Наставите да ходате у Божанској светлости

’Бог је светлост’ (1. ЈОВАНОВА 1:5, НС).

1, 2. Када и где је била написана 1. посланица Јованова и на кога се односи?

 ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ су захвални за божанску светлост, зато што желе да наставе ходати у њој. Али, то није лако, јер су већ и први ученици Исуса Христа били суочени с отпадом. Исусови верни апостоли су спречавали његово ширење, а један од оних који ’деловаше као препрека’ био је апостол Јован (2. Солуњанима 2:1—12). Као већ јако стар човек он је, око 98. године н. е., написао своју прву од Бога надахнуту посланицу, а живео је тада у Ефесу, или у близини тог града. У њој садржани савети помогли су хришћанима првог века да наставе са ходањем у божанској светлости. А како је с нама?

² Јованове речи нису ништа мање корисне за хришћане 20—тог века. Зато се потруди приликом личног проучавања овог и следећа два чланка, да прочиташ сва наведена места из његове прве надахнуте посланице. Личне заменице „ми“ и „нама“, које се појављују у посланици апостола, као и у нашим одговарајућим коментарима, односе се углавном на Исусове помазане следбенике. Међутим, темељна начела с обзиром на правду, љубав, веру и слично, односе се и на хришћане са земаљском надом.

Заједништво које доноси радост

3. Који докази постоје да је Божји син као човек живео, трпео и умро, и зашто је био назван „реч живота“?

³ Јован говори најпре о једном „заједништву“ које доноси радост (Прочитај 1. Јованову 1:1—4). Исус, „реч живота“, је био „испочетка“ код Јехове, као Божје прво створење и кроз њега бејаху „створене све друге ствари“ (Колошанима 1:15, 16, НС). Неки отпадници првог века тврдили су да су безгрешни, негирали су Христово правоваљано место у Божјој припреми. Међутим, апостоли су чули Исуса како говори, пажљиво су га посматрали, додиривали га. Знали су да је кроз њега деловала Божја сила. Дакле, постојали су докази очевидаца да је он био Син Божји, који је као човек живео, трпео и умро. Исус је „реч живота“, јер кроз  њега „живот (вечни) се јави“, тако што је Бог кроз њега прибавио откупнину (Римљанима 6:23; 2. Тимотију 1:9, 10).

4. Шта се разуме под ,,заједницом“ помазаника?

⁴ Оним што су говорили и писали, апостоли су сведочили о безгрешном човеку Исусу Христу. Јован је ’известио’ те ствари како би помазаници могли да се радују „заједници“ с осталим наследницима Царства, као и с Оцем и Сином. Та „заједница“ значи јединство и проузрокује велику радост (Псалам 133:1—3; Јован 17:20, 21). Отпадници који мрзе своје некадашње сараднике у Јеховиној служби, немају више такву заједницу с Богом и Христом.

’Бог је светлост’

5. Које су „обећање“ (вест) примили апостоли од Исуса и како оно делује на понашање Јеховиних сведока?

⁵ Као следеће говори се о „обећању“ („вести“, НС) које су апостоли примили од Исуса. (Прочитај 1. Јованову 1:5—7). Она гласи: „да је Бог видјело и таме у њему нема никакве (ничег несветог, неморалног, неистинитог или злог)“. Зато Јеховини сведоци избегавају сва грешна дела повезана с тамом (Јов 24:14—16; Јован 3:19—21; Римљанима 13:11—14; 2. Коринћанима 6:14; 1. Солуњанима 5:6—9). С обзиром да неки отпадници нису веровали да постоје грешна дела, налазили су се у духовној тами. Тврдили су да поседују тајну спознају, али Бог је светлост, а не мрачна тајна. Он даје духовну светлост само својим верним сведоцима (Матеј 5:14—16; 1. Петрова 2:9).

6. Који су нам благослови осигурани ако „творимо истину“?

⁶ Ако кажемо да се радујемо „заједници“ с Богом, „а у тами ходимо“, водећи грешан живот, тада „лажемо и не творимо истине“, то значи да не живимо у сагласности с њом. Али, ако следимо правац који је сагласан са истином, тада смо у светлости, као што је и Бог у светлости. Радујемо се „заједници“ са сухришћанима који су сви уједињени у науци, у духовном становишту, у делу прављења ученика, и у свим осталим подручјима правог обожавања.

7. Зашто нас Исусова крв може ’очистити од свакога греха’?

⁷ За разлику од неких отпадника оног времена, ми који „ходимо у светлости“ разумемо да је грех нечист. Исусова крв нас „чисти од свакога греха“, јер нисмо намерни грешници (Матеј 12:31, 32). Ми смо заиста захвални да Бог показује милосрђе чак хришћанима који су учинили неки преступ, али су се покајали (Псалам 103:8—14; Михеј 7:18, 19).

Темељ помирења

8, 9. а) На темељу чега ће нам Јехова опростити? б) Шта су говорили неки отпадници с обзиром на грех, и зашто је то било неисправно?

⁸ Јован наставља, спомињући темељ за очишћење од греха. (Прочитај 1. Јованову 1:8 до 2:2). Ако кажемо „да греха немамо“, поричемо чињеницу да су сви несавршени људи грешни, и тада „истине нема у нама“ (Римљанима 5:12). Али, Бог је „веран“ и опрашта нам ако ’признајемо своје грехе’ и то кајући се, што ће нас навести да прекинемо с неисправним поступцима (Приче Соломунове 28:13). За оне који се налазе у новом завету, Бог каже: „Греха њихових нећу више помињати“ (Јеремија 31:31—34, НС; Јеврејима 8:7—12). Он им опрашта, остајући веран овом обећању.

⁹ Осим тога, Бог је „праведан“, јер се увек држи свог мерила праведности. Он је кроз откупнину удовољио правди, и може нам ’опростити грехе и очистити нас од сваке неправедности’ ако признајемо своје грехе, верујући у Исусову жртву (Јеврејима 9:11—15). Месија је својом смрћу однео грехе, као што је на дан помирења грехом оптерећени јарац био послат у пустињу (3. Мојсијева 16:20—22; Исаија 53:5, 8, 11, 12; 1. Петрова 2:24). Неки отпадници су говорили: „Ми нисмо згрешили“, чиме „учинише Јехову лажовом“. Али, ’Бог не може да лаже’, и његова Реч показује да су сви несавршени људи грешни (Титу 1:2; Проповедник 7:20; Римљанима 3:23). Рећи: „Ми нисмо сагрешили“, значило би да Реч Божја није „у нама“, у нашим срцима (Упореди Јеврејима 8:10).

10. У ком смислу је Исус „жртва помирења?“

¹⁰ Јован је написао „ове ствари“ о греху, опраштању и очишћењу, да не бисмо грешили. Његове речи треба да нас наведу да се озбиљно боримо против грешења (1. Коринћанима 15:34). Али, кад учинимо „грех“, па се покајемо имамо „помоћника код оца“ — „Исуса Христа, праведника“, који нас заступа пред Богом (Јеврејима 7:26; упореди Јован 17:9, 15, 20). Исус је „жртва помирења“. Његовом смрћу је била задовољена правда, а Богу је било омогућено да покаже милосрђе и уклони с пута оптужбу (терет) греха у  случају духовних Израелаца и „целог света“, укључујући ту и „велико мноштво“ (Римљанима 6:23; Галатима 6:16; Откривење 7:4—14). Колико само ценимо ту жртву!

Слушај Бога и показуј љубав

11. По којим доказима знамо да смо ,,у заједници“ с Богом?

¹¹ Да би могли наставити ходањем у божанској светлости ми морамо да слушамо Јехову (Прочитај 1. Јованову 2:3—6). Ми смо свесни тога да ’смо упознали’ Бога, дакле разумемо њега и његова својства ’ако настављамо држати његове заповести’. Свако ко тврди да познаје Бога, али га не слуша „лажа је“. Насупрот томе, „љубав према Богу долази до савршенства“, ако слушамо његову Реч. „По томе“, наиме доказујући послушност и љубав према Богу, ми знамо да смо „у заједници с њим“ (НС). Такође смо обавезни да поступамо као његов син што се тиче дела прављења ученика, међуљудских односа итд.

12. Коју „стару заповест“ су имали хришћани, али како је она била и „нова“?

¹² Такође је безусловно потребно да показујемо братску љубав. (Прочитај 1. Јованову 2:7, 8). Јован је писао ’стару заповест’, коју су верни имали од ’почетка’ свог хришћанског живота. „Стара“ је у том смислу јер ју је Исус већ пре много година дао својим следбеницима, кад им је рекао да љубе један другога, као што је он њих љубио (Јован 13:34). Ипак, и „нова“ је, јер превазилази љубав према ближњем коју је Закон тражио, захтевајући спремност да полаже своју душу за друге вернике (3. Мојсијева 19:18; Јован 15:12, 13). Пошто својом самопожртвованом љубављу доказујемо да се слеђење те „нове заповести“ обистињује како у Христовом тако и у нашем случају, тама пролази, а ’право светло већ светли’ међу нама.

13. Ко је према 1. Јовановој 2:9—11 у „светлости“, а ко није?

¹³ Међутим, ко се стварно налази „у светлости“? (Прочитај 1. Јованову 2:9—11). „Ко говори да је у видјелу, а мрзи на својега брата, још је у духовној тами“. Али, „ко љуби брата својега, у видјелу живи и саблазни у њему нема“. Овде, за основу узета грчка реч, означава замку за животиње с мамцем, указујући на нешто што може да проузрокује упадање у грех. У ствари, онај ко тврди да је хришћанин али мрзи свога брата „не зна куда иде, јер је тама заслепила његове очи“ (Матеј 13:13—15, НС). Хоће ли ово упозорење да те наведе да избегаваш духовну таму, не допуштајући да лични неспоразуми, лажи отпадника или било шта друго, разори твоју љубав према браћи?

Темељ за поверење

14. Ко су „дечица“ и „очеви“ којима се Јован обраћа?

¹⁴ Као следеће, Јован показује поверење „дечици“, мислећи при томе, изгледа, на целу скупштину. (Прочитај 1. Јованову 2:12—14). Наши греси су ’били опроштени Христовог имена ради’, јер је само кроз њега Бог омогућио спасење (Дела апостолска 4:12). Помазаници ’познају Оца’, јер их је он створио својим духом. Неки су ’очеви’ — вероватно старији, искуснији и духовно напреднији верници. Они познају Исуса, који постоји „од почетка“, откако га је Бог створио, пре свих других ствари.

15. а) Ко су „младићи“ којима се обраћао Јован и како су „победили злога“? б) Наведи пример како можемо данас „победити“ сотону.

¹⁵ „Младићи“ којима се Јован обраћа, могу бити млађи, мање искусни хришћани. Они су „победили злога“, то јест сотону, тиме што нису попустили његовим „ударцима“ (2. Коринћанима 2:11). Данас би то значило, на пример, избегавање нечистих забавних програма, неморалне музике и порнографије, јер би то могло да има за последицу поткопавање хришћанских темељних начела и упадање у неморал. „Младићи“ су победили сотону јер су духовно „јаки“ и тако „Реч Божја“ остаје у њима. Прихватимо и ми као и они Божје духовне припреме, одбијајмо отпадништво, настављајући са ходањем у божанској светлости.

Љубав коју не смемо имати

16. Коју љубав не смемо имати, али шта би се догодило ако би имали светска гледишта и намере?

¹⁶ Постоји љубав коју ми, без обзира да ли смо млађи или старији хришћани, не смемо имати. (Прочитај 1. Јованову 2:15—17). Ми не смемо „бити љубитељи света, ни ствари у свету“. Уместо тога морамо се чувати да не будемо упрљани поквареношћу неправедног људског друштва, да не удишемо његов  „дух“, и да не дозволимо утицај његових грешних становишта која преовладавају (Ефесцима 2:1, 2; Јаков 1:27). Ако би имали светска гледишта и намере, тада не би у нама било „очеве љубави“ (Јаков 4:4). Није ли то разлог за размишљање кроз молитву?

17. Које светске жеље хришћани не смеју задовољавати?

¹⁷ „Све што је у свету“ не потиче од Бога. У то су укључене „жеље тела“, чије задовољавање значи да попуштамо грешним захтевима, на пример, неморалним полним жељама (1. Коринћанима 6:15—20; Галатима 5:19—21). Не смемо попуштати ни „жељама очију“. Еву је привукао забрањени плод, који је пожудно гледала очима, а Давид је гледајући Витсавеју како се купа, био наведен да почини тежак грех (1. Мојсијева 3:6; 2. Самуилова 11:2—17). Зато морамо, да бисмо могли наставити ходати у божанској светлости, избегавати покварену разоноду и све друго што би могло да потакне грешне жеље и поквари срце (Приче Соломунове 2:10—22; 4:20—27).

18. Зашто је неразумно „упадљиво истицање својих животних средстава“ и шта се тиме не може постићи?

¹⁸ Из света потиче и „упадљиво истицање својих животних средстава“. Поносан човек се може хвалити својим благостањем, гардеробом и сличним — све само пролазним стварима. Његово „упадљиво истицање“ може задивити неке, а њему донети пролазно задовољство, али не и Божји благослов (Матеј 6:2, 5, 16, 19—21; Јаков 4:16).

19. Шта ће се догодити с овим светом и како то треба да делује на нас?

¹⁹ Сетимо се да „свет пролази“ и да ће бити уништен (2. Петрова 3:6). С њим ће пропасти његове жеље и наде, као и сви они који га љубе. „А ко“, каже Јован „твори вољу Божју остаје заувек“. Зато, задржимо у мислима вечни живот, тиме да ’одбијемо од себе светске жеље’ и наставимо ходати у божанској светлости (Титу 2:11—14, НС).

Чувај се отпада

20. Како су означени они који су били против Христа и доказ чега је било њихово појављивање?

²⁰ Јован упозорава сада на антихристе (Прочитај 1. Јованову 2:18, 19). Он подсећа своје другове у вери како су чули од апостола да „долази антихрист“. Појављивање ’многих антихриста’ доказује да је наступио „последњи час“, задњи део апостолског временског раздобља. Иако су они који су били против Христа сачињавали колективног „антихриста“, многи поједини антихристи су тврдили да обожавају Бога, али такви „нису били наше врсте“, те су напустили право хришћанство. Ми смо срећни да се одласком или искључивањем таквих особа спречава данас кварење скупштине.

21. Зашто духом помазани хришћани имају ’спознање’ и коју то они ,,истину“ знају?

²¹ Духом помазани верни хришћани одбацују гледишта отпадника. ’Сви они имају спознање’, јер им ’помазање од свеца’ Јехове, помаже да разумеју Реч Божју. (Прочитај 1. Јованова 2:20, 21). Они сигурно знају „истину“ о Исусу Христу, док отпадници имају заблудне представе о њему. Будући да „никаква лаж не потиче од истине“, сви који љубе Јехову одбијају таква крива гледишта и њихове бранитеље.

22. Шта је учинио Ч. Т. Расел када је један од његових некадашњих сарадника затајио откупну жртву?

²² И на крају, „ко је лажљивац ако не онај који пориче да је Исус Христ?“, (НС) Божји помазаник? (Прочитај 1. Јованова 2:22—25). Дакле, ’онај ко се одриче оца и сина, тај је антихрист’. Када је некадашњи сарадник истраживач Библије Чарлса Т. Расела негирао откупну жртву, Расел се престао дружити с њим и почео је да издаје овај часопис, који је увек објашњавао истину о Исусовом пореклу, његовој месијанској улози и служби из љубави као „жртва помирења“.

23. Како се ’познавање Сина’ одражава на наш однос с Богом, те на наше изгледе за будућност?

²³ Отпадници који се одричу Христа немају Јехову за пријатеља (Јован 5:23). Али, ми, који јавно ’признајемо Сина имамо и Оца’, тако што се налазимо у признатом односу с Богом (Матеј 10:32, 33). Исусови први, верни следбеници држали су се онога што  су чули о сину Божјем од „почетка“ свог хришћанског живота. Ако су у нашем срцу једнаке истине и ми ћемо ’остати у заједници’ с Богом и Христом, те примити „обећање“, живот вечни (Јован 17:3).

Поучени од Јехове Бога

24. Ко има „помазање“ светог духа и зашто њима „није потребан нико да их учи“?

²⁴ Да бисмо могли ходати у божанској светлости, не дајући се завести од отпадника, морамо имати исправну духовну поуку (Прочитај 1. Јованова 2:26—29). Духом рођене особе имају „помазање“ кроз свети дух, и они су упознали Бога и његовог Сина, зато ’им није потребан никакав отпадник да их учи’. Својим духом помазања Бог „поучава“ духовне Израелце „о свим стварима“ које су потребне да би га обожавали на прихватљив начин (Јован 4:23, 24; 6:45). Ми се радујемо да као Јеховини сведоци добијамо такву духовну поуку од Бога, кроз „верног и разборитог роба“ (Матеј 24:45—47).

25, 26. а) Зашто могу помазаници имати ’слободу говора’? б) Шта значи ’чинити што је праведно’?

²⁵ Јован је потицао добро поучене помазанике ,,да остану у заједници с Богом“. Они који су „у заједници“ с Јеховом, радују се и јединству с његовим Сином (Јован 14:19—21). Такво је јединство потребно да бисмо „кад се он (Христ) појави имали слободу говора, да нас не би посрамљене одбацио од себе о свом доласку“, то значи током своје парусије.

²⁶ Пошто ми сада живимо у времену Исусове „присутности“, поставља се питање: Како можемо бити сигурни да нећемо морати због ничега да се постидимо и да заиста ходамо у божанској светлости? Тако да ’чинимо што је праведно’. ’Ако знамо да је Бог праведан’, закључује Јован, ’разумемо да је сваки који чини што је праведно рођен од њега’. ’Чинити што је праведно’, значи слушати Божје заповести, избегавати неправду и сарађивати у тако изврсним делима као што су прављење ученика и помагање другим верницима (Марко 13:10; Филибљанима 4:14—19; 1. Тимотију 6:17, 18). Бити ’рођен од Бога’ значи бити „поново рођен“ као његово духовно дете (Јован 3:3—8).

27. Шта ће нам апостол Јован показати као следеће?

²⁷ Дакле, Јован је показао како је могуће наставити ходати у божанској светлости. Затим показује како се живи као дете Божје. Шта то захтева?

Шта би ти одговорио?

◻ Које је доказе навео Јован као потврду чињенице да је Божји син као човек живео, трпео и умро?

◻ У ком смислу је Исус Христ „жртва помирења“?

◻ Коју заповест, а која је како „стара“ тако и „нова“ имају хришћани?

◻ Шта ће се догодити овом свету и како би та чињеница морала деловати на нас као хришћане?

◻ Како могу помазаници бити сигурни да ходају у божанској светлости?

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 20. страни]

Да ли показујеш да цениш Исусову жртву?