Уједињене плодоноше
Уједињене плодоноше
„Да доносите много плода и да се докажете као моји ученици“ (Јован 15:8, НС).
1. Како показује Библија да Јехова придаје велику вредност воћкама?
ЈАХВЕ, БОГ, учини те из земље никоше сваковрсна стабла — погледу замамљива а добра за храну“ (1. Мојсијева 2:9, СТ). У Израелу је било дозвољено да новопосађене воћке расту три године без да власник користи њихов плод за било какву сврху. А плодови из четврте године морали су да се ’посвете на светковину захвале Јехови’. Пете године је власник могао да употреби њихове плодове како је хтео, након што је дао првине од плодова Јехови (3. Мојсијева 19:23—25; 5. Мојсијева 26:1—10; Немија 10:35—37). У случају рата биле су воћке особито заштићене по Мојсијевом закону (5. Мојсијева 20:19, 20).
Бесплодно се дрвеће сече
2, 3. Шта је Исус изјавио у поређењу о смокви која није рађала?
2 У претходном чланку смо сазнали да су многе природне гране на симболичној маслини (Римљанима, 11. поглавље) биле сломљене и замењене гранама дивље маслине. У тој илустрацији одсечене гране представљају безверне Јевреје који су одбили да признају маслиново стабло или главно Семе, Месију, Исуса. У другом поређењу је Исус упоредио јеврејску нацију са читавим дрветом — не са маслином, већ са смоквом.
3 У јесен 32. године Исус је изјавио: „Један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе; Онда рече виноградар: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је.дакле, зашто земљи да смета? А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину“ (Лука 13:6—9).
4. Како се Исус доказао као верни „виноградар“?
4 У време када је Исус говорио о тој смокви, провео је он као „виноградар“ три и по године покушавајући да гаји веру међу Јеврејима. Па ипак, упркос многим предностима под Аврамским савезом и Заветним законом, само је мали остатак јеврејског народа прихватио Месију (Римљанима 9:4, 5, 27). У четвртој години своје службе, Исус је уложио појачане напоре око Јевреја — копајући у бацајући ђубриво, у симболичном смислу, око јеврејске „смокве“. Ревносно је проповедао и поучавао у Јудеји, Переји и, на крају, у Јерусалиму и око њега (Лука, 10. и 19. поглавље),
5. Како и зашто је била посечена јеврејска „смоква“ и када је била ’бачена у огањ’?
5 Међутим, половином четврте године, неколико дана пре своје смрти, Исус је плакао над Јерусалимом и рекао да ће бити напуштен дом главног града јеврејског народа (Матеј 23:37—39). Јехова, власник јеврејске „смокве“, прегледао ју је поново у четвртој години интензивне неге. Пошто је нашао да је бесплодна као нација, наредио је да се посече, сагласно начелу које је Исус дао у Матеју 7:19. Дакле, Божје краљевство је било одузето јеврејској нацији и дато народу, духовном Израелу, који доноси плодове (Матеј 21:43). Тај пренос је извршен о Духовима те исте 33. године. Тридесет и седам година касније, 70. године, била је посечена „смоква“ ’бачена у огањ’ када су били уништени Јерусалим и јеврејска нација (Матеј 3:9, 10; Лука 19:41—44).
„Ако останеш у његовој доброти“
6. Како илустрације о смокви која не рађа и накалемљеној маслини истичу Божју доброту и строгост?
6 Поређење о смокви која не рађа показује да Јеховино стрпљење има граница, док Павлова илустрација о маслини истиче Јеховину доброту, али показује и његову строгост. У својој доброти је Јехова послао Јована Крститеља јеврејским ’природним гранама’ да им каже да ’донесу плод достојан покајања’ и верују у Исуса (Матеј 3:8; Дела апостолска 19:4). Због свог неверовања били су ’одломљени’. То опадање броја јеврејских ’природних грана’ значило је ’богатство за народе’, пошто су паганске ’гране дивље маслине’ биле некалемљене на дрво Аврамског савеза да би постале део Аврамовог духовног семена (Римљанима 11:12, 17, 20, 21).
7. Које је упозорење додао Павле?
7 Али Павле додаје упозорење. Обраћајући се нејеврејским помазаним хришћанима, каже: „Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе. Види стога доброту и строгост Божију. Строгост се испољава на онима (Јеврејима) који су пали, а доброта Божја на теби (паганима) — ако истрајеш у доброти, иначе ћеш бити одсечен“ (Римљанима 11:21, 22, др Чарнић). Да би остали у Јеховиној доброти морали су пагански хришћани, накалемљени на дрво Аврамског савеза, да покажу јаку веру у главно Аврамово семе. Морали су да ’стоје вером’, коју су морали да докажу хришћанским плодовима, ’приносећи своја телеса као жртву живу, свету, прихватљиву Богу, као свету службу’ (Римљанима 11:20; 12:1).
8. Коју другу практичну поуку је Павле извукао из илустрације о маслини?
8 Павле је извукао још једну практичну поуку из дивног начина на који Јехова оспособљава дрво Аврамовског савеза да произведе пуни број од 144 000 јеврејских и паганских ’грана’. Он наставља да говори обема врстама ’грана’: „Кажем сваком који је међу вама — да не мисли о себи више но што ваља мислити, него нека вам мисли буду усмерене на разборито размишљање, према мери вере коју је Бог сваком доделио. Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исти посао, тако смо и ми многи једно тело у Христу’ (Римљанима 12:3—5, др Чарнић). И јеврејски и нејеврејски хришћани били су, Божјом добротом, прихваћени у Аврамово духовно семе. Павле их је подсетио: „Не носиш ти корена (Јехова), него корен тебе“ (Римљанима 11:18, НС). Да не би били ’одсечени’ морали би да остану у Божјој доброти, чувајући своје јединство као ’једно тело у заједници са Христом’ (Римљанима 11:22).
9. Коју поуку садржи та опомена за ’друге овце’ и на шта морају да пазе?
9 Да ли то упозорење упућено помазаним хришћанима садржи поуку за данашње хришћане који нису духовни Израелци? Сасвим сигурно да. Премда нису део духовног семена произведеног од Аврамског савеза и, према томе, нису од ’овог тора’, ове ’друге овце’ сигурно припадају ’народима земље’ који могу да се благослове кроз семе (Јован 10:16; 1. Мојсијева 22:18). Што значи да они морају да имају веру као Аврам, чији су изгледи да живи на Земљи, и ’уредно ходе стопама те вере’ (Римљанима 4:11, 12, 16). Морају бити подложни врсном пастиру, Христу, главном Аврамовом семену. Такође морају да сарађују са споредним Аврамовим семеном, сједињујући се са њима у ’једно стадо’ под ,једним пастиром’ (Јован 10:14, 16). Ако помазани хришћани који не остану у Божјој доброти ризикују да буду ’одсечени’ са дрвета Аврамског савеза — зар не би требало да и ’друге овце’ веома пазе да не учине ништа што би их довело да изгубе Јеховину добру вољу (Римљанима 11:22)?
„Ако не остану“ безверни
10. Шта је могло да се догоди ако Јеврејин не би остао у свом неверовању и шта би то за њега значило?
10 Илустрација о маслини садржи још једну општу поуку која може да се примени на помазане хришћане и ’друге овце’. Налазимо је у Римљанима 11:23, где читамо: „А и они (безверни Јевреји), ако не остану у неверовању, биће накалемљени; јер Бог може да их опет накалеми“ (др Чарнић). Овде наилазимо на други вид Божје доброте. Када је Павле писао ово писмо (око 56.), јеврејска нација као таква била је већ одавно одсечена као „смоква“ која не рађа. Или, ако се вратимо на илустрацију о маслини, већина ’природних грана’ је била ’одсечена’ због њиховог неверовања у Исуса, Месију. Па ипак, ако неки појединац Јеврејин не би остао у свом неверовању, Јехова Бог је био вољан да га поново накалеми на симболичну маслину и начини га чланом Аврамовог духовног семена. Тиме што би га Јехова поново прихватио, значило би то за Јеврејина који се покајао „живот из мртвих“ (Римљанима 11:14, 15).
11. Шта се догодило са некима од ’других оваца’, али шта би требало да учине?
11 Неки од ’других оваца’ постали су данас задовољни сами собом и због недостатка вере престали да служе Јехови. Одцепили су се од активног дружења са Божјим народом. Неки су запали у тежак шкрипац и снашла су их упозорења из Божје речи. Да ли треба да мисле да су неповратно изгубљени? У Божјој речи се изјављује: „Али ако и ондје (изван земље Божјег народа) потражиш Господа (Јехову) Бога својега, наћи ћеш га, ако га потражиш свијем срцем својим и свом душом својом. Кад будеш у невољи и све те то (упозорења) снађе, ако се у пошљедње вријеме обратиш ка Господу (Јехови) Богу својему, и послушаш глас његов. Господ (Јехова) је Бог твој милостив Бог“ (5. Мојсијева 4:29—31).
12. а) Како је ’верни роб’ показао заинтересованост за такве залутале ’друге овце’? б) Које примере можеш да наведеш а који показују да су се неки захвално вратили стаду?
12 Као уједињена група плодоносних грана унутар дрвета Аврамског савеза, ’верни и разборити роб’ (чланови остатка Христове помазане браће на Земљи) веома је свестан преке потребе да се неки од ’других оваца’ пробуде из самозадовољства и поново постану плодоносни хришћани (Матеј 24:45—47). У ту сврху припрема „роб“ за објављивање такве чланке као „Вратиће к пастиру ваших душа“, објављеном у Кули стражари од 1. септембра 1982. године. Наша служба за Божје Царство објављивала је чланке одговарајуће, тој теми. Да ли је ово чврсто вођство од стране Господаревог „роба“ уродило плодом? Да ли су се неки вратили Јехови, свом Богу? Многи јесу. Запази типичне примере на страни 28.
„Доносите много плода“
13. Шта би требало сада да уради свако ко је постао самозадовољан, како се то види из Исусових речи?
13 Да, сви помазани хришћани или њихови сапутници од ’других оваца’ који су постали самозадовољни и непродуктивни треба да послушају упозорење, одазову се Јеховиној доброти и прихвате помоћ, тако да би постали поново продуктивни хришћани. У илустрацији која се разликује у неколико погледа од ових о маслини и смокви која не рађа, Исус је упоредио себе са чокотом или стаблом винове лозе а своје помазане ученике са гранама или младицама винове лозе. Изјавио је: „Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. Сваку лозу на мени — која не рађа рода — он уклања, и чисти сваку која рађа род — да више рода доноси . . . Тиме се прославио мој Отац, да доносите много рода и да будете моји ученици“ (Јован 15:1—8, др Чарнић).
14. а) На која два начина морају сви хришћани да ’доносе доста плода’? б) Који други захтев за помазане хришћане произилази из илустрације о ’правом чокоту’?
14 Иако ’друге овце’ нису гране на ’маслини’ Аврамског савеза или ’правом чокоту’, Христу Исусу, ипак морају да се докажу као Христови ученици. Морају као све помазане хришћанске ’гране’, да ’доносе много плода’. То чине тако што производе Христу сличне особине нове особе где спадају и ’плодови духа’ (Галатима 5:22, 23; Матеј 28:19, 20; Колошанима 3:5—14). Али да би били заиста плодни дају активан израз таквим особинама, учествујући у делу проповедања ’ове добре вести’ (Матеј 24:14). Као што помазане ’гране’ ’правог чокота’ морају да остану у заједници са Христом, тако ’друге овце’ морају да остану у тесној заједници са ’верним и разборитим робом’, Христовом помазаном ’браћом’. Само тако могу да се надају да ће ’наследити Краљевство припремљено за њих од оснивања света’ (Матеј 25:31—40).
Већ се благосиљају ’народи земље’
15. Које додатно значење добијају речи из Римљанима 11:12 пошто Аврамски савез завршава производњу обећаног ’семена’?
15 Док маслиново дрво Аврамског савеза, са својим светим ’стаблом масноће’ (Јехова) и стабилним стаблом (Христ), завршава производњу пуног броја јеврејских и паганских ’грана’, већ настају богати благослови за ’људе из народа’ који нису духовни Израелци. Павле је то предвидео и писао: „Ако пак њихов (природни Јевреји) посртај значи богатство за свет и њихово смањење богатство за људе из народа, колико ће још више значити њихов (јеврејски помазани хришћани) пуни број“ (Римљанима 11:12, НС)!
16. а) Како је ’посртај’ Јевреја значио ’богатство за људе из народа’? б) У којој фази се налази дело калемљења?
16 Ми смо већ видели да је ’посртај’ јеврејске нације у целини значио велико духовно богатство за пагане. Али то што су те гране дивље маслине постале чланови Аврамовог духовног семена није искључило са симболичног маслиновог дрвета природне гране — верне јеврејске хришћане — који су или остали на дрвету или били ’опет накалемљени’ после 36. н.е. Дакле, 144 000 грана укључују ’пуни број’ Јевреја и ’пуни број’ нејевреја (Римљанима 11:12, 25). Чињенице показују да је то калемљење трајало до средине 1930-их година. Данас, у ово касно време, постоје добри разлози да верујемо да је накалемљен ’пун број’ и јеврејских и паганских грана. Све гране накалемљене после 1935. представљале би, разумљиво, замену за јеврејске или нејеврејске гране одсечене због неплодности.
17. На који начин употпуњавање чланова семена значи даљње богатство за ’људе из народа’?
17 Но, Павле каже да такво употпуњавање чланова Аврамовог семена значи „богатство за људе из народа“. Колико још више је то зато што духовно богатство и благослови не утичу само на неколико десетине хиљада нејеврејских помазаних хришћана (што одговара испуњењу првог дела Римљанима 11:12), већ дословно на милионе ’људи из народа’ који не припадају тору Аврамског савеза.
18. Шта се може рећи о обећањима Аврамског савеза и који његов део почиње стога да се испуњава?
18 То нас враћа на Аврамски савез. Исус Христ, главно Семе, устоличен је сада на небу. Сакупио је чланове споредног семена у тор Аврамског савеза. Треба да ’освоји врата својих непријатеља’ тиме што ће уништити светско царство криве религије, Вавилон велики, и остатак видљиве сотонине организације (1. Мојсијева 22:17, 18). И зато није изненађујуће што већ почиње да се испуњава завршни део Аврамског обећања: „И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи.“
19. а) Како почињу да се благосиљају људи из ’свих народа земље’? б) Чему се надају?
19 Да, ’велико мношто из свих народа’, укључујући не само неколико природних Јевреја, већ се благосиља. Уз пуну веру у већег Аврама, Јехову Бога, придружили су се остатку духовног Израела и ’приносе Јехови у његовом храму свету службу дан и ноћ’, са изгледом да живе вечно на Земљи (Откривење 7:4, 9—17). И нека се и даље, све до у нови поредак, благосиљају у семену.
Да ли разумеш?
□ Шта је предочавала смоква која није рађала, када је била посечена, а када спаљена?
□ Како су једино могли јеврејски и пагански хришћани да избегну да буду посечени са ’маслиновог дрвета’ и коју поуку можемо ми из тога извући?
□ Зашто може поново калемљење Јевреја,који су се покајали да послужи као извор утехе свима који су залутали?
□ На које начине морају сви хришћани да доносе плодове?
□ Како се већ благосиљају многи ’људи из народа’?
[Питања за разматрање]
[Оквир на 23. страни]
Ови су се ’вратили к пастиру и надгледнику својих душа’ (1. Петрова 2:25).
Жена из Нормандије (Француска) пише: „После десет година неделотворности и неколико неуспелих покушаја да се вратим у скупштину (Јеховиних сведока), још увек сам се устручавала да учиним потез. С обзиром на моје небиблијско понашање од времена напуштања скупштине, плашила сам се Јеховиног укора и прекорних погледа старешине и целе скупштине, Док сам била на одмору са својим свекром и свекрвом узела сам примерак Куле стражаре и прочитала чланак у ком се радило о једном неделотворном брату и чија ситуација је била иста као моја. Прочитавши како је Јехова био љубазан према њему, како су му старешине пружиле љубазну помоћ и како су га чланови скупштине поново срдачно примили, смогла сам снаге да се вратим у Јеховину организацију“
Сузана, сведокиња из једне скупштине у североисточној Француској, пише: „Искрено се захваљујем Јехови, његовом сину Исусу Христу и ’верном и разборитом робу’ за пружену помоћ неделотворнима. Била сам неделотворна када су ме старешине посетиле и понудиле ми да студирам Библију са неким. Прихватила сам ту понуду и сада сам веома срећна, јер поново посећујем састанке и редовно учествујем у служби проповедања. Сада сам кадра да покажем сестринску љубав другима који требају охрабрење.“
Јоланда, друга сведокиња из Француске, није долазила годинама на састанке и престала је да се моли зато што се осећала кривом због занемаривања Јеховине трпезе. Помогло јој се да се врати у плодоносну хришћанску активност и она пише: „Изражавам дубоку захвалност Јехови који ми је помогао и дао ми још једну прилику. Свим срцем охрабрујем све оне који су из било којих разлога попустили да се врате Јехови.“
[Дијаграм на 21. страни]
(Види штампану публикацију)
Павлова илустрација о маслини показује како Аврамски савез производи потпуно духовно „семе“
АВРАМСКИ САВЕЗ (1. МОЈСИЈЕВА 22:16-18)
ГЛАВНО СЕМЕ ХРИСТ СПОРЕДНО СЕМЕ
(Галатима 3:16) (Галатима 3:27-29)
’Пуни број’ ’природних грана’ ’Пуни број’ грана
(Јеврејски остатак и Јевреји који ’дивље маслине’ (нејеврејски
су се касније покајали — помазани хришћани —
(Римљанима 11:5, 12, 21, 23) (Римљанима 11:25)
„Сав Израел“, 144 000 духовних Израелаца
(Римљанима 11:26; Откривење 7:4)
144 001 члан духовног Аврамовог „семена“,
за благослов ’свих народа земље’