„Сврстани у бојне редове“

„То су сви били војници, сврстани у бојне редове; поштена срца дођоше у Хеврон да поставе Давида за краља над свим Израелом“ (1. Дневника 12:38, НС)

1. Која хитна ситуација захтева данас будност?

 ГЛАСНО се разлеже бојни поклич! Нека сви храбри Јеховини сведоци ступе на дужност! Рат против непријатеља улази у критични стадијум. Да)ни су хитни! Не можемо себи дозволити да будемо лежерни или да се уљуљкамо у мишљење да се борба стишала. То је управо оно што жели непријатељ да мислимо, јер зна да му је време кратко. Зато можемо очекивати да ће непријатељ извршити изненадан и снажан напад у нади да изненади борце за истину (1. Солуњанима 5:1-6).

2. Зашто не треба Јеховини сведоци да се плаше својих непријатеља (Псалам 24:8)?

² Јехова гледа данас на своје верне сведоке као на борце који се боре у духовној борби која се брзо примиче врхунцу. Када се призове Јехова, он постаје ’ратник’ који својом десницом може да сломи и збаци своје непријатеље (2. Мојсијева 15:3, 6, 7). Још увек важи обећање које је дао Израелцима у старо доба које је требало да води његов анђео: „Ако будеш верно слушао глас његов и заиста чинио оно што ти ја кажем, тада ћу бити непријатељ твојим непријатељима и  противник твојим противницима“ (2. Мојсијева 23:20-22, НС).

3. (а) Опиши Исусов положај од 1914? (б) У којем је рату учествовао? (ц) Зашто су данас на удару помазани следбеници Исусови?

³ Пророчанска истина се открива пред нашим очима вере од јесени 1914. када је Јехова наименовао прослављеног Исуса Христа за војводу небеске војске борбених анђела (Псалам 110:1, 2; Матеј 25:31). Брзо је повео те бојне снаге против ђавола и његових анђела и очистио небеса од њихове присутности којом су их загађивали и збацио их у близину планете Земље. И сада, док чека коначан знак од Јехове да уништи непријатеља, Исус Христ предводи видљиво дело широм земље, које исто укључује борбу (Откривење 12:7-9). Пошто сотона и његове демонске хорде увиђају да им је време кратко, бесно воде рат против остатка помазаних следбеника Исусових. Зашто баш против њих? Зато што ови послушно објављују Царство свог Бога и његовог Христа (Откривење 12:17).

’Војници Христа Исуса’

4. Објасни шта све чини „врсног војника Исуса Христа“?

⁴ Из тога произилази да сви они који се друже са остатком Божјег помазаног народа и подупиру га такође постају мета у тој опакој борби. Дакле, свакоме који служи данас као Јеховин сведок упућује се Павлова охрабрујућа опомена: „Имаш удела у злопаћењу као врстан војних Христа Исуса. Нико, ко служи као војник, не уплиће се у послове овога живота — да би тако угодно ономе који га је у војску позвао“ (2. Тимотеју 2:3, 4, НС). Свака друга делатност у животу мора да заузме друго место у односу на нашу службу Јеховином великом војводи.

5. (а) Како описује Павле духовно ратовање хришћанина? (б) Шта су чврсто решили хришћански војници н шта ће их побудити да иду у борбу?

⁵ Стварност и природу те духовне борбе увиђамо када разматрамо следеће опомене апостола Павла: „Премда живимо у телу, не ратујемо по ономе што смо у телу. Јер оружје нашег ратовања није људско, него је силно у Богу — да обори јаке градове. Тако рушимо закључке разума и свако узвишење које се диже против познања Бога; . . . и спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим се ваша послушност спроведе потпуно у дело“ (2. Коринћанима 10:3-6, НС, види такође Ефесцима 6:12). Као војници Исуса Христа желимо да покажемо свима да се покоравамо његовим ратним одредбама и да смо спремни да учествујемо и извршимо било коју вештину ратовања коју он изабере. Да бисмо се охрабрили да ступимо на поље духовне борбе, листајмо назад Божју реч док не дођемо до једног историјског догађаја у старом Израелу. У њој можемо наћи значајне пророчанске узоре догађаја који се данас збивају (Римљанима 15:4; 1. Коринћанима 10:11).

Избор царства — у прошлости и садашњости

6. Опиши догађаје који су довели, до тога да је Давид био прихваћен као краљ и како је го утицало на појединце.

⁶ Размотри ситуацију у време краља Давида, кога је Бог изабрао да буде краљ над свим Израелом. Након Саулове смрти требало је најпре да људи из племена Јудиног признају за краља Божјег изабраника Давида. Остала племена су изабрала за краља Сауловог сина, Исвостеја и то је довело до продуженог раздора између племена Јудиног и осталих племена (2. Самуилова 2:1-11; 3:1). Око две године касније био је убијен Исвостеј и тиме је био поравнан пут осталим племенима да се придруже Јудином племену. Временом је Давид постао правоваљани краљ над свим Израелом (2. Самуилова 4:5-12; 5:1-3). Али у међувремену многи појединци морали су да се одлуче коме ће да служе. Морали су да размотре сведочанства која су препоручивала тог младог човека, Давида. Да ли је заиста био Божји помазаник? Да ли је он био тај који ће имати Јеховин благослов насупрот Саулу који је запао у Божју немилост? Да ли ће Давид бити у стању да успешно води израелску војску против околних непријатеља?

7. Шта је укључивало прихватање Давидовог краљевства?

⁷ Неки су се Израелци очигледно одлучили у корист осуђеног дома Сауловог. Други су се одлучили на основу личне користи. Неки су пак остали неодлучни. Али пре или касније сви су морали да се одлуче и срећни су били они који су свом душом изабрали да подупиру Давидово краљевство! То није била себична одлука и такви нису ишли линијом мањег отпора. Нису се двоумили. Тиме што су подупирали Јеховиног краља присвојили су активну улогу као Давидови поданици и војници. У 1. Дневника 12:22 извештава се: „Из дана у дан су, долазили код Давида да му помажу, све док његов табор не постаде огроман, као Божји табор.“

8. Како се у 1. Дневника 12:32, 38 распознају они који су прихватили Давидово краљевство?

⁸ У извештају запажамо, захваљујући појединостима, да је међу тим мноштвом било оних који су „умели да распознају времена да би знали шта треба да учини Израел“ (1. Дневника 12:32, НС). Ти људи нису били  млаки у својој оданости краљу. Били су добро наоружани тако да би се показали спремнима да прихвате Давидово вођство у рату. Нису очекивали лажи живот. „Распознали су времена“ и знали да је краљевство опкољено од непријатеља који су били спремни да прогутају Израел и укину обожавање Јехове. Сви ти са источне стране Јордана били су ’ратници, сврстани у бојне редове’ и спремни да служе под Давидом ’поштена срца’ (1. Дневника 12:38).

9. (а) Да ли налазимо савремену паралелу у односу на ситуацију која је владала у доба Давида? (б) Пред којим спорним питањем стоје данас сви људи?

⁹ Како је узбудљиво да посматрамо сада како се пред нашим очима одвија савремена слика те ситуације! Јехова је изабрао већег Давида, Исуса Христа, који сада влада као небески цар. Светске нације се супротстављају његовом царству. Прете да збришу са земље поданике тог цара (Псалам 2:1-3). Зато се широм света позивају појединци да заузму став за једну или другу страну у спорном питању. Спорно питање гласи — да ли су за Царство Јеховиног сина или против њега? Многи су неодлучни. Други одређују свој положај само по томе што им иде у корист, при чему себично мисле само на властиту безбедност и добитак (Софонија 2:2, 3; Јоило 3:14).

10. (а) Зашто су многи неодлучни у погледу прихватања Христовог царства? (б) Која одговорност лежи сада на Јеховиним сведоцима?

¹⁰ Док се надалеко и нашироко шири слава Божјих царских представника на Земљи, све више и више особа могу да донесу паметну одлуку (Михеј 4:1-3; Захарија 8:23). Многи су неодлучни само зато што не познају довољно чињенице; они не распознају значење ових времена и преку потребу да чврсто заузму став за Божје царство. Многи су зато још увек под утицајем пропаганде и у опасности да буду одвучени у уништење заједно са сотоном и његовим саучесницима. Дакле, свим Јеховиним сведоцима се упућује хитан позив да се сврстају на страну већег Давида, Исуса Христа, оружани и опремљени за борбу са непријатељем (упореди са Матејом 12:30).

Ко испуњава услове за борбу

11. Објасни како је Исус показао начин на који наша послушност Христу може ’да се спроведе потпуно у дело’?

¹¹ Сви Христови војници морају да испуне неке веома важне захтеве у духовном рату. На пример, Павле је показао како мора да буде ’потпуно спроведена у дело’ њихова послушност према Христу (2. Коринћанима 10:5, 6). Како можемо да установимо да ли то одржавамо у свом животном правцу и ставу? Следећа питања треба да нам помогну да то појединачно установимо:

 Да ли смо заиста далеко испред свих људских односа ставили своју службу Богу и Христу (Матеј 10:37)?

 Да ли смо се ослободили било какве амбиције да постанемо богати у материјалном погледу или да се о нама лепо говори у светским круговима (Лука 6:20-26)?

 Да ли бринемо како да угодимо свом Вођи и Заповеднику или се бринемо за оно што је Јехова обећао да ће да нам пружи — храну, одећу и кров над главом (Матеј 6:25-32)?

 Да ли смо престали да осуђујемо и критикујемо остале Христове војнике, тако да не бисмо унели нејединство и распре међу свете редове (Лука 6:37; Псалам 133:1-3)?

  Да ли заиста волимо браћу и желимо добро свима који су позвани у тај духовни рат против Божјих непријатеља (Јован 13:35; 1. Петрова 4:8)?

 То су проницљива питања на која морају да одговоре појединачно сви Христови следбеници.

12. На који начин можемо да распознајемо пријатеље и непријатеље Божјег царства (Матеј 25:31-46)?

¹² Друго, што је важно да узмемо у обзир у својој Хришћанској борби јесте да имамо јасну слику о јазу који одваја Божју чисту организацију од попустљивих, неморалних организација овога света (1. Мојсијева 3:15; Псалам 97:10). Противничке армије у рату морају да буду у стању да јасно разликују пријатеља од непријатеља. То им омогућавају њихове различите униформе и војна опрема. Поучени Смо о плодовима Божјег духа. Морамо пазити на дела тела, која се исто манифестују као плодови (Галатима 5:19-24). Дакле, заиста не постоји сива зона између Божје и сотонине организације.

13. Којој сврси служе редовни састанци у погледу наше духовне добробити?

¹³ Даље: да ли показујемо својим начином поступања да смо редовно „свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3, НС; Јеврејима 10:25)? У дословном рату је неопходно да официри и друго особље држе кратка заседања да би били у току онога што се дешава на бојном пољу и били упознати са најновијом непријатељском стратегијом. Тако су и наши састанци у краљевским салама веома важни да бисмо се редовно јачали преко Божје речи и његовог светог духа и будно пратили кретања непријатеља (1. Петрова 5:8).

14. Како могу изразити наша осећања Захаријине речи записане у Луки 1:74, 75?

¹⁴ Колико само треба да будемо сви ми захвални Јехови и његовом Сину што су нас тако добро опремили за духовни рат! Ми се осећамо подбуђенима као Захарија, отац Јована Крститеља, да хвалимо Јехову што нам је „након избављења од непријатељске руке, доделио предност да му приносимо неустрашиво свету службу у верности и праведности пред њим у све наше дане“ (Лука 1:74, 75, НС). Ослобођени смо из Вавилона, великог. И сада смо у стању, пошто испуњавамо захтеве нашег вође и заповедника, да образујемо борбене редове против непријатеља Бога и Христа.

15, 16. (а) Какве „закључке разума и утврде“ је сотона усадио у мисли људи? (б) Како се они могу ’оборити’ и у којој мери се то догађа?

¹⁵ Читаво наоружање и све оружане снаге овог света јесу само детињасте играчке у односу на лажну филозофију и традицију људи, које су настале под инспирацијом сотоне и његове демонске војске. Тежећи да буде као Бог у величанству и сили, сотона је надалеко и нашироко пропагирао своје лажне науке. Противуречи истинитом Богу и лажно тврди да је он сам извор знања. Научава да човеку не треба Јехова, да сам човек може да напредује и постане као Бог. Ђаво пориче Божја права на стварање и подмеће људима мисао да је човек производ еволуције. Многе је навео да верују да нема стварне смрти, да је, у ствари, оно што изгледа као смрт само промена из једног облика живота у други. Организовао је разне облике владавина — све укорењене у себичности и засноване на њој. Ти и још многи други чиниоци представљају „закључке разума и свако узвишење које се диже против познања Бога“ (2. Коринћанима 10:5, НС).

¹⁶ Такве „чврсто утврђене идеје“ треба да се оборе, разголите, тако да би жртве заблуде могли да се душевно и духовно ослободе (2. Коринћанима 10:4). Ми имамо неопходно оружје и опрему — веру као штит, истину као појас који јача, праведност као заштиту за срце, наду спасења као кацигу, Божју реч као мач и добру вест мира да помогнемо онима који желе да се подвргну Краљу кога је Јехова изабрао (Ефесцима 6:14-17). Употребом таквог духовног оружја хришћански Јеховини сведоци ослобађају безбројне заробљенике!

Победа је сигурна

17. На који се исход указује у Псалму 45:3, 4, када буде Христ повео коначни рат против непријатеља?

¹⁷ Све више се приближава време када ће Јехова дати сигнал Свом изабраном Краљу да поведе коначан рат против непријатеља. Ословљавајући тог вођу небеске војске, Јехова ће узвикнути следеће речи записане у  Псалму 45:3, 4: „Припаши мач уз бедра, силни, својим достојанством и сјајем. У својој слави крени ка успеху; седи у кола за истину, понизност и праведност и десница твоја поучиће те стварима које уливају страх“ (НС). Сасвим је известан исход те акције. Читава сотонина организација, видљива и невидљива, биће одстрањена и тако ће Земља бити ослобођена од свих злих и угњетавачких владавина. Колико ће то бити срећан дан за оне који буду преживели, када ће заувек нестати сви угњетавачи, лажови, блудници и они који кваре земљу (Откривење 11:16-18; 19:11-21)!

18. Како је дошло до ’сврставања у бојне редове’ од 1914?

¹⁸ Колико је дивно када видимо како се сада испуњавају драматични догађаји записани у Светом писму! Духовна браћа Христа Исуса требало је у наше време да најпре прихвате Исуса за свог краља након његовог устоличења 1814. Сви су се ’сврстали у бојне редове’. Потом је, нарочито од 1935. када је пала светлост разумевања на Откривење 7:9-17, „велико мноштво“ препознавало прави извор успеха и благослова и сакупљало се. Припадници тог „великог мноштва“ придружили су се савременим духовним Израелцима и сви су у борбеним редовима, спремни да учествују у страдањима и тегобама отвореног духовног рата који се води против читаве сотонине организације — у част и на славу Јехове (Захарија 2:11).

19. На шта треба да се одлучи сваки Јеховин сведок?

¹⁹ Дани су хитни. Сада није време да мислимо да је престао духовни рат. Нека нас непријатељ никада не изненади док се приближавамо критичном стадијуму своје свете службе. Припадамо ли остатку духовних Израелаца или „великом мноштву“ њихових сарадника, треба сви ми да се „сврстамо у бојне редове, поштена срца“. Узвикујмо и даље смело рат.ни поклич, јер нам Јехова осигурава победу (2. Дневника 20:15)!

Укратко понављање:

□ Зашто је сада хитно да се „сврстамо у бојне редове“?

□ У каквом рату учествују Јеховини сведоци?

□ Са којим се важним спорним питањем суочавају данас сви људи?

□ Ко испуњава услове да буде „војник Исуса Христа“?

□ Зашто је сада победа сигурна?

[Питања за разматрање]

[Слика на 8. страни]

Редовно састајање у краљевској сали (1) јача нас за духовну борбу (2) помаже нам да ’разазнамо време’ и (3) показује нам како да служимо ’поштена срца’