Они желе да помогну

А МИ ВАС ОПОМИЊЕМО, браћо, . . . тешите утучене душе“ (1. Солуњанима 5:14, НС). Тим речима, упућеним скупштини у Солуну, апостол Павле је показао да је хришћанска скупштина важан, од Бога обезбеђени извор за подупирање утучених особа. Сваки хришћанин кога савладају рђава осећања може да нађе утеху ц помоћ међу својом хришћанском браћом.

Ученик Јаков је препоручио да се затражи помоћ од именованих скупштинских старешина. Рекао је: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове црквене (скупштинске) старешине, па нека се помоле над њим и помажу га уљем у име Господње (Јеховино). И молитва вере спашће болесника, и Господ (Јехова) ће га подићи“ Јаков 5:14, 15, др Чарнић).

А шта, ако неко није рад да затражи помоћ од старешина? То је био случај са женом која је имала озбиљан проблем и она објашњава зашто је то тако било: „Имала сам у задњим мислима осећај да ме старешине веће разумети.  Сматраће да сам ја крива.“ Али после једне тешке кризе у породици, била је натерана да оде до њих. До каквог закључка је дошла? „Старешине нису савршене. Али су разумели.“

Сети се, да је апостол Павле побудио целу скупштину да ’теши утучене душе’. Старешине желе да помогну. Али утучене особе могу да оду код било које друге зреле особе код које се осећају слободно. Млади ће вероватно отићи код родитеља. Жене можда више воле да поразговарају о неким стварима са искусним хришћанкама које су ’учитељице добра’ (Титу 2:3). Важно је: ПОРАЗГОВАРАЈ СА НЕКИМ.

А шта, ако потиштена особа дође код тебе за помоћ? Или шта, ако ти преузмеш иницијативу да помогнеш таквој особи? Неке ствари не смеш да заборавиш.

Утеха и саосећање

Запамти, да не треба да донесеш брзи суд о духовном стању потиштених особа. Павле је рекао да требају утеху. Дакле, ваљало би да им покажемо особине о којима је Павле говорио када је писао Филипљанима: „Ако, дакле, има какве утехе у Христу, ако има каквог љубазног охрабрења, ако има какве духовне заједнице, ако има какве унутрашње наклоности и самилости, испуните моју радост — па исто мислите имајући исту љубав“ (Филипљанима 2:1, 2, НС). Охрабрење, љубав, утеха, духовна заједница, присна наклоност и сажаљење могу да имају чудотворно оздрављујући ефекат на утучену особу.

Апостол Павле је додао још једну врсну особину. Рекао је: „Будите сви сложни у мишљењу, саосећајни, братољубиви, милосрдни“ (1. Петрова 3:8, др Чарнић). Свако ко има ’саосећање’, ко може да се постави у положај другога, задобије поверење и теши дотичног, има изврстан дар да помаже утученим душама.

Тешке депресије

Али, шта ако неко у скупштини пати од тешке депресије? Претпоставимо да га муче осећања велике безвредности, кривице, безнадежности или очајања и изгледа да му ништа не помаже што год му се каже? Најпре, треба му се посаветовати да се консултује са лекаром, јер је често узрочник тешке депресије неко физичко обољење. a Ма какву он помоћ затражио од стручног особља, још увек скупштина има важну улогу код тога.

Не би требало да чланови скупштине критикују оболелог од депресије или да му говоре „Прибери се“ или „Дођи к себи“. Један човек чија жена пати од депресије рекао је да је покушавала с времена на време да се убије. Зашто? Муж признаје да је делимично било због тога што он и други нису имали разумевања за њу.

Неки сматрају да је добро разговарати са оболелима од депресије о стварима које су некада знале, а у које сада можда тешко могу да верују, јер им је депресија побркала ум. Говори о Јехови, ’Оцу унутрашњег милосрђа и Богу сваке утехе’ (2. Коринћанима 1:3). Подсети оболелог да је Јехова спреман да опрости у ’великој мери’ (Исаија 55:7). Разговарај са њим о лепотама Јеховиног стварства и подсети га на пријатне доживљаје које је можда имао у том погледу. Причај му о дивном друштву које је уживао у скупштини, о томе колико воли своју породицу и колико породица воли њега. Подвуци му да, премда не можеш потпуно да разумеш како се осећа, искуства других показују да ће бити боље. Буди вољан са ’братском наклоношћу и нежним сажаљењем’ да саслушаш све што ти каже, мада он може постати нелогичан услед емоционалне утучености.

Ако би говорио о самоубиству, схвати то озбиљно. А ако не спомене самоубиство, а ти имаш разлога да верујеш да има то на уму, не устручавај се да покренеш ту тему. Можда можеш овако започети: „Знам да се сада осећаш веома лоше, вероватно много горе него што ћу ја икада схватити. Знаш, када се људи осећају тако лоше као ти, понекад дођу на помисао да је најбоље да све прекину. Да ли си ти икада помислио тако нешто?“ Ако јесте, тако ћете моћи отворено да разговарате о тој теми а то ће му помоћи да се ослободи кривице коју доносе такве мисли.

„Машина не ради исправно“

Лекар и хришћански старешина извештава: „Понекад то упоређујем са рачунаром. Ако се батерије испразне, било које цифре да утипкаш нећеш добити поуздани одговор или резултат. Тако кажем, да се повремено испражњују „батерије“ оболелог од тешке депресије. Долази до чудних идеја и необичних закључака. Али то траје само док и сметња. Када се проблем одстрани, и њему ће бити боље.“

Тај исти лекар додаје; „Није увек од значаја шта кажемо када се људи налазе у том  стању. Покушавамо, најбоље што можемо као хришћани, да саосећамо са њима. Старешине можда могу да нађу некога са богатим животним искуством који ће да седне са њима и поразговара или само да их слуша. Много пута сам запазио да је депресивној особи много помогла старија хришћанка која је и сама патила од тешке депресије. Она може само да седне код оболелог, потапша га по рамену и каже: ’Знам како се осећаш’.“

Може се помоћи

Ономе који пати од тешких емоционалних поремећаја може веома напорно изгледати да их савлада. И на крају, депресивна особа може да осећа да је повезано са напором све што ради. Али самоубиство није решење. Једна жена је дуго времена патила од депресије. Није хтела да једе, није могла да спава, није имала енергије, била је нервозна, напета и желела је да умре. Сада пише: „Треба скупити храброст. Без обзира на то колико дуго патиш и какав проблем имаш, Јехова може и хоће да ти помогне. Ја сам доказ за то“ (Филипљанима 4:13).

Још постоји нешто што можемо да учинимо да бисмо помогли утученим душама. Можемо да се молимо у њихову корист, следећи мисли апостола Павла: „А сам Господ наш Исус Христос и Бог Отац наш, који нас је заволео и дао нам вечну утеху и добру наду у благодати, да утеши ваша срца и утврди вас у сваком добром делу и речи“ (2. Солуњанима 2:16, 17, др Чарнић).

[Фуснота]

[Оквир на 9. страни]

Познајеш ли некога који помишља на самоубиство?

Можда помишља на то ако је дубоко утучен и има неке од следећих симптома:

● Разговара или размишља о самоубиству.

● Губи интересовање за живот, породицу и пријатеље.

● Није у стању да спава.

● Нема апетита.

● Има слабе сексуалне жеље.

● Изненада се смирује после упадљивог узрујавања,

● Сређује своје прилике, мења начин живота или се лично занемарује.

● Постаје депримиран када неки рођак или пријатељ умре или изврши самоубиство.

● Болује од тешке физичке болести.

● Изгуби свој посао или је одвојен од породице.

(Као основа за то послужила је листа објављена у часопису Медикал Трибјун.)