Љубав, „савршена веза јединства“

„А сврх свега тога обуците се у љубав, која је савршена веза јединства“ - Колошанима 3:11, НС.

1. Зашто је изазовна данас та заповест из Колошанима 3:14?

 УСРЕД мржњом испуњеног, разједињеног света заиста је изазовна заповест која долази данас за Јеховине сведоке из Божје написане речи у Колошанима 3:14. Та заповест изгледа да је скоро немогућа, јер гласи: „А сврх свега тога обуците се у љубав, која је савршена свеза јединства“. Управо иста та инспирисана заповест спроводи се на Божју славу.

2. Шта изгледа да је код секти хришћанства свеза која уједињује и чији део постаје на тај начин хришћанство?

² Неоспориво је да не постоји љубав у хришћанству, јер је оно подељено на стотину религиозних секти и деноминација, које се међусобно сукобљавају и имају различита религиозна веровања и обичаје. Вредно је запазити да оно што изгледа служи као свеза за уједињење црквених система хришћанства јесу њихова мржња и отпор према хришћанској скупштини Јеховиног преданог, крштеног народа, његових данашњих сведока (Исаија 43:10, 12). Тиме што испољавају такву мржњу и такав отпор, религиозне организације, хришћанства чини себе нераздвојнима од света који је под врховном влашћу сотоне, ђавола „бога овога света“ (2. Коринћанима 4:4). Управо је тако као што је рекао оснивач хришћанства да ће бити. Када је држао последњи говор својим верним апостолима, после одласка издајника Јуде Искариотског, Исус је рекао: „Ово вам заповедам, да љубите један другога. Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. Када бисте били део овога света, свет би љубио своје; али пошто нисте део овога света, него сам вас ја изабрао од света, због тога вас свет мрзи“ (Јован 15:17—19, НС).

3. Које се питање појављује у вези мете за мржњу света?

³ С обзиром на Исусове речи, логично се појављује питање: коју религиозну заједницу данас мрзи хришћанство и овај свет и гледају на њу непријатељски? Људска историја, нарочито од I светског рата, помаже сваком поштеном читаоцу да очевидно препозна ту заједницу.

4. На кога се односи Павлова заповест из Колошанима 3:14 и ко је заједнички духовни Отац таквима?

⁴ На основу уводних речи у писму апостола Павла Колошанима знају Јеховини сведоци данас да се директно односи на њих његова заповест „Обуците се у љубав, која је савршена свеза јединства.“ Тамо читамо: „Павле апостол Христа Исуса вољом Божјом и наш брат Тимотеј — светима и верној браћи у заједници са Христом у Колоси: да имате незаслужену доброту и мир од Бога Оца нашега“ (Колошанима 1:1, 2, НС). А сада: ко је био заједнички небески Отац тих хришћана из првог века у граду Колоси (Мала Азија)? То је био Отац њиховог духовног вође, Исуса Христа, а његов Отац је Бог који је ’највиши над свом Земљом’ и ’чије је име Јехова’ (Псалам 83:18).

5. Кога морају да обожавају они којима Павле упућује своје нисмо и како је то приказано у случају Исуса и апостола Јована?

⁵ Отуда они којима Павле упућује писмо морају да буду обожаваоци Јехове Бога, као што је сам Исус Христ! На годи искушења Исус је одбио када му је ђаво понудио цео свет само ако му се поклони и обожава га. Исус је сместа одбио кушача и цитирао инспирисану заповест: „Обожавај Јехову, Бога свога, и њему јединоме приноси свету службу“ (Матеј 4:8—11, НС; Лука 4:8; 5. Мојсијева 6:4, 5, 13). Ако хоће да подржавају Исуса, његови ученици морају да обожавају истог Бога Јехову, кога је Исус увек обожавао (Јован 20:17). Када је апостол Јован у знак обожавања пао пред анђела који му је посредовао Откривење, анђео је поступио као Исус и рекао: „Обожавај Бога; давање сведочанства о Исусу јесте оно што инспирише на пророковање“ (Откривење 19:10; 1:1, НС).

6. Након којег поступка хришћанства постала је заповест у Откривењу 18:4, 5 још хитнија и ко је поступио по тој заповести и са којим резултатом?

⁶ Након што је Вавилон велики, светско царство криве религије, осрамотило Бога у  I светском рату, божанска заповест записана у Откривењу 18:4, 5 постала је још хитнија него децембра 1880. када је изашао часопис Кула стражара или још раније. Та заповест гласи: „Изиђите из ње, народе мој, ако не желите да учествујете у њеним гресима и ако не желите да примите део њених зала. Јер њени греси допреше до неба и Бог се сети њених неправедних дела“. a У послушности према тој заповести они који су желели да буду ’народ ’ Јехове Бога изашли су из Вавилона великог и сакупили се у име хришћанског јединства да развију љубав која је ’савршена свеза јединства’. Озбиљно су узели к срцу речи апостола из 1. Коринћанима 14:33: „Бог није Бод нереда, него мира“ (НС). И тако док гледамо данас више од четрдесет и три хиљаде скупштина Јеховиних сведока, присиљени смо да се изразимо речима из Псалма 133:

 „Како је лепо и пријатно када браћа живе заједно у јединству! Као добро уље на глави које се слева на браду, браду Аронову, које се слева на скут од хаљина његових. Као роса на Хермону која силази на горе Сионске. Јер је Јехова заповедио да буде благослов и чак живот до недогледних времена“ (Псалам 133:1—3, НС).

7. Ко има данас обавезу да сачува то јединство и због чега је Бога сачувао своје сведоке у Првом светском рату?

⁷ Као што је скупштина у Колоси у првом веку наше такозване хришћанске ере имала обавезу, тако и данас имају обавезу Јеховини сведоци да сачувају то изврсно јединство усред овог разједињеног света. Нарочито је тако од краја ’одређених времена народа’ у ратној 1914. години (Лука 21:24); Први светски рат угрозио је саму егзистенцију Јеховиних сведока као истинске хришћанске организације. Али ради проповедања ’ове добре вести о царству по целој настањеној земљи за сведочанство свима народима’ Свемогући Бог није дозволио заједничким непријатељима у хришћанству и паганству да истребе са Земље све његове помазане сведоке (Матеј 24:14; Марко 13:10). У првој послератној 1919. години Јехова Бог их је ослободио од њихових ограничења и послао их да проповедају међу свим народима.

8. Како сотона и даље покушава да разори хришћанско јединство пошто то није успео спољним средствима?

⁸ Сотони, ђаволу није успело да уништи Јеховине сведоке спољним средствима и посредницима и зато сада настоји да разори њихову јединствену структуру на лукав начин тиме што поткопава изнутра, унутар организације. Због тога је било проречено у Откривењу 12:17 следеће „И змај се разгневи на жену и оде да води рат против осталих до њеног семена, који држе Божје заповести и чувају дело сведочења за Исуса“ (НС).

Личност за коју се треба интересовати

9. Које заразе треба да се чувају Јеховини сведоци и шта пише у 91. псалму у вези тога?

⁹ Мржња којом је заражен зао свет се шири управо као што је Исус Христ прорекао у свом пророчанству о ’свршетку поретка’. Он је рекао: „И појавиће се многи лажни пророци и завешће многе; и због многог безакоња охладнеће љубав многих. А ко истраје  до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:3, 11—13, др Чарнић). Дух мржње је веома заразан, па чланови видљиве организације Јехове Бога морају да пазе да не буду заражени од тога. На то како можемо да се чувамо од тога указује нам инспирисани псалмиста. Он каже „Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива. Говори Господу (Јехови): ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам. Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању, помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори. Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи“ (Псалам 91:1, 2, 5—8).

10. Како ћемо избећи да поседујемо личност која нас чини да изгледамо као људи из овога света и како нас гледа Бог насупрот мртвом свету?

¹⁰ Божанска заштита нам је осигурана, али ми морамо да се придржавамо постављених услова који су везани уз то. Ако избегавамо духовно смртоносну блискост са болесним светом, нећемо се обући у личност која ће нас учинити да изгледамо као људи из света. Нећемо се обући у мржњу света. Дијаметрално супротна мржњи јесте љубав, љубав према Јехови и његовом Христу и према својој хришћанској браћи и сестрама. Личност која има ту особину јесте личност у коју нам инспирисани апостол Павле каже да треба да се обучемо, као ученици Исуса Христа. Ако то чинимо, препоручићемо се другима као Божје слуге у ’љубави без лицемерства’ (2. Коринћанима 6:4—10). Та љубав потиче од Бога и ако је поседујемо, то значи да смо ступили у однос са њим тиме што окрећемо леђа свету толико да срце и душа буду у складу са љубави. Бог сматра свет мртвим и они који су део света исто су мртви; нису за њега сигурно живи. У Божјим очима живи смо ми, предани, крштени ученици Исуса Христа; да, живимо као део његове организације у којој љубав влада. Зато није претерана изјава која се налази у 1. Јовановој 3:14. Она гласи: „Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер волимо браћу; ко не воли остаје у смрти“ (др Чарнић).

11. У које нас братство прима љубав?

¹¹ Дакле, видимо да нас љубав прима у братство у којем је Исус Христ, Божји си.н, наш старији брат. Та хришћанска особина јесте хаљина или одело, помоћу које треба да покажемо или испољимо шта смо и то без лицемерства. То је врхунска одлика коју морамо да гајимо и примењујемо, јер то захтева од нас Божја реч.

12. Које кораке морамо предузети да бисмо постигли љубав и да ли морамо после тога испунити оно што укључују ти кораци?

¹² Разумљиво је да постоје одређени кораци које треба послушни ученик да предузме да би постигао праву врсту љубави. Онима који поседују раније одређену славну награду божанске природе у небу упућују се следеће речи из 2. Петрове 1:5—8: „Зато баш што улажете одговарајуће томе сав свој труд да покажете врлину у својој вери, у врлини знање, а у знању самосавладавање, а у самосавладавању истрајност, а у истрајности побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер када све то имате и то се умножава, спречиће вас да будете неделотворни и бесплодни за тачно познање Исуса Христа.“ (НС). Неколико тих додатних особина не смеју бити испуштене када се постигне врхунска особина љубави. Не, већ вера, врлина, знање, самосавладавање, истрајност, побожност и братољубље морају остати интегрални део наше потпуно савршене личности. Морају да се множе заједно са љубављу. У том случају они који имају такве трајне карактеристике личности добиће награду из Божјих руку у од њега одређено време.

13. Како Павле проширује те припремне кораке у Колошанима 3:12-14?

¹³ Као проширење онога што треба да чинимо себи да бисмо постигли прикладну награду могу се овде с правом споменути особине за које апостол Павле каже да их морамо носити као израз своје личности. Пре него што истиче шта је савршена свеза јединства, Павле каже: „Према томе, обуците се као Божји изабрани, свети и љубљени, у срдачну склоност самилости, љубазност, понизност, кротост, стрпљивост, сносећи један другога и праштајући један другоме ако ко има тужбу на кога, као што је Јехова и вама,  спремно опростио, тако опраштајте и ви. А Поврх свега тога, обуците се у љубав, која је савршена свеза јединства“ (Колошанима 3:12—14, КС).

Супротно од оних који нису уједињени

14. Какве су особе били чланови хришћанске скупштине пре него што су почели да поступају по упутствима апостола?

¹⁴ Та упутства апостола указују на то какве особе треба да буду чланови хришћанске скупштине. Раније су били део нељубазног безбожног света са свим његовим ђаволским особинама. Какве су личности они онда имали? Апостол Павле истиче то у 1. Коринћанима 6:9—11, где каже: „Или зар не знате да неправедни неће наследити царства Божјег? Не заваравајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни мекушци, ни педерасти, ни крадљивци, . . . неће наследити царства Божјег. И неки од вас су били овакви. Али сте се опрали, и посветили, и оправдали именом Господа (нашега) Исуса Христа и Духом Бога нашега“ (др Чарнић).

15. Зашто светске особе немају трајну ’свезу јединства’?

¹⁵ Било би теш1со светским особама које су горе описане да имају нешто од несебичних, чистих својстава која би им послужила као нераскидива, савршена веза. Зацело, они немају ’савршену свезу јединства’. Дакле, људско друштво напољу, у старом свету није повезано. За кратко могу да их зближе ствари од заједничког личног интереса. Али временом, када престану да постоје заједнички лични интереси, не занимају се више један за другога. Раскидају се везе које су их спајале. И тако, на крају подносе једни друге као суграђане у заједници.

16. На шта се враћају светске особе када су без циљева који их привремено уједињују и зашто?

¹⁶ Национализам! Патриотизам! Религиозно секташтво! Расизам! Такве ствари које узбуђују осећања пробудиће у учесницима осећај дужности и обавезе када се грозничаво распале. Али након свега;, људи остају оне исте особе код којих долази на прво место лично ја. Дакле, када престане дужност, када су слободни да повлађују себи оно што им се лично свиђа или не свиђа, одаће се да су исте старе особе које себи служе, Мада особе које се повинују свету могу бити хваљене до небеса и могу бити проглашена да заслужују небеске почасти и слављене због истакнуте светске службе или непоколебиве посвећености неком светском циљу, ипак се по библијским мерилима не могу сматрати достојнима места у небеском Царству Јехове Бога да владају са Христом.

17. Шта изискује Божје царство од стране оних који га најпре траже и шта им помаже у том погледу?

¹⁷ Божје Царство није у партнерству са овим светом и његовим привредницима. Упркос страшном неуспеху света под сотоном да уједини своје приврженике, Божје Царство под Христом изискује уједињено деловање праведних крштених хришћана који га најпре траже. То Царство је производ Божје љубави. Сам дух те небеске владавине јесте љубав, пре свега, љубав према Богу и мржња према Божјем главном непријатељу, сотони, и свету чији је сотона ’бог’. Упркос свим покушајима од стране сотоне да разори ту љубав која потиче од Јехове Бога, небеског Оца, та љубав и даље функционише као ’савршена свеза јединства’ за све оне који приањају уз његову видљиву земаљску организацију, да, за читаву породицу Божју, како у небу тако и на Земљи.

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

□ Како су прави хришћани уједињени насупрот хришћанству?

□ Како покушава сотона да разори наше хришћанско јединство?

□ Како можемо да се ’обучемо у љубав’ упркос светској мржњи?

□ Како љубав може више да нас веже него везе спајања у свету?

[Питања за разматрање]

[Слика на 19. страни]

Хришћани су део љубазног братства у којем је Исус Христ старији брат