Крај нечовечности на видику!

„НЕШТО лепо јесте радост заувек“, писао је енглески писац Џон Китс. Многе лепе ствари — слике, скулптуре и особито литерарна ремек—дела — откривају нешто о свом ствараоцу. „Нешто лепо“ као Земља

са својим чудима живота, раста, боја, укуса и са хиљаду других предивних ствари открива Творца који је свемудар, свемоћан и пун љубави.

Библија, највеће књижевно ремек—дело свих времена, јесте „нешто лепо“ и већ стотинама година представља „радост“ за милионе. Каже нам да је „Бог љубав“ и да је ’милосрдан и благонаклоњен’ и да је човек створен ’по обличју његовом’ (1. Јованова 4:8; 2. Мојсијева 34:6; 1. Мојсијева 1:27). Многи људи јасно одражавају особине свог Створитеља и показују праву саосећајност и стварну доброту. Згражају се на свирепост и нечовечно понашање. Отуда питање —

Како је дошло до „нечовечности људи према другим људима?

Сигурно није дошло од Бога. Пре но што је Бог створио први људски пар, љубазно је припремио за њих дивно боравиште. Део земље био је украшен разноликим дрвећем, цвећем плодовима, рекама и животињским светом — прави рај! Да би заувек уживали у тој лепоти, морали су први људи да слушају Бога и све спроведу онако како је то Бог хтео. Али они нису били роботи, програмирани да слушају, поседовали су слободну вољу и слободу избора. Бог је желео да му људска створења — славна круна његовог видљивог стварства — служе из љубави и зато што се радују да врше његову вољу.

Богу и његовим невидљивим анђеоским створењима пружили су љупку слику Еденски врт и његови срећни, мирољубиви становници. Божја намера састојала се у томе да читава Земља, после тог славног почетка, буде претворена у рај у којем би живели срећни људи и одавали част и хвалу Богу.

Али и анђели су били створења са слободном вољом. Један од њих је дозволио да га савладају похлепа и частољубље. Почео је да себе сматра богом људи (2. Коринћанима 4:4). Тако је сковао план да привуче на своју страну прва два човека. Да би завео Еву да се прикључи његовој побуни, обећао јој је: „Постаћете сигурно као Бог“ и још је рекао: „Ви сигурно нећете умрети“ — то је била прва изречена лаж (1. Мојсијева 3:4, 5, НС). Ева је насела на примамљиву понуду тог бунтовног анђела и Адам јој се касније прикључио. Тако је претходни анђео постао Божји противник (хебрејски: „сотона“).

„Сигурно ћеш умрети“. Тим речима је Бог упозорио Адама на последицу коју би  донела за собом побуна (1. Мојсијева 2:17). Сотонино обећање да људи неће умрети показало се лажним, док су се испуниле упозоравајуће речи Божје — Адам и Ева су умрли. Тако је сотона постао ’крвник људски од свог почетка’ (Јован 8:44). Услед његовог ђаволског утицаја дошло је до раздора мира и хармоније међу људском породицом. Касније је Кајин, најстарији Адамов син, постао љубоморан зато што је Јехова прихватио жртву коју му је принео Кајинов брат Авељ, а одбацио Кајинову. „ Хуктао је од беса“ и убио хладнокрвно Авеља. Започела је „нечовечност људи према другим људима“ (1. Мојсијева 4:2—8, НС).

Ово убиство је скренуло пажњу на непријатељство које влада између чистог и лажног обожавања. Авељ је био први од низа Јеховиних сведока који су због вере умрли мученичком смрћу.

Нешто после Авељевог убиства, сотона је примамио друге анђеле да се материјализују да би имали сексуалне односе са лепим атрактивним женама на Земљи. Тако су пали под сотонин утицај. Из тих недозвољених веза потекли су „Нефилими“ или „моћни“ — брутални тирани. За кратко време је ’земља била пуна насиља’. „Нечовечност људи према другим људима“ ширила се (1. Мојсијева 6:1—11). Поред све своје праведности и свог милосрђа није могао Јехова стално да трпи те хаотичне прилике. У данима Нојевим уништио је у потопу ондашњи стари поредак (2. Петрова 2:5).

Тиме није, међутим, био одстрањен сотонин зао утицај. Потоп је натерао непослушне анђеле да се дематеријализују и пошто су сада били одвојени од свете Јеховине организације, од њих је настала невидљива организација демона под сотонином влашћу (Ефесцима 6:12). Путем спиритизма, призивања духова, астрологије и других окултних практика имају утицаја над човечанством. Премда не могу више да узму људски облик, ипак опседају људе, животиње или неживе предмете као што су фетиши. Под утицајем демонских сила као и слепог фанатизма криве религије, национализма и расизма поступају људи нечовечно, како иначе не би поступали.

Зато није чудо што данас још увек долази до верског прогонства. На страни 3 спомиње се у првом пасусу група хришћана који су били скоро на смрт изубијани. Морали су да пате зато што су Јеховини сведоци. Али, они су преживели ту тортуру. Док су полицајци свирепо тукли водитеља групе, он је молио Јехову да „се побрине за живот тих својих ’оваца’”. На изненађење полиције, ниједан од њих није умро. Јехова може да штити своје ако хоће (2. Дневника 16:9).

У Сједињеним Државама довела је расна мржња до бруталних акција руље, у којима су били чак линчовани људи. Такође нам је добро познато грозно, арогантно држање афричких белаца према црнцима. Често је радила религија са политиком руку под руку и допринела дугачком, крвљу попрсканом извештају о нечовечности, који пуни историјске књиге. Е. Болаји Идову, професор науке о религији на универзитету у Ибадану (Нигерија), писао је: „Лукавство попова и сви њихови . . . свирепи облици нечовечности, извршени у име Божје, доводе стално религију у неприлику. . . . Како би могла историја да заборави крсташке ратове, свете ратове муслимана, инквизицију, та спаљивања, осакаћивања и пустошења“?

Како ће да престане?

Нечовечност неће сигурно престати помоћу људских напора. Неке хуманитарне организације покушавају да побољшају човеков удес, али се свет дубоко заглибио у корупцији и насиљу, тако да људски напори не могу успети.

Исус је, пак рекао: „Што је људима немогуће, Богу је могуће (Лука 18:27, НС). Такође је рекао својим ученицима:„Будите храбри! Ја сам победио свет“ (Јован 16:33, НС). Сотона, као главни противник Божји, мрзео је Исуса и користио је политичке и религиозне вође да га нападну — почевши са краљем Иродом, који је покушао да убије Исуса још док је био дете, па до свештеника који су употребили моћ Рима да би га убили на стубу. Осим тога, сотона је покушао да заведе Исуса примамљивим мамцем — „свим царствима света и њиховом славом“. Требало је да га Исус само обожава (Матеј 4:8). Али, он је одолео сотониним напорима да завлада Исусом; сачувао је своју беспорочност када је при бичевању и на стубу  подносио страшне муке. Баш у том мрачном тренутку наизгледног пораза указао је Исус да је, у стварности, извојевао победу над сотоном. Један разбојник, који је заједно са њим патио, рекао је: „Исусе, сети ме се када уђеш у своје краљевство“. Чак и тај страшан злочинац сазнао је преко Исуса нешто о Божјем царству, јединој нади за човека. Исус му је победоносно рекао: „Заиста, кажем ти данас: бићеш са мном у рају“ (Лука 23:42, 43, НС).

Исус је јасно повезао своје Краљевство са рајем и дао до знања да ће то Краљевство одиграти битну улогу код остварења првобитне Јеховине намере у односу на Земљу. Али када? Како? Пре тога мора, очигледно, да се одстрани сотонин зао свет. Све указује да ће се то ускоро догодити.

Када су Исуса питали његови ученици када ће се то догодити, Исус је говорио о светским ратовима, несташици животних намирница, земљотресима, заразним болестима порасту криминала, чудноватим и застрашујућим појавама на небу, великом страху од будућности и другим чиниоцима, који сачињавају комбиновани знак да је „крај“ близу (Матеј 24:3—14; Лука 21:10, 11, 25, 26). У беспримерно великој мери присутне су те појаве од 1914. И Исус је рекао: „Кад се ово почне збивати, усправите се . . . јер је близу ваше избављење . . . знајте да је краљевство Божје близу“ (Лука 21:28, 31, НС). Коначно је на видику крај „нечовечности људи према другим људима“!

Зато Јеховини сведоци већ сада предузимају велике промене у животу, проучавајући марљиво Библију и чинећи оно што у њој пише. Не мешају се у политичке конфликте и не ’уче се рату’. Труде се да буду благе нарави и воле своје ближње. Исус је рекао: „Срећни су мирољубиви“ и „Срећни су они који имају благу нарав, јер ће наследити земљу“ (Исаија 2:4; Матеј 5:5, 9, НС).

Рај обновљен

У од Бога одређено време бориће се Христ Исус против „краљева земаљских и њихове војске“ и потпуно очистити Земљу од свега што припада сотонином свету. Ова огромна победа представљаће врхунац „велике

невоље какве није било од почетка овога света“. Сотона и његови демони биће, после тога, „свезани“ на хиљаду година, то јест биће спречени да врше лоши утицај на човечанство (Матеј 24:21; Откривење 16:14—16; 19:11—20; 20:1—3).

А шта затим? Настаће „нова небеса и нова земља где правда живи“ — Божја краљевство ће се побринути у пуном обиму да ’буде воља Божја као на небу тако и на Земљи’ (2. Петрова 3:13; Матеј 6:10). Под управом Краљевства претвориће се постепено Земља у рај. У том рају ће бити васкрснут из мртвих разбојник, који је умро са Исусом, један од милиона оних који се налазе у ’гробовима сећања’ и који ће, чути Исусов глас и „изићи“ (Јован 5:28, 29).

Шта ће наћи тај бивши злочинац? Заувек ће проћи корупција и свирепост Рима и свих осталих империја и владавина. Уместо сотонског духа похлепе, грамзивости, мржње и страха владаће на земљи дивна атмосфера мира, радости, јединства и љубави. Прошириће се широм света духовни рај, чему се већ сада радују милиони Јеховиних слугу. „Дела тела“ као „блуд, нечистота, разузданост, идолопоклонство, вршење спиритизма, непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке, раздори, секте, зависти, пијанке, теревенке и овима слично“ биће потпуно истребљена јер они који „врше таква дела неће наследити царства Божјега“ (Галатима 5:19—21, НС).

Разбојник је, без сумње, починио нека од ових дела, али ништа му се више неће уписати у грех после његовог васкрсења, „јер ко је умро — ослобођен је греха“. ’Он је већ примио ’плату за грех’, смрт, и имаће у изгледу да добије „дар . . . који Бог даје — вечни живот преко Исуса Христа, Господа нашега“ (Римљанима 6:7, 23, НС).

Какво ослобођење! И какви изгледи за разбојника и милионе других људи! Када буде Божје краљевство владало праведно и мудро читавом Земљом, даће земља свој плод и улепшаће се. Сва створења која живе на Земљи, у својој фасцинирајућој разноликости, постаће поново, као у почетку, подложни човеку (1. Мојсијева 1:28; Исаија 11:6—9). Тај земаљски рај „нешто лепо“ — биће „радост заувек“.

 Што је још важније: на основу неометаног дејства светог духа бујаће плодови тог духа: „љубав, радост, мир, стрпљивост, љубазност, доброта, вера, кроткост, самосавладавање“ (Галатима 5:22, 23, НС). Све расе и нације постаће једно велико братство. Како? Тако што ’облаче љубав’ која је савршена свеза јединства. „Нечовечност људи према другим људима“ нестаће заувек (Колошанима 3:14, НС).