварено ако нема јединства унутар њихових редова. Мир изискује међународну хармонију унутар видљиве организације Бога који даје мир, да, кохезију између чланова организације.
4. За чега се захваљују Јехови његови сведоци и у чему треба и даље да ходају?
4 За јединство организације из чега проистиче мир по којем се разликује данас организација Јеховиних сведока од свих осталих организација широм света, могу да раде оно што је било речено члановима скупштине у Колоси, наиме, да ’захваљују Оцу који их је учинио подобнима да учествују у наследству светих у светлости’ (Колошанима 1:12, НС). Треба и даље да ходимо у све већој светлости и морамо нарочито да се трудимо у овим ’последњим данима’ старог поретка да останемо ’подобни’ за даље просвећивање и за све но што ће бити наше наследство у новом поретку (2. Тимотијева 3:1).
Уједињени као „једно стадо“
5. Одакле потичу данас Јеховини сведоци упркос свим потенцијалним разједињујућим обележЈима и зашто је јединствено ’једно стадо’ од ’једног пастира’?
5 Данас потичу Јеховини сведоци из више породица него што је то био случај код хришћана у првом веку. Дакле, имајући то у виду они потичу од свих људских раса, имају различиту боју коже и долазе са свих могућих животних путева. Те уочљиве околности могле би деловати као разједињујући фактор међу Јеховиним сведоцима. Али није тако! Они схватају да без обзира на расу, боју, језик, народност и друштвени положај сви имају заједнички извор постојања и светлости истине. Међу Јеховиним сведоцима у ово касно време налази се остатак духовно рођених хришћана, који имају небеску наду и ’велико мноштво’ они које је изворни пастир, Исус Христ, назвао својим ’другим овцама’ (Јован 10:16; Откривење 7:9—17; Матеј 25:13—46). Поред свега тога, дугорочно предвиђање Исуса Христа није промашило, иако је гласило: „Они ће постати једно стадо, један пастир.“ Изврсни пастир је показао своју вештину да сачува све своје мирољубиве, сличне овцама следбенике као ’једно стадо’ упркос разликама у нади за будућност. Они сви уједињено воле свога једног пастира’ који је љубазно жртвовао свој људски живот за све њих и они су му лојални.
6. Зашто се остатак са небеском надом није уздржао да објави библијске истине које се односе на ’друге овце’?
6 Библијска ’истина’ коју данас воле тако јако ове овце има много тога да каже о рајској нади за ’велико мноштво’ пастирових ’других оваца’, које су у сталном порасту. Дакле, као љубитељи целе ’истине’ Божје речи чланови духовног остатка нису завидни и не ускраћују ништа корисно припадницима ’других оваца’, већ објављују љубазно широм света ту величанствену наду у живот на Земљи. То нарочито чине од године 1935. Чланови остатка знају да живе у ’времену обнове свих ствари о којима је Бог говорио кроз уста својих пророка из старих времена’ (Дела апостолска 3:21). За чланове остатка било је откривање те истине део њиховог ’наследства светих у светлости’. Већ од самог почетка издавања часописа Куле стражаре, у јулу 1879. био је тај часопис Божји инструмент за оживљавање те дивне наде у рај за откупљено човечанство. Друге публикације Удружења Куле стражаре Библија и трактата све су удружиле да би ојачале и потврдиле ту наду коју данас ’велико мноштво’ ’других оваца’ прима са великим одушевљењем. То ’велико мноштво’ љубазно цени остатак.
7. Коју су наду, поред своје властите, изложили 1935. чланови помазаног остатка и зашто су се изјаснили за крштење оних са другом надом?
7 Све до пролећа 1935. предани, крштени Јеховини сведоци искрено су веровали да им је дата само ’једна нада’ о којој се говори у Ефесцима 4:4—6: „Једно је тело и један је Дух, као што сте и ви позвани на једну наду свога звања. Један Господ, једна вера, једно крштење. Један је Бог и Отац свих“ (др Чарнић). Али те значајне 1935. године, на конгресу одржаном у граду Вашингтону, било је идентификовано ’велико мноштво’ описано у Откривењу 7:9—17 као група која се састоји из ’других оваца’ изврсног пастира, споменутих у Јовану 10:16. Чланови остатка који су се још увек држали своје пуноважне ’наде’ место су се радовали што су напредовали у светлости разумевања Светог писма и свесрдно су се заложили да сакупљају те ’друге овце’. Нису мислили да они нарушавају ’једно крштење’ тиме што су се потопили у води, јер крштење таквих ’других оваца’ било је исто толико симбол њиховог предања Јехови Богу преко Христа, колико и крштење помазаног остатка,. Љубав у коју су се обукли сада се проширила. да загрли те љубазне друге овце његовог властитог Пастира.
8. Са чијом љубави из времена старог Израела може да се упореди љубав која постоји између две класе у ’једном стаду’?
8 Узајамна љубав се развила и продубила међу свима онима који су слични овцама и припадају ’једном стаду’ под већим Давидом, Исусом Христом. Та уједињујућа свеза љубави одговара оној нераскидивој, бесмртној љубави коју је имао помазани, изабрани краљ Давид из племена Јудина према несебично љубазном Јонатану, сину још тада владајућег краља Саула (2. Самуилова 1:25—27). Кратко пре него што су се коначно растали један од другога ’закле Јонатан Давида љубављу својом к њему;, јер га љубљаше као своју душу’ (1. Самуилова 20:17). Када је Давид сазнао да је Јонатан погинуо са својим оцем у бици, осећао се присиљен да отпева жалопојку и врхунац ње биле су следеће речи: „Жао ми је за тобом, брате Јонатане, био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске“ (2. Самуилова 1:26). Њихова узајамна љубав била је савршена свеза љубави. Једино их је смрт раставила.
9. Ко је предочавао ’друге овце’ и како ће бити коначно растављене те две класе да се при томе неће смањити узајамна љубав?
9 Јонатан је предочавао ’друге овце’ у данашње време. Једног дана који лежи у будућности, после ’рата великог дана Бога сведржитеља’ у Армагедону, опростиће се преживели чланови Јонатанове класе од остатка Давидове класе (Откривење 16:14, 16). То ће бити зато што ће љубазни остатак бити однет смрћу, они ће бити тако рећи ’удаљени у облацима да се сретну са Господом у ваздуху’ помоћу тренутног васкрсења из смрти у духовно стање (1. Солуњанима 4:17). И даље ће љубити ’друге овце’ које су оставили на Земљи. У ствари, тада ће још снажније изразити своју љубав!
’Љубав је међу њима највећа’
10, 11. Зашто вера и нада нису толико велике као љубав према изјави у 1. Коринћанима 13:13?
10 То нас подсећа на Павлове речи на крају свог величанственог описа љубави у 1. Коринћанима, 13. глави: „А сада остаје вјера, над, љубав, ово троје, али је љубав највећа међу њима“ (1. Коринћанима 13:13). Како то? Размотри најпре шта је речено у Јеврејима 11:1: „Вјера је зајамчено очекивање ствари којима се надамо, јавно доказивање стварности, иако их не видимо“ (НС). Свакако, нада у такве ствари постоји само док се оне ’виде’. Узми за пример Аврама. Имао је веру у Јехову Бога и његову способност да васкрсне мртве. Тако је с поуздањем чекао на оно што није видео пре своје смрти. И Јеховини сведоци данас надају се, услед јаке вере у њега, ономе што још нису видели и на то чекају. Када временом буду видели оно ’чему су се надали’, тада престаје њихова вера и нада у вези тога; оне бивају испуњене. То се може видети из онога што Павле даље говори у Римљанима 8:24, 25, где читамо
11 „Јер у тој смо нади спасени; нада, међутим, која се види, није никаква нада, јер, нада ли се још човјек нечему што види? Када се ми, пак, надамо ономе што не видимо, очекујемо то и даље с уздржањем“ (НС).
12. На који су начин видели Јеховини сведоци ’обнову свих ствари’, као што је изјављено у Делима апостолским 3:21, и које ће особине временом престати, а која ће особина остати?
12 Тако су Јеховини сведоци на Земљи од послератне године 1919. видели ’обнову свих ствари које је Бог рекао кроз уста светих пророка из старих времена’. Видели су како се Јеховина видљива организација опоравља од смртоносног ударца I светског рата и затим поново изграђује. Поново се обожавање Јехове Бога упражњава у духовном рају овде на Земљи (Исаија, 35. глава). Сведоци су били ослобођени из Вавилона великог, светског царства криве религије (Откривење 18:1-4). Много тога што је проречено у Откривењу, задњој књизи Библије, испуњено је или се испуњава. Дакле, вера и нада заснована на таквој библијској вери служе својој сврси и престаће када се једном потпуно испуни њихова сврха. А шта је са љубави? Она је остала и остаће. Док се свет налази у стању распадања и његови елементи треба да се истопе услед јаке врућине, ’свеза јединства’ заснована на љубави од Бога неће се разрешити. Она још увек делује према Богу и његовој признатој организацији и између остатка ’малог стада’ и добродошлог ’великог мноштва других оваца’. Доказује да је савршена. Љубав као ’свеза’ јесте плод Божјег духа.
13. Зашто љубав неће никада умрети?
13 Бог је персонификација љубави;, и пошто Бог никада неће умрети, ни љубав неће умрети. Исправно је речено: „Бог је љубав“.
14. Која се истина може поново изјавити што се тиче снаге љубави која уједињује?
14 Што се тиче снаге љубави која уједињује, може се поновити и проширити инспирисана истина изјављена у 1. Јовановој 4:8, 16. „Бог је љубав и ко остаје у љубави у заједници са Богом остаје и Бог остаре у заједници са њим“ (НС).
15. Шта је Бога навело да створи човека и зашто може човек да цени ту моторну снагу и да исправно реагује на њу?
15 Према томе, када је Бог створио прво људско створење на Земљи, створи га је из љубави. У 1. Мојсијевој 1:27 налазимо извештај о томе: „,И створи Бог човека у слици својој, у слици Божјој створи га“ (НС). То није значило да је први човек имао облик тела као Бог, већ да је био обдарен особинама које има сам Бог; те особине душе, духа и срца разликују га од нижих облика живота на Земљи. Из тог разлога је надарено људско створење могло да цени љубав свог Творца према себи и могло је на ту љубав да реагује исправно као син према оцу. Између њих је постојала породична веза која је била остварена редовним међусобним саобраћањем упркос чињеници да је Отац био невидљив за земаљског сина, јер ниједак човек не може да види Бога и остане жив. Ту је чињеницу касније изјавио Бог Мојсију: „Не може човек мене видјети и остати жив“ (2. Мојсијева 33:20). То се правило није променило, јер је више од хиљаду и петсто година касније писао апостол Јован својој хришћанској браћи и сестрама: „Бога нико није видео никада; једнородни син, који је у наручју очином он га јави“ (Јован 1:18).
16. Чиме су Јован и остали ученици одговорили на Божју очинску љубав и као каква се показала ’свеза љубави’ у односу на помазани остатак и ’друге овце’?
16 Као духовни рођени Божји син, апостол Јован је био у породичном односу са Јеховом Богом и његовим сином, ’једнородним сином’, Исусом Христом. Јован и остали хришћани одговорили су на ту Божју очинску наклоност са љубављу једног детета. Та љубав је била свеза јединства између њих и његовог невидљивог небеског Оца. Она је, такође, учврстила заједно духовно рођене као духовне синове Божје и као хришћанску браћу и сестре. Док испитујемо данас ’свезу јединства’, можемо видети да се доказала као ’савршена’, јер чланови помазаног остатка нераздвојно приањају један уз другога као обожаваоци. и сведоци Јехове Бога. Та их љубав задржава у Божјој породици и у хришћанском братству. Вредно је запазити да и њихови сарадници који обожавају Бога у његовом храму, чланови ’великог мноштва’ Христових ’других оваца’, испољавају исту неугасиву љубав која спаја тако савршено Јеховине сведоке данас. Треба одлучно да делимо убеђење апостола Павла да нас ’никакво стварство неће моћи да раздвоји од Божје љубави која је у Христу Исусу, нашем Господу’ (Римљанима 8:38, 39).
Како одговараш на ова питања?
□ На који начин дугује свака породица име Богу?
□ Како би требало да утиче та чињеница на све у хришћанској скупштини?
□ Која је Јонатан предочавао?
□ Зашто је љубав већа од вере и наде?
□ Како нас љубав везује с Богом?
[Питања за разматрање]
[Слика на 23. страни]
Дубока љубав између Давида и Јонатана предочавала је љубав између помазаника и ’других оваца’