Одржати своју хришћанску равнотежу

КО није видео друге како падају или није и сам пао? Мала деца падају због недостатка искуства или лоше координације мишића. Старије особе могу да буду сувише слабе да одрже равнотежу на клизавом терену или на стрмини. Падови могу да буду последица непажње или подцењивања опасности. Физичка равнотежа може за час и неочекивано да се изгуби. Слично томе хришћани могу да изгубе духовну равнотежу.

Међу факторе који могу да наруше духовну равнотежу спадају: апатија, неморал, претерано забављање и недовољни духовни рад. Да ли може неки од ових разлога да доведе у опасност твоју хришћанску равнотежу или равнотежу твоје породице?

Избегавати апатију

Апатија је у данашњим данима честа појава. Мужеви могу да буду незаинтересовани за духовне и материјалне потребе својих жена и деце. Жене могу да покажу мало разумевања када им се мужеви обрате за подршку и љубав. Послодавци су оптерећени радницима који се не брину за фирму и рад. Суочени са распрострањеном незаинтересованошћу према одговорностима и дужностима, хришћани треба да се чувају те заразне апатије.

Да би избегли равнодушности биће добро да запамтимо следећи инспирисани савет: „И све шта год чините, од срца чините као Господу, а не као људима; знајући да ћете од Господа (Јехове) примити плату нашљедства“ (Кол. 3:23, 24). Показаће се у нашем квалитетном раду и негубљењу времена уколико смо искрено заинтересовани да задовољимо нашег Творца и његовог сина.

Заштитити себе од неморала

Широко распрострањено непоштовање библијских моралних мерила може да буде озбиљан изазов за једног хришћанина који пази на своју духовну равнотежу. Апостол Павле је саветовао вернике у Коринту следећим речима, записаним у 1. Кор. 10:8: „Нити да се курвамо као неки од њих што се курваше и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.“ Апостол је опоменуо пример онога што се десило Израелцима када су били улогорени у долини Моава, кратко пре уласка у обећану земљу. Они су тада бити заведени искушењем да посете домове моаваца у којима су се одржавала славља обожавања идола и у то искушење су их увукле лепе Моавке (4. Мојсијева 25:1-9). Како снажно ове трагичне последице опомињу на опасност која може да дође из дружења са особама које немају обзира за Божју вољу.

Да би одржали једно чисто морално становиште ми требамо разумно да пратимо и да се „држимо правде, вере, љубави, мира са онима који траже Бога из чистог срца“ (2. Тимотијева 2:22). Наше избегавање лошег друштва треба да укључи сексуално оријентисану литературу, филмове и телевизијске програме који би могли упалити погрешне жеље. Добро ћемо да учинимо ако утврдимо наше мисли садржајним мислима из Божје речи (Фил. 4:8).

Контролисање рекреације

Божји син је лично рекао да „разоноде овог живота могу угушити цењење духовних ствари“ (Лука 8:14). Зато се прави хришћани труде да остану будни, да им разоноде не постану најважнија ствар у животу. Не треба дозволити да нам се ускрати време које је потребно за читање Божје речи и размишљање, као и од проповедања добре вести и дружења са онима са којима делимо исту веру и љубав.

Чак и када је забава у сагласности са исправним стварима забављање неће да донесе право задовољство ако предуго траје. Задовољства која су пријатна за чула су слична зачинима у храни. У контролисаним количинама, опуштање, промена и задовољство могу пружити уживање али у великим количинама може да буде нездраво зато што оставља особу са осећањем празнине јер није учинила ништа вредно помена. Чак штавише приликом забаве једном хришћанину се препоручује да не заборави да је он једино и првенствено слуга Божји. Ово му може помоћи да не испољи такмичарски дух и да игру узме сувише озбиљно, чак могуће до тог степена да повреди себе или друге (Галатима 5:26).

 Равнотежа у светским пословима

У светским пословима је такође потребна равнотежа. Потребно је Божјем слузи да ради како би могао да издржава себе и своје најближе, да поштено зарађује не само у очима света него и у Јеховиним (2. Коринћанима 8:21). Радећи поштен посао хришћанин може подржати своје напоре да помогне другима како духовно тако и материјално. Када светски посао врши притисак на њега да он мора да занемари духовне обавезе јер му остаје мало времена онда он треба мудро да усклади своје деловање.

Охрабрујуће је видети појединце како ограничавају своје светске послове и обавезе да би имали више времена за животодајне духовне активности. На пример у једној породици две ћерке су радиле свака по 2,5 дана у једној канцеларији уместо да једна ради 5 дана и на тај начин је свака од њих могла да постиже 100 сати месечно помагајући људима у свом месту да приме библијска сазнања.

Као што може избећи физички рад исто тако се може спречити губитак духовне равнотеже уколико себе духовно изградимо студирајући Божју реч и дружењем са нашом браћом у вери. Исто тако док се залажемо ширећи библијску истину другима ми осећамо узвишену радост која долази из давања и помаже нам да задржимо наш поглед на заиста вредним стварима у животу (Дела апостолска 20:35). И док одржавамо духовну равнотежу ми можемо са поверењем гледати у будућност „јер Бог није неправедан да би заборавио твој труд и љубав коју си ти показао за његово име“ (Јеврејима 6:10, НС).