Пређи на садржај

Пређи на садржај

Псалмист пева хвалу Јехови

Псалмист пева хвалу Јехови

Врхунске тачке Библије Псалам 1 до 41

Псалмист пева хвалу Јехови

„Хвале“. То је значење хебрејског назива за књигу Псалама, и како је само одговарајућ! Цела ,књига је у суштини један велики усклик хвале Јехови Богу. Псалми опширно описују Јеховине одлике и моћна дела. Они садрже пророчанства, а такође нам говоре и о осећајима надахнутих писаца у њиховом подношењу прогонстава, издајства, тешкоћа и чак лоше савести. Многи хришћани који су подносили слична искушења црпили су снагу из речи Псалама.

Књига Псалама је раздељена у пет делова. Овде ћемо говорити о црвом делу, Псалмима 1 до 41.

Подвргавање Јеховиним намерама

Молимо прочитај Псалме од 1 до 14. Ова група псалама уводи неке од главних тема у књигу Псалама: важност Закона, пророчанства о долазећем месијанском Краљу и молитве за помоћ у суочењу са жестоким притисцима. Уз то ми учимо да ће, упркос привременој надмоћи безбожника, праведни бити благословљени.

2:1 — Какве „празне ствари“ народи „мрмљају“? (НС)

Народи „мрмљају“ (или „смишљају“) како да овековече своје владавине, уместо да прихвате Јеховиног Помазаника. Ове речи су имале своју примену у првом веку н. е. када су римске и јеврејске власти заједнички радиле на томе да убију Јеховиног помазаног Краља, Исуса Христа (Дела апостолска 4:26— 28). Међутим, главно испуњење је било од 1914. када су сви народи одбацили Божјег устоличеног Краља и покушали да уздигну своју властиту сувереност.

2:12 — Због чега заповест, „Сина пољубите“? (НС)

У библијска времена је пољубац био израз пријатељства и користио се за изражавање добродошлице гостима у гостопримству нечијег дома. У овом ставку Јехова заповеда народима да пољубе, односно изразе добродошлицу његовом Сину као помазаном Краљу (Псалам 2:2, 6—8).

9:12 — Зашто ће Јехова да „тражи крв“? (НС)

Попут судије који седи на суду, Јехова тражи оне који су криви за проливање крви његовог невиног народа (1. Мојсијева 9:5, 6; Лука 11:49, 50). Он исто тако кажњава кривце. Али, његов начин кажњавања није онај који не прави разлике. Псалмист Давид нам засигурава: „Свакако неће он заборавити вику жалосних“ (НС) — упореди 2. Петрова 2:9.

11:3 — Шта су „темељи“ који су раскопани?

Темељи су правда, закон и ред — темељи на којима почива друштво. Кад дође до слома утврђеног друштвеног реда, кад не буде више правде, шта тада да ради богобојазна особа? Да се узда у Јехову. Он је на свом небеском престољу, види све што се дешава и неће да нас остави на цедилу.

Поука за нас: Псалам 4:5 налаже богобојазнима да „жртвују жртве праведности“ (НС). У Давидово време су Израелци морали да приносе жртве на Јеховин олтар. Али, морали су да имају исправне потицаје и искрено да се кају (Исаија 1:11—17). Када хришћани нуде своје духовне жртве, они такође треба да имају исправне потицаје и мора да живе по Јеховиним високим мерилима (Јеврејима 13:4, 5, 15, 16; 1. Петрова 2:1).

Неупоредиви Бог

Прочитај Псалме 15 до 24. Ова група псалама садржи одређени број израза хвале Јехови. Он је Заштитник овог народа (18), Створитељ и Законодавац (19), Спаситељ (20), Заштитник свог изабраног Краља (21), Велики Пастир (23) и Славни Краљ (24).

16:10 — Ко је „верни“ овде споменут? (НС)

Неки библичари примењују овај ставак на верне уопште, наводећи као потврду чињеницу да је у неким хебрејским рукописима израз „верни“ у множини. Међутим, када се овај ставак наводи у хришћанским грчким списима, реч је у једнини, означујући само једног „верног“. Ко је тај? У првом реду, вероватно сам Давид. Али, у пророчанском смислу и Петар и Павле примењују тај ставак на Исуса (Дела апостолска 2:25—32; 13:35—37).

21:3 — Шта је била „круна од племенитог злата“? (НС)

Вероватно је то била дословна круна, попут оне скинуте са идола Малкама (упореди 2. Самуилова 12:29, 30). Или је можда круна једноставно симболична, симбол чињенице да је Давидова победа придодала још украса његовом славном краљевању. У пророчанском смислу, међутим, овај псалам истиче како је Јехова 1914. године дао Исусу владалачку круну. „Круна од племенитог злата“ истиче чињеницу да је његова владавина она највишег квалитета.

22:1 — Да ли је Бог напустио Давида?

Не, него је то само изгледало онда када је Давид био под снажним притиском својих непријатеља. Међутим, Давидово људско реаговање на безизлазну ситуацију у којој се налазио није одражавало недостатак вере, пошто он и даље наставља са поуздањем да моли за избављење (ставци 16—19). Занимљиво је да је Исус цитирао речи из овог псалма пре него што је умро на мученичком стубу. Питајући „Зашто?“ Исус је изразио под каквим огромним притиском се налазио, изражавајући у исто време своју недужност од лажних оптужби које су довеле до његовог погубљења.

Поука за нас: Апостол Павле цитира Псалам 22:22 и примењује га на начин на који Исус Христ преузима водство међу својом помазаном браћом у објављивању Јеховиног имена (Јеврејима 2:11, 12). Псалам 22:27 указује на време када ће се „све народне породице“ придружити Јеховином народу у његовом слављу. Данас једно огромно међународно мноштво обожава Бога заједно са Исусовом браћом (Откривење 7:9). Требало би да чврсто останемо уз ову божански уређену организацију.

Јеховина велика моћ

Прочитај Псалме 25 до 34. У Псалмима 25 и 26 Давид изражава своју жељу да живи честито. Затим следе изрази храброг поверења у Јехову и, у Псалму 33, дивни опис Јеховине моћи.

28:8 — Ко је Јеховин „помазаник“?

У овом ставку је „помазаник“ Јеховин изабрани народ, како се то види из паралелног ставка, „Јехова је снага свог народа“ (НС). Ове речи имају пророчанску важност сличну оној у Авакуму 3:13. Оне указују на Јеховино спасење свог помазаног остатка у бици од Армагедона.

29:5, 6 — Како Јеховин глас ломи кедре?

У овом псалму Јеховина моћ је приказана сликовито, упоређујући његов глас са грмљавином. Олуја путује од Либанона на северу до јужних пустињских предела, својим проласком изазивајући страхопоштовање (ставак 9б). Његови ветрови тресу кедре Либанаона, и проузрокују да они „скачу попут телета“, а муње ударају у нека стабла и руше их, „ломећи их“. Слично томе, од олујних ветрова се „пустиња савија од бола“ (ставак 8, НС), они тако шибају пустињски песак да изгледа као да се пустиња превија у агонији.

33:6 — Шта је ’дух Јеховиних уста’?

Дух или дах, на који се овде мисли је Јеховин свети дух, односно делујућа сила. Као што и из наших уста речи и дах излазе у исто време, тако је и Јеховина реч, или заповест, овде повезана са његовим дахом, односно духом. Бог је користио свој свети дух када је отварао сунце, месец и звезде, тј. сву симболичну војску материјалних небеса (Упореди 1. Мојсијева 1:1, 2).

Поука за нас: у Псалму 26:5 Давид каже да му је омрзла заједница злотвора (НС). Јеховини сведоци данас исто тако избегавају дружења са злотворима (1. Коринћанима 15:33). Као што је Давид показивао велики интерес за Божји дом, и сви прави хришћани се радују што могу једни с другима да се друже у Јеховиној организацији (Псалам 26:6—8; 122:1).

Нека је благословљен Јехова“

Прочитај Псалме 35 до 41. У овој групи се истиче Псалам 36, који означава Јехову као Извор живота, и Псалам 37, који засигурава коначну награду за послушне. Такође је нарочито значајан и Псалам 40, који садржи пророчанске исказе о Исусу Христу.

35:19 — Зашто би Давидови непријатељи „намигивали очима“?

Хебрејски текст их дословно назива „моји непријатељи у лажности“. То значи да је њихова мржња произлазила из нечистих потицаја. Давид није учинио ништа чиме би заслужио њихово непријатељство и молио је да они не би имали прилике да се радују или тријумфују над њим (ставак 19а, НС). Исто тако је тражио да његови злобни непријатељи не би имали разлога да „намигују очима“, јер би такво дословно намигивање значило да се они злобно наслађују успехом својих злобних сплетки (Приче Соломунове 10:10; 16:29, 30). Исус је цитирао овај ставак и применио га на оне који су њега мрзили (Јован 15:24, 25).

36:3 — Да ли су такви безбожници једном имали спознање?

Овде се подразумева да је дошло до промене у понашању једне такве особе и да она више није оно за шта се представљала. Вероватно је та особа једном показивала мудрост и чинила добре ствари. Али, она је то напустила поставши отпадник. Краљ Саул је био тај који је оставио пут мудрости, испољавајући мржњу према Давиду (1. Самуилова поглавље 18). Неки библичари чак сматрају да је Давид изрекао ове речи у Псалму 36 имајући на уму Саула.

40:6 — Шта значе речи, „Уши си ми отворио“?

Ово би могло да значи да је Јехова проузроковао да Давидове уши буду прилагођене Божјим упутствима, или чак да је Јехова створио уши којима Давид може да чује његове заповести. Занимљиво је да се у Септуагинти ове речи преводе овако: „Ти си ми припремио тело“. Који год да је извор овог превода, он носи исту темељну мисао као и хебрејски текст, тј. истиче потребу послушности (Упореди 1. Самуилова 15:22; Осија 6:6). Павле је применио овај ставак на Исуса Христа (Јеврејима 10:5—10). Пошто је Павле користио превод Септуагинте, реченица „припремио си ми тело“ сада је део „овог Писма“ које је „од Бога надахнуто“ (2. Тимотеју 3:16).

Поука за нас: Псалам 37 садржи многе поуке за нас који живимо усред безбожног нараштаја. Чак и ако они који чине зло напредују, не бисмо им требали завидети и покушавати их опонашати. Пре бисмо требали да будемо „тихи пред Јеховом“ (НС), не приговарати, него радије имати поверења да ће он у своје време деловати у нашу корист (Псалам 37:5, 7).

Да, Псалми нуде много подбуђујућих и утешних речи. У ових првих 41 псалама увек је изнова показано да нас Јехова неће напустити, ма колико тешке биле наше околности. Сигурно би, након што их прочитамо, требали да будемо подбуђени да поновимо завршне речи из 41. Псалма: „Нека је благословљен Јехова, Бог Израелов, од недогледног времена до у недогледно време. Амин и амин.“