Поуздана је Јеховина реч!

’Ја Јехова чиним добром реч слуге својега’ (Исаија 44:24—26, Byington).

1. Каква се будућност предвиђала године 1864?

 ШТА ће донети са собом сутра? Људи би желели да знају. Али, колико су незадовољавајуће њихове прогнозе! Да прикажемо: зоолог Алфред Р. Волес предвиђао је 1864. Од људи ’начињену будућност за људску врсту’: „Свако ће . . . радити због властите среће која ће бити у односу на ону од његових ближњих; . . . добро уравнотежени морални осећаји неће никада дозволити коме да повреди подједнаку слободу других; . . . сваког ће водити најбољи закони; потпуно поштовање права, и савршена наклоност осећањима, свега око себе“. Волес је прорекао да ће човек претворити нашу земљу у „светлији рај него што је икада виђен у сновима визионара или песника!“

2. До којих питања доводи промашај пуких људских прогноза?

² Аутор ових речи умро је само девет месеци пре но што је човечанство било гурнуто у дубоку таму I светског рата. Где је био онда тај ’светли рај’ испуњен саосећајним људима? А како је данас? Без сумње ’је охладнела љубав код већине’ упркос било каквим супротним прогнозама (Матеј 24:12). Али треба ли то да нас наведе да сумњамо у свако пророчанство? Јехова Бог каже за себе да ’преокреће мудраце и чини лудим њихово знање, док чини добром реч слуге својега’ (Исаија 44:24—26, By). Међутим, неко се можда пита: можемо ли се ослонити на библијска пророчанства? Да ли је Јеховина реч заиста поуздана?

 Пропаст и обнова

3. Шта се догодило са Јудом и Јерусалимом у седмом веку пре н.е. што је у сагласности са 3. Мојсијевом 26:27—35?

³ Имамо обиље доказног материјала да можемо да се ослонимо на библијска пророчанства. На пример: пророчанства о пропасти и обнови испунила су се у случају Божјег древног народа, Израелаца. Када су верно обожавали Јехову, напредовали су у од Бога им датој земљи ’којом тече млеко и мед’ (3. Мојсијева 20:24, 1. Царевима 4:1, 20). Унапред су били, међутим, упозорени да ће тај прави рај постати опустела пустиња ако буду били непослушни (3. Мојсијева 26:27—35). Године 607. пре н.е., око 900 година након што је Мојсије написао 3. Мојсијеву, Вавилонци су освојили Јуду и Јерусалим. Кратко после тога побегли су у Египат Јевреји који су остали у земљи, и тако се потпуно испунило проречено опустошење (Јеремија 39:8—10; 40:5; 41:2; 43:1—7).

4. а) Шта је Јехова обећао свом народу давно пре уништења Јерусалима 607. пре н.е. ? б) Како се испунило то обећање?

⁴ Али, више од сто година пре разорења Јерусалима, Јехова је обећао. да ће вратити свој покајнички народ у опустошену домовину и. обновити њену рајску лепоту (Исаија 35:1—4). Бог је Такође рекао: „Ја Јехова ... који чиним добром реч слуге свога и извршавам план Свог гласника, ја сам тај који кажем за Јерусалим да ће бити настањен и за градове Јудине ’да ће бити поново саграђени и ја ћу обновити њихове рушевине’“ (Исаија 44:24—26, By). Медијани и Персијанци са Киром на челу освојили су Вавилон 539. пре н.е. управо као што је Исаија прорекао (Исаија 44:27—45:6) Едикт којим је Кир дозволио Јеврејима да се врате у домовину и поново изграде храм ступио је на снагу 537. пре н.е. и временом је земља Јуде доживела проречено преображење (Јездра 1:1—4; Исаија 35:5—10; Језекиљ 36:35). Колико је поуздана Јеховина реч!

Тир није могао да пркоси пророчанству

5. Шта је Јехова прорекао преко Језекиља у вези Тира?

⁵ Божанско инспирисано пророчанство испунило се такође над древним градом Тиром, који је с правом назван „краљицом мора“ Што се тиче те феничанске поморске луке, Јехова је изјавио: „Ја сам против тебе, Тире, дићи ћу на те многе народе . . . где довешћу на Тир . . . Навуходоносора, краља вавилонскога, . . . и твоје ће куле оборити . . . Камење, дрвену грађу, прашину твоју, ставиће директно усред воде. . . . Учинићу од тебе сјајну голу површину једног гребена, бићеш место на коме се мреже суше“ (Језекиљ 26:3—14, НС.

6. Шта се догодило са Тиром код испуњења пророчанства?

⁶ Изгледало је да је такав пад немогућ. По јеврејском историчару Јосифу Флавију, Вавилонци су 13 година опседали Тир (Јосиф Флавије, Против Апина, књ. I, гл. 21). Историја не извештава колико је успешан био Навуходоносор у својим напорима, мада су становници Тира сигурно претрпели велики губитак у материјалу и људству. Каснија пророчанска изрека преко Захарије указала је да ће Бог уништити потпуно тај град (Захарија 9:3, 4). Ово пророчанство се испунило скоро 200 година касније. Иза високих, јаких зидина осећали су се сигурним до тада они који су живели у граду Тиру на острву преко пута обале. Али, 332. пре н.е. снаге Александра Великог обориле су тај острвски град, употребивши рушевине из Тира на копну да изграде насип који води до острва. Од тада се то вештачко полуострво проширило наслагама песка које је нанела вода. Штавише, у садашњој малој морској луци (село) могу се видети рибари како суше своје мреже — још једно испуњење пророчанства. Заиста је поуздана Јеховина реч!

Покорен „град крвнички“

7, 8. а) Шта је Јехова прорекао преко својих пророка у вези Ниневије? б) Зашто је изгледало немогуће да ће Ниневија постати „пустош“ ?

⁷ Божја пророчанска реч испунила се и у случају древне Ниневије, главног града Асирског царства које је угњетавало Јеховин народ (2. Царевима 17:1—6; 1. Дневника 5:6, 26). На врхунцу њене моћи Јехова је прорекао за Ниневију преко својих пророка: „Плените сребро, плените злато; јер нема краја стварима у уређењу. . . . Празнина и осама, и опустошени град! ... Тешко граду крвничком“ (Наум 2:9, 10; 3:1, НС). „Од Ниневије ће пустош учинити, . . . и усред ње ће стада лежати“ (Софонија 2:13, 14, НС).

⁸ Како је то могло бити изводљиво? Ниневија је била „велики град“ (Јона 1:2). По  старом историчару Диодору Ниневија је имала 30 метара дебеле зидове, довољно широке да по њима иду упоредо троја бојна кола. У данима пророка Јоне (девети век пре н. е.) град је имао више од 120 000 становника (Јона 4:11). Да ли је требало све то да постане „пустош“?

9. Како је Ниневија пружила даљи доказ да је поуздана Јеховина реч?

⁹ Године 632. пре н.е., 16 или више година после Софонијевог пророчанства, Вавилонци и Медијани су опсели Ниневију. По Диодору (књ. II, гл. 27), „велике и непрестане кише“ проузроковале су да је река Еуфрат поплавила своје обале. Она је „поплавила један део града и провалила зидове у дужини од двадесет стадија“. Неневија је била освојена. „Однели су много плена из града и са подручја храма и претворили град у гомилу рушевина и развалина“, пише у дрвеној Вавилонској хроници. Ниневија је постала изгубљени град и то остала вековима. Обарање тог града била је свакако „добра вест“ за Божији народ који је био поново уверен да ’је Јехова добар’ и да ’зна за оне који траже код њега заклон’ (Наум 1:7, 15, НС). Онај који посети рушевине Ниневије може данас да види, управо као што је било проречено, како овце пасу у близини развалина. Ово представља даљни доказ да је Јеховина реч поуздана.

Сломљен „упадљиви рог“

10. а) Која пророчанска визија је записана у Данилу 8:1—8? б) Како је Гаврило објаснио појединости тог пророчанства?

¹⁰ Данило је у пророчанској визији видео како је јарац са ’упадљивим рогом’ убио дворогог овна. Тај се рог сломио и на његово место су израсла четири рога (Данило 8:1—8). Шта би то могло да значи? Анђео Гаврило је објаснио: „Ован што си га видео — његова два рога — то су краљеви Медије и Персије. А руњави јарац, јесте краљ Грчке; велики рог међу његовим очима јесте* први краљ. Четири рога која избише на место изломљеног рога, то су четири краљевства која ће настати из тог народа, али неће имати његову силу“ (Данило 8:16, 20—22, НС).

11, 12. Како се испунило пророчанство из Данила 8:20—22?

¹¹ Медо—Персија, у визији виђена као двороги ован, победила је моћан Вавилон. Али Божји анђео је прорекао да ће „руњави јарац“; Грчка, убити овна. То је тачно оно што се догодило у четвртом веку пре н. е. када су војске Александра Великом, које су грчки говориле, свргнуле Медо—персијско царство. Међутим, Александар је неочекивано умро 323 пре н.е. у старости од 32 године, без способног наследника. Александровом смрћу био је сломљен „упадљиви рог“. Али шта је било са проречена ’четири рога која избише на место његово’?

¹² Александар је имао многобројне војсковође, али четворица су коначно утврдила своју власт. Дакле, „упрадљиви рог“ је био сломљен и на његово место су избила „четири рога“ или „четири краљевства“. До 301. пре н.е. утврдиле су своју власт те војсковође: Птоломеј Лагус (Египат и Палестина); Селеукид Никатор (Месопотамија и Сирија); Касандер (Македонија и Грчка); и Лизимах (Тракија и Мала Азија) a.

Појављује се „Месије Вођа“

13. Шта пише у Данилу 9:24, 25 о појави Месије?

¹³ Књига Данила пружа посебно изванредан доказ да је поуздана Јеховина реч. Вековима унапред је био инспирисан Данило да одреди време када ће се појавити Месија на Земљи. Ово узбудљиво пророчанство делимично гласи: „Седамдесет је седмица одређено твом народу и твом светом граду, да се сврши преступ, да се оконча грех, да се искупи грешка, да се уведе правда на недогледно  време, да се стави печат виђењу и пророку, да се помаже Светиња над светињама. Треба да знаш и увидиш: од часа кад изађе реч да се обнови и поново изгради Јерусалим па до Месије Вође, биће седам седмица, а онда шездесет и две седмице“ (Данило 9:24, 25, НС).

14. а) На којој библијској основи можемо рећи да се у „седмицама“ из Данила 9:24, 25 за сваки дан рачуна једна година? б) Које године је изишла ’реч да се поново изгради Јерусалим?’ в) Колико дуго је трајало 69 „седмица“ и када су започеле и када су се навршиле?

¹⁴ Да ли се ту радило о дословним „седмицама“? Не, јер све што је било овде проречено за Месију није се догодило унутар 70 седмица, или мање од годину и по дана. Ту се радило о „седмицама“ у којима се бројила година за сваки дан (упореди са 4. Мојсијевом 14:33, 34, НС). „Реч да се обнови и поново изгради Јерусалим“ изишла је у 20. години владавине персијског краља Артаксеркса (Лонгиманус) (Немија 2:1—18). Пошто је почео да влада 474. пре н.е., 20 година његовог владања била је 455. пре н.е. Дакле, 69 седмица—година од ’речи да се поново изгради Јерусалим до Месије Вође’ износило је 483 године (7 х 69) и протегло се до 29. н.е.

15. Што су ишчекивали Јевреји 29. н.е?

¹⁵ Те године је Јован Крститељ ’проповедао крштење у знак покајања за опроштење греха’. А шта је било са Јеврејима? „Када народ беше у ишчекивању и сви су у срцу питаху о Јовану да није он Христ“ (Лука 3—3—6,15, НС). Што се тиче таквог ишчекивања, изјавио је јеврејски научник Аба Хилел Силвер: „Први век је био, поготову генерација пред Уништењем (Јерусалима), у знаку запаженог излива емоционализма за месијанство. То не треба приписати . . . појачаном прогонству од стране Рима, него преовлађујућем веровању подстакнутом популарном хронологијом оног времена . . . Месија се очекивао око друге четвртине првог века н.е.“ Та „популарна хронологија“ заснивала се на књизи Данила.

16. а) Зашто је била значајна 15. година владања цара Тиберија? б) Шта се догодило када се Исус крстио?

¹⁶ Данилово пророчанство је наговестило да ће се 69 седмица—година протегнути до 29. н.е. Да ли се Месија појавио на време те године? Заиста јесте! Јован Крститељ је почео да проповеда и крштава ’петнаесте године владања цара Тиберија’ (Лука 3:1—3). Пошто је Тиберије постао римски цар 17. августа 14. н.е.(по грегоријанском календару), Јован је почео да делује 15. године након тога, или у пролеће 29. н.е. Те године у јесен крстио је Јован Исуса из Назарета, и свети дух је сишао са неба да помаже Исуса за Христа, Месију (Лука 3:21, 22). Пророчанство о Месији се испунило. b Још једном је доказано да је поуздана Јеховина реч.

17. Која су била нека од месијанских пророчанстава која су се испунила у вези са Исусом Христом?

¹⁷ Испунила су се још многа друга пророчанства из Хебрејских Списа у вези Исуса Христа. На пример, Исус је био рођен од девице у Витлејему (Исаија 7:14; Михеј 5:2; Матеј 1:18—23; 2:3—6). Мала деца су била убијена после његовог рођења (Јеремија 31:15; Матеј 2:16—18). Имао је претечу (Исаија 40:3; Матеј 3:1—3). Исус је носио наше болести (Исаија 53:4; Матеј 8:16, 17). Ушао је у Јерусалим на младунчету магаричином (Захарија 9:9; Јован 12:12—15). Један апостол га је издао за 30 сребрника (Псалам 41:9; Захарија 11:12; Матеј 26:14—16, 46—56; Јован 13:18). Након што су приковали на стуб Исуса, војници су поделили међу собом његову одећу и бацили коцку за његову доњу хаљину (Псалам 22:18; Јован 19:23, 24). Кости му нису сломили, него су га проболи (Псалам 34:20; Захарија 12:10; Јован 19:33—37). Након делова од три дана проведених у гробу, био је васкрснут (Јона 1:17; 2:10; Матеј 12:39, 40; Марко 9:31; Дела апостолска 10:40). Ово су само примери како је Исус испунио месијанска пророчанства. Али они исто доказују да је поуздана Јеховина реч.

 Будућност се може знати

18, 19. а) Зашто није узалудно питати шта доноси сутра? б) Која се даља питања постављају?

¹⁸ Исус, Месија, изрекао је сам пророчанства која уливају наду. На пример: прорекао је своју будућу „присутност“ (Матеј 24:3—14). У ствари, рани библијски писци су забележили охрабрујућа пророчанства која су значајна за 20. век. Зато није узалудно питати се: шта доноси сутра? То можемо сазнати!

¹⁹ До сада смо размотрили нека библијска пророчанства која су се испунила у прошлости. Али шта је са нашим данима? Имамо ли још даље узбудљиве доказе за поузданост Јеховине речи?

[Фусноте]

Да ли можеш да се сетиш?

□ Шта се догодило, као што је проречено, са древним Тиром?

□ Како је Ниневија пружила доказ да је поуздана Јеховина реч?

□ Шта се догодило у испуњењу пророчанства из Данила 8:20—22?

□ Колико дуго је трајало 69 „седмица“ и када су почеле и када су се навршиле?

□ Која су нека од месијанских пророчанстава која су се испунила у вези са Исусом?

[Питања за разматрање]