Опомене и наредбе Божјег новог система
Опомене и наредбе Божјег новог система
„Чувао сам твоје наредбе и опомене, јер сви су путеви моји пред тобом“ (Псалам 119:168, НС).
1. На које начине служе опомене да буде срећан Јеховин народ?
БОЖЈИ праведан нови систем на домаку је! Јеховини сведоци, који воле његов праведан закон, треба да добију опомене из његове Речи и преко његове организације у важна времена. Срећни су зато што поштују те божанске опомене. Такве опомене их нагоне да га траже, што доводи до срећних резултата. Српскохрватски превод јеврејске речи ’едотх’ као „опомене“ уместо „сведочанства“ martyriʹa по грчком преводу Септуагинта) јесте јачи и сврсисходнији. Указује да нас Јехова, како прилике захтевају, подсећа на то шта су његов закон, његове наредбе, одредбе, заповести и уредбе. Дакле, не допушта нам да их потпуно заборавимо. Ако нас не раздражују такве опомене, постајемо срећни зато што их поштујемо.
2. Коју основу је имао, за истицање толиких опомена, писац 119. псалма?
2 Ако је псалмиста написао свој псалам најкасније у петом веку пре нове ере, тада је имао на располагању сва Хебрејска списа — од 1. Мојсијеве до Малахије. Пета књига се зове Деутероном (Greek Septuagint Version, као што се горе може видети), што значи „други закон“. Садржај ове књиге, је очигледно, био сматран, углавном, као објашњење Закона (савеза) који је Јехова склопио са Израелом посредством пророка Мојсија. Дакле, Деутероном требало је да садржи опомене, али и све друге књиге Библије садрже, такође Божје опомене за нас.
3. а) На шта нас подсећају цитати из Хебрејских списа? б) Како може бити наша срећа већа од оне коју је имао псалмиста?
3 Стотине цитата из Хебрејских списа који се налазе у Хришћанским грчким списима служе као опомене не само на оно чему је Јехова учио свој народ под Законом, него и на његову величанствену намеру у вези са хришћанском скупштином и откупљеном људском врстом. Данашњи ученици Исуса Христа, већег Мојсија, имају више опомена од Јехове Бога но што је имао псалмиста; и ако их верно држе, требало би да имају већу срећу од псалмисте. Трагајући за Јеховиним опоменама помоћу студија Библије, трагају заправо за Јеховом свим срцем.
4. Уместо да нас раздражују Божје опомене, који је став исправан ако имитирамо псалмисту?
4 Треба ценити оно што нам даје добре савете и чува нас од судбине злога, Псалмиста је тако гледао на Божје опомене (Псалам 119:24, 119, 167). Јеховине сведоке данас не раздражује то што Бог сматра за добро да их подсети на оно што је у вези са његовим законом — било код њиховог студија Библије или помоћу његове организације. Лојално изабиру да се чврсто држе његових опомена. „Уз опомене твоје чврсто сам приањао, о Јехова, немој ме постидети“ (Псалам 119:31, НС).
5. а) Којој сврси служе опомене из Божје речи и од његове организације? б) Како можемо лично показати високо поштовање према Јеховиним опоменама које је псалмиста имао?
5 Бог не даје опомене да би постидео своје сведоке, него их путем опомена чува од срамног правца. Они желе да ослоне своје седиште наклоности на оно што је заиста корисно за сва будућа времена; тако се придружују псалмисти у молитви: „Приклони ми срце опоменама својим, а не к добитку“ (Псалам 119:36, НС). Није чудо што не желимо да изгубимо поседовање тих трајних користи тиме што бисмо попустили у студију Библије или редовном састајању са Јеховиним преданим народом (Псалам 119:111). Зато што љубе Бога свом душом осећају потребу за тим правцем. Иако то може од њих захтевати велике промене, Јеховини сведоци се радују што их Јехова води путем његових опомена, тако да их чува да не застране и заувек се изгубе: „На путу твојих опомена радовао сам се, као и свим другим вредним стварима“ (Псалам 119:14, НС).
6. Како су се трудили Јеховини сведоци да буду поштени са собом пред Богом?
6 Иако су их многи оштро критиковали и одрекли их се због направљених грешака, Јеховини сведоци су били, пред Богом, поштени са собом. Желе да ходе путем на који им указује књига његових опомена. Њихова савремена историја показује да су поступали управо као псалмиста у старо време: „Посматрао сам путеве своје, да бих твојим опоменама вратио ноге“ (Псалам 119:59, НС). Једино то чинећи могли су да се моле Богу да им сачува живот да би наставили да извршавају дело које им је он одредио, упркос њиховим крвожедним непријатељима (Псалам 119:88). Признајући да су Божји робови, пошто су се предали Богу преко Христа, и да треба да схвате прави смисао онога што је Бог изнео у својој написаној Речи, они кажу: „Ја сам слуга твој: дај ми разумевање да спознам твоје опомене“ (Псалам 119:125, НС).
7. Које разлоге имају да буду захвални и шта су се молили?
7 За њих је дивно оно што је Бог открио у својој Речи по завршетку I светског рата, 1918. тако да желе да раде оно на шта им указују та открића (Псалам 119:129). Од Јехове је савршено оправдано што нам скреће пажњу на своје опомене и полаже их на нас као заповести. То радо признајемо у молитви речима псалмисте: „Заповедио си своје опомене у правди и у крајњој верности“ (Псалам 119:138, НС). Веома се захваљујемо за таквог лојалног Бога.
8. На који начин зависи вечни живот од разумевања и чувања Божјих опомена?
8 Јеховини сведоци данас добро схватају да њихов вечни живот у Божјем праведном новом систему ствари зависи од тога да ли ће схватити оно на шта им он скреће пажњу а затим, да ли ће разумно слушати (Псалам 119:144). У непријатељском свету морају да се моле Богу, који чује молитве, да их избави из најопаснијих ситуација, нарочито у ове дане када се сви народи окупљају за „рат великог дана Бога сведржитеља“ у Армагедону (Откривење 16:13—16). Најприкладнија је молитва: „ Тебе сам призивао. Спаси ме! А ја ћу чувати твоје опомене“ (Псалам 119:146, НС).
9. Које уверење имамо да ће нам божанске опомене и даље бити на располагању?
9 Мада су све написане опомене Јехове Бога постављене пре 1900 година, када је комплетирана Библија од 66 књига, ипак постоје још и данас и биће нам на располагању неодређено време у будућности. Псалам 119:152, упућен Богу, показује се као тачан: „Одавно сам знао за неке твоје опомене, јер си их поставио на неодређено време“ (НС). С обзиром на познавање неких опомена Јеховиних, јула 1879. почео је да се издаје часопис (Zion’s Watch Tower and Herald of Christ’s Presence) Сионска кула стражара и гласник Христове присутности. Данас, после 105 година објављивања, овај часопис још увек циркулише, и то широм света на 102 језика. Ако би чак непријатељима Јеховиних сведока било дозвољено да обуставе издавање тог часописа, они никада неће моћи да учине крај Јеховиним опоменама садржаним у Светом писму, које почивају на вечном темељу чије је трајање неодређено.
Извршавајући наредбе нашег претпостављеног
10. Које се истакнуто место даје Божјим ’наредбама’ у 119. псалму?
10 Након што одобрава у своја два уводна ставка срећу оних који ходе по Јеховином закону и поштују његове опомене, псалмиста наставља: „Заиста нису починили никакву неправду. Ходе путевима његовим. Наредбе си своје издао заповеднички да се брижљиво чувају“ (Псалам 119:3, 4, НС). Састављач употребљава у овом псалму 21 пут реч „наредбе“, те нам тако остају у сећању.
11. а) Зашто је пазио псалмиста на своје понашање, како се то назире из Псалма 119:168? б) Која се погонска снага налази иза речи „наредбе“?
11 Псалмиста нам говори како је осећао и шта је радио поводом тих божанских ’наредаба’. На тај начин је послужио нама данас као поуздани пример. Ценио је што је тај начин живота био под Божјом присмотром и што је морао да пази како се понашао под Јеховиним законом савеза. С добрим разлогом је рекао: „Чувао сам твоје наредбе и опомене, јер су сви путеви моји пред тобом“ (Псалам 119:168, НС). Опомене представљају подстрек за памћење, а наредбе су директиве издате од претпостављеног потчињеном. Налажу шта и како треба да изврши слуга, роб, радник или војник на савестан начин. Наредбе су јаче од правила; јеврејска реч која је тако преведена, piqudimʹ, значи „одређивања“, „оптерећење“. Да ли се чинило псалмисти да су те божанске наредбе тегобне и незахвалне, поготову када је био лажно оптужен или погрешно представљен зато што се држао њих? Послушајмо шта каже: „Гле наредбе твоје сам љубио. О Јехова, по твојој љубазној доброти сачувај ми живот“ (Псалам 119:159, 169, НС).
12, 13. а) Како је мерило постављено од псалмисте оспособило Божје слуге да издрже кушње за време и после I светског рата? б) Чије је наредбе слушао остатак иако је био ’упрљан лажима’?
12 Какво дивно мерило је оставио псалмиста правим хришћанима удруженим са Јеховином видљивом организацијом усред овог света без закона и љубави! Живети по њему показало се као награђујуће. Псалмиста се осећао као ’дошљак’, тако се исто осећају и они у својој средини пуној непријатеља њиховог Бога (Псалам 119:19, 54). Па ипак сматрају да ништа није равно Божјим одредбама за исправно живљење. Једва су се спасили за време I светског рата (1914—1918). У тим лудим ратним годинама непријатељи су допрли доста високо унутар особља Јеховине видљиве организације да би убрзали уништење његовог народа, отишли су тако далеко да су неправедно затворили председника и друге веома одговорне особе из седишта Удружења Куле стражаре Библије и трактата. То искуство је било попут онога што је описано у Псалму 119:69: „Упрљаше ме лажима дрзници. Али ја ћу се свим срцем држати наредаба твојих“ (НС). Они морају више слушати Свевишњег Бога, њиховог претпостављеног, него људе овде доле, на Божјем подножју.
13 Да, на врхунцу I светског рата, са таквим наизгледним успехом против оних који држе Божје уредбе, непријатељи су мислили да сада могу истребити Божји послушан предани народ. Отуда су могли рећи припадници Божјег народа: „Умало ме не истребише са земље; али наредбе твоје не оставих“ (Псалам 119:87, НС). Свевишњи универзума осујетио је подлу заверу дрских непријатеља.
14. У ком смислу је могао остатак да изрази речи из Псалма 119:45?
14 По ослобођењу након рата осећали су потребу, као никада до тада, да трагају за Божјим наредбама да би сазнали шта Бог намерава да они раде у том неочекиваном периоду мира. Могли су да изразе речи из Псалма 119:45: „ Ходаћу на пространом месту, јер сам истраживао наредбе твоје“ (НС).
Сада и у будућност
15. а) Које је гледиште изражено у 119. псалму усвојио Божји народ? б) На шта су се усредсредили од 1919?
15 Проширујући своје дело Царства до самих крајева земаљских, намножили су се њихови непријатељи. Али то их није уплашило и натерало да избаце из мисли Божје упуте. Они су одлучни и истрајни (Псалам 119:93, 94). Одајући признање Јехови, шта могу сада рећи без хвалисања, пошто нису заборавни слушачи Божје речи и његових позитивних наредаба, него су творци његовог дела? Следеће: „Понашам се разумније од стараца, јер сам чувао твоје наредбе“ (Псалам 119:100, 104, НС). Дакле, од послератне 1919. године наовамо, нису се бавили плановима и припремама народа. Незбунљиво су објављивали да је Божје краљевство под Христом једина нада за човечанство, а не претходни и садашњи Осми библијски краљ. Какво ’разумевање’!
16. У шта смо уверени иако се на нас врши притисак да радимо што не ваља?
16 Када говори Божја реч нама који живимо у ери Уједињених нација да не љубимо свет и оно што је у њему, тада нам издаје божанске наредбе. Ми морамо (а то и чинимо) да сматрамо да су исправне — и оне јесу! Заузимамо став са оним што пише у Псалму 119:128: „Зато сам сматрао за исправне све наредбе у погледу свега, мрзео сам сваки лажни пут“ (НС). Због нашег бескомпромисног става можда нас презиру светски људи, али оно што важи јесте Божја процена, па зато не желимо да сметнемо са ума његове упуте (Псалам 119:141).
17. Какви изгледи предстоје и како ће се наћи божанска заштита када буду противници стегли обруч око Јеховиног народа?
17 Упркос томе што се сада више од 60 година појачано проповеда да је Божје краљевство под Христом једина нада за свет, они који кују и планирају светске прилике не маре за то. Сада прети уништење целог људског рода у нуклеарном оружаном сукобу. Не само то, антирелигиозна мржња загорчава све више срца људи. Када буду били уништени сви облици криве религије, Божји непријатељи мораће да се позабаве са Јеховиним сведоцима. Када се буде стегао обруч нерелигиозних противника Божјег краљевства око преживелих Јеховиних сведока, требаће, као никада раније, надљудску помоћ. Мораће да их покрије заштитна сенка свемоћне руке — Божје руке. Имаће основа да замоле да им та божанска рука прискочи у помоћ, као што је изјављено у Псалму 119:173: „Нек ми рука твоја на помоћ буде јер одабрах твоје наредбе“ (СТ). Под тим најизазовнијим околностима, Јеховина рука неће бити прекратка тако да не може да спасе богобојазне извршитеље његових наредаба (Исаија 50:2).
18. а) Зашто ће спасење при уништењу овог поретка имати везе са тим да ли се неко налази у исправном друштву? б) Чиме ћемо се стално бавити пошто знамо исход за оне који се боје Јехове?
18 У чијем друштву желимо да се нађемо док се приближавамо катастрофалном крају овог поретка без закона и љубави и крају одвајања људи из народа као када пастир одваја овце од јараца? У друштву људи сличних јарцима који ће бити вечно одрезани из постојања или у друштву људи сличних овцама који воле Јехову Бога? (Матеј 25:31—46). Ни за кога није прерано да изабере праве партнере. Сада је време да се донесе избор који је донео псалмиста. Он је рекао за највише Биће: „Партнер сам свима који те се боје и који твоје чувају наредбе (Псалам 119:63, НС). Ми знамо шта ће бити удео оних који се боје Јехове Бога, и желимо да учествујемо са њима у уделу који испуњује душе, што ће Јехову обрадовати. Будући да га волимо, дубоко и стално смо заинтересовани да му се допадамо чинићемо оно што он захтева од нас. Псалмиста добро изражава нашу решеност: „Бавићу се твојим наредбама и гледаћу на стазе твоје“ (Псалам 119:15, НС).
19. Које се дивно дело сада спроводи?
19 Од завршетка светског рата (1918), првог такве врсте, Свевишњи Бог спроводи дивно дело усред противничког света. То дело врше његови сведоци тиме што проповедају ’ову добру вест о царству по свој настањеној земљи за сведочанство свим народима’, с обзиром на приближавајући се „крај“ овог хиљаде година старог поретка (Матеј 24:14). Желимо да имамо удела са њим у његовим делима. Желимо да вршимо његову вољу и зато га молимо да нас наведе да вршимо његову вољу. Наша искрена молитва је још увек она из Псалма 119:27: „Допусти ми да разумем пут твојих одредаба, да бих се бавио твојим дивним делима“ (НС).
20. Које једно од најдивнијих дела треба Бог још да учини и шта ће рећи преживели за Божје наредбе?
20 Једно од најдивнијих дела које ће Бог извршити састојаће се у томе што ће сачувати верне и лојалне сведоке у долазећем крају овог поретка и увести их у Ново уређење (2. Петрова 3:13). Биће од њега праведно да их заштити од смрти овог на смрт оболелог поретка. Одговориће на ову инспирисану молитву коју му упућују: „Ево, чезнуо сам за наредбама твојим. У правди ми својој сачувај живот“ (Псалам 119:40, НС). Нека то буде твоја молитва. Затим, после највеће невоље у историји целог света и када се будеш нашао унутар врата новог и праведног система ствари, бићеш искрено наведен да кажеш: „Наредбе твоје нећу заборавити довека, јер по њима ти си ми сачувао живот“ (Псалам 119:93, НС).
За боље памћење
◻ Које ти „опомене“ од Бога стоје на располагању?
◻ Како можеш извући користи из Божјих опомена?
◻ Шта су Јеховине „наредбе“?
◻ Зашто би требало да желиш да их извршаваш?
[Питања за разматрање]
[Слика на 28. страни]
Божје слуге данас имају више „опомена“ из којих треба да извуку користи
[Слика на 29. страни]
Јеси ли изабрао да будеш ’партнер „овцама“ које чувају Божје наредбе’?