’Сећајући се Створитеља’

Колико много младих ставља духовне интересе у први план? У неким друштвеним срединама је можда обичај да млади почињу врло рано да се забављају, рано ступају у брак и оптерећују се породичним одговорностима или светском каријером, Али, треба ли хришћанин да следи такав правац? Много чему могу се радовати млади без брачних обавеза, који су вољни да буду самопожртвовани тако што се ’сећају свог великом Створитеља’ у млађим данима (Проповедник 12:1).

На пример, у Јокохами (Јапан) живи Јутака који је заједно са својим млађим братом Кеисуком студирао Библију са једним пиониром сведоком. Тада је имао девет година. После неколико недеља њихова мајка је запазила велико побољшање у понашању двојице дечака, пошто су почели да примењују хришћанска начела. Зато је и она почела да студира, заједно са још три детета. Када је отац приметио колико се породица радује свом студију Библије, придружио им се и сви су се крстили кроз извесно време.

Са десет година је Јутака ступио у помоћну пионирску службу. У тој служби је оставио више од седам година, док је још похађао основну школу и сада средњу школу. У раним јутарњим часовима посветио је много свог  времена служби Царства, сведочећи пролазницима на локалној железничкој станици. Да не би будилник пробудио и остале у породици, везивао би себи конопчић око руке, други крај би пребацио преко прозора. И када би његов партнер, помоћни пионир, пролазио поред прозора, повукао би конопчић у жељено време. После више од седам година проведених у помоћној пионирској служби, у септембру 1983. Јутака је постигао свој циљ — ступио је у општу пионирску службу. Марта 1984. завршио је средњу школу.

У Такатсуки (Јапан) живи Јасуко и иде у осми разред. Она води сваке недеље седам библијских студија на дому — пет са својим школским друговима и два са својим наставницима. Када је њено искуство било објављено у Нашој служби за Краљевство у Јапану, показала је тај чланак својим наставницима и опоменула их да би требало добро да студирају пошто је то искуство сада одштампано.

Они који се ’сећају свог великог Створитеља’ док су млади — било тиме што су у пионирској служби или учествују ревносно у другим редовним службама у стању су да развију ’љубав према Оцу’, што је пожељно више од било чега што нуди овај свет. Заиста, „свет пролази и жеља његова али онај који твори вољу Божју остаје заувек“ (1. Јованова 2:15—17, НС).