Време — шта је то?

КОЛИКО је сати? Ко зна колико смо пута поставили то питање? Можда чак док читаш ове редове осећаш потребу да погледаш на ручни или на зидни сат. Зашто? Зато што је човек дубоко свестан да време протиче, као да није у стању да живи без те мисли. — Псалам 9:12; Проповедник 3:11.

Сваког дана се већина нас управља према сату. Ми спавамо, устајемо, једемо, радимо и забављамо, и то не увек кад би ми то желели, већ кад нас на то наведу казаљке на сату. Међутим, интересантно је кад погледамо на сат можда нас мање занима колико је сати него колико нам је времена остало да обавимо ово или оно.

Сва жива створења изгледа да имају један унутрашњи сат. На пример, многе биљке и животиње имају у себи прецизан временски механизам било да се ради о цветању или миграцији. Без да смо свесни хемијски елементи у нама бивају ослобођени и телесне функције бивају на темељу тога регулисане откуцајима биолошког сата. Зар нас то не подсећа на изреку цитирану у Проповеднику 3:1 „Свему има време и сваком послу под небом има време“.

Како би ти објаснио шта је време? Неки би рекли да је време како гледамо на ствари или да је то размак између догађаја. Зато, ако се никад не би ништа догађало време не би постојало. И поред свега дати објашњење шта је време исто је што и објашњавати шта је универзални простор. Међутим ипак су познати неки детаљи о времену.

Чињенице о времену

Ми знамо како се време креће-напред. Оно је једносмерно. Прошлост је отишла, не може се вратити. Наше грешке су оставиле своје отиске у песку времена, као и наша добра дела. Ми увек живимо у садашњости и напредујемо према будућности, али се ми никада не можемо вратити унатраг и поправити своје грешке. Пошто је оцена о нашим добрим делима вредност коју имамо сада, искористимо је да би уживали у будућности а не да се кајемо. — Проповедник 3:1, 2.

Ми знамо како да меримо време, У далекој прошлости човек је био задовољан да су му Сунце, Месец, и звезде обележавале ток времена. За многе је кад Сунце изађе ујутру било време да се почне са радом, а кад је Сунце зашло било је време да се спава.

Како је људско друштво постајало сложеније и покретније, човек се све више бавио мерењем времена. Кроз људску способност долазили су проналасци један за другим: Сунчани сат, сагоревање свећа, пешчани сат, механички сат и, данас, атомски сат. Сви су они служили као лењири за мерење једног невидљивог тока названог време. Услед људске опсесије да се држи прецизно времена, многе особе су створиле провалије између заједнице оријентисане на дела и заједнице оријентисане на време.

Али зашто изгледа неки пут да време јури а други пут као да стоји? Ово је зато што се време може мерити догађајима. Један период неактивности изгледа дужи од периода активности и колико је наше интересовање веће за оно чиме се бавимо, толико изгледа да нам време брже пролази. Ако нам је досадан неки посао време изгледа да се отегне. Да ли си некада морао да седиш и чекаш некога? Један сат неактивности проведен на тај начин као да нема краја. Али, претпоставимо да си у томе истом сату морао учинити пуно посла један за другим, као домаћица којој су најављени изненадни гости (чисти кромпир, ставља месо у рерну, кува поврће, поставља сто, на брзину поспрема кућу и дотерује свој изглед да би била уредна кад дођу гости). Тада такав сат изгледа да пролети брзином већом од звука, пошто је било пуно догађаја да га испуне.

Наш осећај за прошлост, садашњост и будућност је нешто што нас издваја од животиња. Животиње живе у једној непрекидној садашњости. Међутим људи док живе у садашњости, могу извлачити закључке из прошлости да би одредили потребе за будућност. И како године пролазе и ми нагомилавамо животна искуства, изгледа да нам време све брже протиче. Зато, док старимо и пошто смо болно свесни наше смртности, зар се не би требали замислити над животом и како га живимо? — Псалам. 90:10.

Како су истинити стихови песника Хенрија Аустина Добсона о времену:

„Ти кажеш, време пролази? О не!

Напротив, време стоји ми пролазимо“.

 Међутим, да ли ово треба да буде увек тако? Не, ако стварно знамо колико је „сати“. Човек може да прорачунава време, теоретише о времену, прецизно мери време, али да ли зна које је време гледано са Божјег становишта? Где се ми налазимо у његовом временском плану догађаја?