Обрати пажњу на пророчанство

„И тако имамо чвршћу пророчку реч а ви добро чините што обраћате пажњу на њу као на светиљку која светли на мрачном месту“ (2. Петрова 1:19, НС).

1. Која изненађујућа открића је изнео по Матеју 16:21—28?

 УСКОРО се приближавала крају Исусова земаљска служба. Близу Цезареје Филипе (у северној Галилеји) овај „Син човечији“ рекао је својим ученицима да ће ускоро умрети поново доћи у слави свог Оца. Затим им је рекао: „Заиста вам кажем да међу онима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде Сина човечијег где долази у свом краљевству“ (Матеј 16:21—28, НС). Шта би то могло да значи?

2. а) Како су се Исусове речи испуниле у визији коју су видели Петар, Јаков и Јован? б) На који славни догађај је пророчански указивала та визија?

² Око шест дана касније Исус је повео са собом Петра, Јакова и Јована на једно узвишено брдо, вероватно Хермон који припада Антилибанском венцу. Ту се догодило нешто значајно! Исус се преобразио пред њиховим очима и појавио у заслепљујућем сјају. Мојсије и Илија су разговарали са њим у визији. Зашто баш Мојсије и Илија? Исус се у Библији јасно идентификује као „пророк“ који је био предочен по Мојсију. А слично оном од Илије јесте у блиској вези са Божијим царством у којем Исус влада (Дела апостолска 3:22, 23; 5. Мојсијева 18:15—19; Малахија 4:5). Зато је било прикладно да они буду виђени са Исусом у тој визији о његовом доласку у свом сјају његове будуће краљевске славе (Матеј 17:1—5).

3. Које су Јеховине речи нагласиле важност визије?

³ Такође је било прикладно што се и Јеховин глас чуо са неба који је рекао: „Ово је мој Син, љубљени, који је по мојој вољи“. На то је Бог додао још речи: „Њега слушајте“.

4. а) Зашто би требало и на нас данас да остави утисак тај догађај? б) На коју се „пророчку реч“ осврће Петар у 2. Петровој 1:19?

⁴ Какав је утисак оставила на те апостоле ова визија која је уливала страхопоштовање? Како би требало да утиче на нас данас? Петар је могао, још око 30 година касније, да се сети тог спектакла у свом његовом сјају. Рекао је: „И тако имамо чвршћу пророчку реч“. Коју „пророчку реч“? Па, пророчанства као оно из Данила 7:13, 14, које је сада било потврђено Исусовим преображењем — пророчанства о доласку Сина човечијег у слави краљевске силе (2. Петрова 1:16—19; види такође Исаију 9:6, 7).

5. Које важне додатке је добила та „реч“?

⁵ До тог времена су била укључена у „пророчку реч“ и пророчанства која је изрекао сам Исус Христ. Међу њима се налазило и пророчанство о Царству и ’свршетку поретка’, где је било проречено да ће Син човечији доћи на облацима небеским са силом и великом славом у време неупоредиве светске невоље (Матеј 24:3—14, 30, 31). Касније су у „пророчку реч“ била укључена снажна пророчанства о Царству, која је Исус Христ открио остарелом апостолу Јовану. Ту спадају, на пример, пророчанства из Откривења 1:12—16; 5:5—10; 11:15—17 и 14:14, 15.

Обрати пажњу!

6. Зашто би требало пророчанска реч да има већег утицаја на нас данас?

⁶ Ако је Петра и његове сапутнике та пророчанска визија толико дирнула, колико још већег утицаја треба да има на нас данас! Пошто је сада Син човечији стигао у својој слави, да седне на престо славног Краљевства, сигурно је сада крајње време да ’га се слуша’! Заиста чинимо добро ако обраћамо пажњу на пророчку реч, као на ’светиљку која светли на мрачном месту’ и допустимо јој да осветли наша срца (2. Коринћанима 4:6).

7. а) Како наглашава Павле важност пророчанства? б) Зашто треба на то да обратимо нарочиту пажњу?

 ⁷ Апостол Павле је такође подвукао нужност да унесемо пророчку реч у своја срца. Писао је јеврејски.м хришћанима да је Бог говорио ’од давнина много пута и на много начина њиховим очевима преко пророка’, али ’на крају дана (јеврејског поретка)’говорио им је преко Сина. Та пророчка реч изречена преко Исуса била је неизмерно важна. Ако би се држали ње, водила би до спасења. Павле је рекао: „Зато је неопходно да посветимо, више него обично, пажњу ономе што смо чули“ (Јеврејима 1:1—4; 2:1, НС). Сада, на свршетку читавог светског поретка, имамо још више разлога да слушамо Исусове речи (Матеј 24:3, 35; упореди са Исаијом 55:6—11).

8. На шта треба да нас подстакне пророчка реч и од какве користи је то?

⁸ Треба нагласити да не би требало да обраћамо пажњу на пророчку реч само у циљу стицања знања. Далеко од тога! Та реч треба да нас подстакне да делујемо по том знању, наводећи нас да вршимо Божју вољу и то нарочито сада, ’у последњем делу дана’ (Исаија 2:2, 3). Псалмиста се обратио Јехови Богу и рекао: „Твоја реч је нози мојој светиљка и светло мојој стази“. Та реч нам омогућује да наставимо да ходимо у светлу истине и имамо присан однос према Богу. Заштићује нас било каквог одступања натраг, у сотонин свет (Псалам 119:105, НС; Јов 29:3, 4). Да бисмо извукли трајне користи из пророчке речи, морамо да развијемо дубоку љубав према Библији и унесемо у своја срца читаву њену поруку. Тако ћемо увек бити мотивисани да вршимо вољу Божју и останемо у његовој љубави (Марко 12:29—31; 1. Јованова.4:16; Јуда 20, 21).

Пророчански примери

9. а) Зашто кажемо да библијски извештај није мртва историја? б) Који је дан освете тамо предочен?

⁹ У Библији се описује подробно својевољност старог Израела. А зашто? „Написана је за упозорења нама, на које су дошли крајеви система ствари“. То треба да нам улије побожни страх да не бисмо никада развили ’зло срце невере повлачећи се од живог Бога’ (1. Коринћанима 10:11, НС; Јеврејима 3:12; Јов 28:28). Библијски извештај није мртва историја! Он нам пружа пророчанске примере и изјаве који показују да ће Јехова Бог поново да спроведе освету, али у далеко већим размерама него што је то учинио у данима отпалог Израела. Божје извршење казне над Израелом, који је увек изнова западао у грех, 607. пре н.е. и 70. н.е., показује сликовито како ће се његов жестоки гњев ускоро излити нарочито на хришћанство. Добро је ако обраћамо пажњу на ту пророчку реч! (Јеремија 7:28, 32—34; Матеј 24:3—22).

10, 11. а) Које упоређење нам помаже да сагледамо да заиста живимо у ’последњим данима’? б) Како су нарочито секте хришћанства испуниле пророчанство?

¹⁰ Неоспориво је да смо ушли у ’последње дане’ сотониног система светске владавине. Треба само да упоредимо данашњи свет са речима апостола Павла из 2. Тимотејеве 3:1—5, 13, па да сагледамо ту чињеницу. А поготово међу конфузним сектама хришћанских религија налазимо људе ’који имају обличје побожности, али су се одрекли њене силе’. Немају праву поруку спасења (упореди са Матејом 7:21—23).

¹¹ Многе секте хришћанства добро одговарају опису који је дао Јеховин пророк када је рекао: „Јер два зла народ мој учини: остави мене (Јехову Бога), Извор воде живе, те ископа себи кладенце, кладенце испуцане што воде држати не могу“(Јеремија 2:13, СТ). Сасвим је тачно да су секте хришћанства напустиле Сувереног Господа Јехову и праведна начела записана у његовој Речи. Чак мрзе и да спомену његово име. Они су ископали „испуцане кладенце“ окренувши се филозофијама и теоријама људским и нолитизирању са светом. У многим земљама њихове цркве изумиру услед недостатка подршке, јер људи не налазе у њима воду истине која освежава. Сасвим супротно је код оних који верно служе Јехови: међу њима влада обиље духовног освежења (Исаија 55:1, 2; 65:13, 14).

Шта кажу светски лидери

12. Зашто је узалудно уздати се у људске лидере у погледу даљег опстанка?

¹² Библија није једина која упозорава на уништење света. Садашњи генерални секретар Уједињених нација изјавио је да се сада први пут у људској историји „налазимо на уској ивици између катастрофе и даљег опстанка“. У меморандуму, који је написан 1958, изјавио је бивши председник САД Хери Труман: „Сада смо суочени са тоталним уништењем . . . То уништење је на домаку ако га не буду спречили велики лидери у свету“. Али, да ли су се у протеклих 25 година покренули „велики лидери“ да спрече тотално уништење? Уместо тога, сада троше више од милион долара у минуту на ђаволско оружје за уништење. Псалмиста је мислио баш на такве; „велике лидере“ када је писао: „Не уздајте се у племените ни у сина земаљског човека, у кога нема спасења“(Псалам 146:3, НС).

13, 14. а) На коју лажну наду су указали религиозни вође? б) Шта је права нада према Исаији?

 ¹³ Трагичну ситуацију не могу да ублаже нације. Чак и такозване Уједињене нације биле су до сада више форум за свађе између народа него заступништво за стварање мира и сигурности. Папа Павле VI и Јован Павле II појавили су се усред велике помпе пред ОУН. Изјавили су да је то тело последња нада човечанства за успоставу слоге и мира. Али, да ли је то тако?

¹⁴ У својој пророчкој речи Јехова говори о правој нади. Надахнуо је Исаију да прорекне рођење једног сина који ће постати ’кнез мира’. То је Исус Христ, предочен по краљу Давиду у прошлости. У пророчанству се даље каже за Исуса: „Обиљу кнежевске власти и миру неће бити краја над престолом Давидовим и над краљевством његовим да би га чврсто подигао и подупирао правдом и праведношћу, од сада и довека. Да, учиниће то ревност Јехове над војскама“ (Исаија 9:6, 7, НС). Али, како ће Јеховина ревност да доведе до ’мира без краја’?

Близу је Царство Божје

15. Како је Исус истакао наду у Царство?

¹⁵ Исус Христ, који је већи од Давида, прорекао је широких размера ратове и из њих проузроковане невоље у нашем 20. веку. Прорекао је страшне догађаје, муке народа, очекивање са страхом онога што има још да дође на земљу. Затим је рекао: „Када се ово почне збивати, усправите се и подигните главе, јер је близу ваше избављење . . . Кад видите да се ово збива, знајте да је краљевство Божје близу“ (Лука 21:10, 11, 25—31, НС). Божје царство! То је решење за људске проблеме. Зар се нисмо вековима молили да дође то Царство? Томе нас је Исус поучио када је рекао: „Овако се дакле молите: Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје; нека дође царство твоје; нека буде воља твоја и на земљи као на небу“ (Матеј 6:9, 10, др Чарнић).

16. На који начин је близу Божје царство?

¹⁶ Пророчка реч нам говори да је сада близу Царство Божје. Али, у којем смислу? То нам објашњава Божји пророк Данило. Након што је описао краљевства или владавине човечанства у ’време краја’, рекао је: „У време ових краљева Бог небески подићи ће краљевство које неће никада пропасти. А само краљевство неће прећи на неки други народ. Оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а само ће стајати довека“ (Данило 12:4, 2:44, НС). Дакле, Земља неће бити спаљена у нуклеарном рату, где би био уништен сав људски живот. Уместо тога, Божје царство збрисаће са лица Земље зле људе и народе и припремиће непрестану владавину широм земље, која ће лежати на раменима ’кнеза мира’ (Исаија 9:6).

Божја освета извршена

17. За шта ће бити сигнал поклич „Мир и сигурност“?

¹⁷ Библијска пророчанства усредсређена су на наше време. Показују нам шта непосредно долази. „Све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да истрајношћу и утехом из Писма имамо наду“ (Римљанима 15:4, НС). Пророчка реч описује ’последњу наду човечанства за мир’, Осмог библијског краља, као скерлетну звер. Да, та организација може да измисли неку врсту климавог мира и учествује у покличу „Мир и сигурност“! — што је у складу са њеном повељом и испуњењем пророчанства из 1. Солуњанима 5:3. Али тада ће Јехова покренути милитаризоване „рогове“ Осмог библијског краља да опустоше криву религију, „Вавилон велики“, чији највише прекорљив део чине секте хришћанства. Међутим, када се ти „рогови“ окрену да се боре против Јагњета, Исуса Христа и нападну 1 мирољубиве сведоке за Јехову, Божји мач погубљења сићи ће на те народе и њихове армије и никако неће умаћи (Откривење 17:3—6, 12—17).

18. а) Шта ће се догодити, по пророчкој речи, оним народима који буду напали Божји народ? б) И како ће Бог, коначно, да одлучи који ће исход бити?

¹⁸ Нуклеарно оружје народа неће им пружити заштиту у ’рату великог дана Бога Сведржитеља’, у битки од Армагедона (Откривење 16:14, 16). Ако уопште буде било примењено оружје за масовно уништење, онда ће помоћи само да се народи међусобно униште. У данима доброг краља Јосафата у Јудеји, непријатељске хорде су напредовале да нападну Божји народ који је био наизглед без одбране. Али Јехова им је рекао преко свог пророка: „Не бојте се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваша битка, него Божја“. Јехова је поставио заседу тим непријатељима, тако да су почели да се боре једни против других све док се нису потпуно уништили (2. Дневника 20:15—23, НС; упореди са Судијом 7:22; Језекиљом 38:21—23, Захаријом 14:13). Коначни исход ће одредити Божји устоличени ’краљ нам краљевима’ и његове војске анђела који ће одстранити Исусове непријатеље све до последњег преживелог борца. Чак ће сотона и његови демони бити бачени у бездан (Откривење. 19:11—16, 21; 20:1—3).

19. а) Коју поуку треба да извучемо из 1. Мојсијеве 18:23—33? б) Ко ће једино бити поштеђен у „великој невољи“?

 ¹⁹ Међутим, зар није узбуђујуће да ће, Јехова уништити читав светски систем, а да се његов ни један део неће никада обновити? Можда неки мисле као што је Аврам размишљао о Содоми и Гомори: ако би се нашло 50, 45, 30, 20 или чак 10 праведника тамо у свету, не би требало да „Судија читаве земље“ све то уништи (1. Мојсијева 18:23—33). Али пророчка реч јасно показује да је сотонин свет неправедан скроз наскроз и да ће бити потпуно уништен! (Јеремија 25:31—33; Софонија 3:8). Једино тело које ће бити спасено у тој „великој невољи“ биће као што је Исус изјавио, предано „тело“ његових изабраних помазаника и њихових сапутника сличних овцама. Нико други није праведан у Јеховиним очима (Матеј 24:21, 22; 25:31—33, 46; Јован 10:16; Авакум 3:1, 2, 12, 13).

20. Шта морамо, као Јеховини сведоци да будемо приправни да радимо у овим последњим данима?

²⁰ Пророчка реч Јеховина иде „задихано“ свом коначном испуњењу. Треба да је ’чекамо’ (Авакум 2:3, НС). Зато, као Јеховини сведоци, нека објављујемо смело ’дан освете Бога нашега’ и, као Исусови апостоли, слободно тешимо ожалошћене добром вести о спасењу (Исаија 61:1, 2; Дела апостолска 4:8—13, 18—20). Будимо приправни и такође следимо Исусове речи: „Пазите сами на се да вам срца не отврдну од разузданости, пијанства и тјескобних брига за живот, да вас не ухвати изненада онај дан као замка, јер ће доћи на све становнике целе земље. Бдијте и молите сваки час, да бисте могли умаћи свему оному што се има догодити и одржати се пред Сином Човечијим“ (Лука 21:34—36, СТ).

Како би одговорио?

□ Коју поуку извлачимо из 2. Петрове 1:16—19 и других повезаних ставака?

□ Које користи имамо ако ’обраћамо пажњу на пророчку реч’?

□ Шта је проречено да је близу и зашто не треба да се плашимо?

□ Шта треба да радимо док се примиче Божји „дан освете“?

[Питања за разматрање]