Учи јавно и од куће до куће

”Нисам презао од тога да . . . вас учим јавно и од куће до куће“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 20:20, ”Byington“).

1. Како је један католички свештеник прокоментарисао делотворност сведочења Јеховиних сведока од куће до куће?

 ”КАТОЛИЦИ носе еванђеље од врата до врата.“ Тако је гласио наслов у листу The Providence Sunday Journal од 4. октобра 1987. Лист је известио да је главни циљ ове активности био да се ”позову неки неактивни жупљани да се врате активнијем животу у жупи“. Наводи се да је свештеник Џон Алард, управник уреда за еванђелизацију бискупије Провиденс изјавио: ”Сигурно је да ће ту бити много скептицизма. Људи ће рећи: ’Ено их иду, баш као Јеховини сведоци.‘ Али Јеховини сведоци су делотворни, зар не? Кладим се да бисте могли да одете у сваку Краљевску дворану у држави Род Ајланд, [САД] и утврдите да су скупштине пуне бивших католика.“

2. Које се питање у вези с тим поставља?

² Да, Јеховини сведоци су добро познати по својој делотворној служби од куће  до куће. Али, зашто они иду од куће до куће?

Апостолска метода

3. (а) Који је задатак Исус Христ дао својим ученицима? (б) Који је главни начин на који су Христови рани следбеници извршавали тај задатак?

³ Исус Христ је својим следбеницима дао следећи смисаон задатак: ”Идите дакле и чините ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светога духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И гле, ја сам с вама све дане до свршетка система ствари“ (Матеј 28:19, 20). Главни начин на који је то дело требало да се обавља постао је очигледан на Пентекост 33. н. е. ”Сваки су дан у храму и од куће до куће наставили без престанка да уче и објављују добру вест о Христу, Исусу“ (Дела апостолска 5:42). Око 20 година касније апостол Павле је био укључен у службу од куће до куће, јер је подсетио хришћанске старешине из града Ефеза: ”Нисам [се] устезао да вам кажем све што је било корисно и да вас учим јавно и од куће до куће“ (Дела апостолска 20:20).

4. Зашто можемо рећи да речи из Дела апостолских 5:42 и 20:20 значе да је проповедање Исусових следбеника било распоређено од куће до куће?

⁴ Речи ”од куће до куће“ у Делима апостолским 5:42 превод су израза kat’ oikón. Овде се реч kataʼ користи у ”дистрибутивном“ (расподељеном) смислу. Зато је проповедање ученика било расподељено, распоређено од једне куће до друге. Коментаришући Дела апостолска 20:20, Рендолф О. Јигер је писао да је Павле мислио ”и на јавне скупове [demosiá] и од куће до куће (дистрибутивни [kataʼ] с акузативом). Павле је три године провео у Ефезу. Посетио је сваку кућу, или је бар проповедао свим људима (редак 26). То је библијско оправдање за еванђелизам од куће до куће, једнако као и онај који се проводи на јавним састанцима.“

5. Зашто можемо рећи да Павле у Делима апостолским 20:20 није мислио само на дружење старешина или на пастирске посете?

⁵ Слична употреба речи kataʼ појављује се у Луки 8:1, где се говори о Исусовом проповедању ”од града до града и од села до села“. Павле је у Делима апостолским 20:20 употребио множину, kat’ oikóus. У неким Библијама то се преводи ”по кућама“. Али апостол није мислио само на посете старешинама или пастирске посете у домовима суверника. Његове следеће речи показују да је он говорио о служби од куће до куће међу неверницима, јер је рекао: ”Него сам дао темељито сведочанство и Јеврејима и Грцима о покајању к Богу и вери у нашег Господа Исуса“ (Дела апостолска 20:21). Суверници су се већ покајали и показали веру у Исуса. Зато се и Дела апостолска 5:42 и Дела апостолска 20:20 односе на проповедање неверницима ”од куће до куће“, односно од врата до врата.

Не постоји други начин

6. Шта је речено о Павловој проповедничкој делатности у Ефезу?

⁶ Коментаришући Павлове речи из Дела апостолских 20:20, Абиел Абот Ливермор је 1844. године записао: ”Он се није задовољио само тиме да држи говоре на јавном скупу или да на неки други начин себе поштеди труда, него је лично ревно вршио своје велико дело, од куће до куће и дословно у кућу доносио небеску истину, у многа срца Ефежана.“ У једном каснијем делу је примећено: ”Ширење еванђеља од куће до куће била је од почетка карактеристика хришћана првог века (Дела апостолска 2:46; 5:42). . . [Павле] је темељито извршавао своју дужност према Јеврејима и паганима у Ефезу, па није било изговора за њих ако су изгинули у гресима“ (The  Wesleyan Bible Commentary, свеска 4, странице 642-643).

7. Зашто се може рећи да Бог одобрава службу Јеховиних сведока од куће до куће?

⁷ Иако је јавно говорење имало своје место у објављивању добре вести, оно није замена за лични контакт на вратима. Обзиром на то, научник Џозеф Едисон Александер је рекао: ”Црква још није пронашла ништа што би заменило проповедање по кућама или изједначило делотворност црквеног и таквог проповедања.“ А научник Ц. А. Хилс је рекао: ”Јавно учење и учење од куће до куће мора ићи руку под руку.“ Јеховини сведоци пружају поуке кроз говоре на својим недељним Састанцима за јавност. Али, такође поседују јасне доказе да је апостолска метода ширења библијске истине од куће до куће делотворна. А Јехова то сигурно одобрава јер, као последицу таквог проповедања, он проузрокује да се хиљаде људи сваке године стичу ка његовом узвишеном обожавању (Исаија 2:1-4; 60:8, 22).

8. (а) Шта је речено о томе зашто је служба од куће до куће делотворна? (б) Како Јеховини сведоци могу да се упореде са Павлом у проповедању на кућним вратима и другим начинима сведочења?

⁸ У једном другом стручном делу се наводи: ”Људима је лакше да упамте учење на свом него на црквеном прагу.“ Павле је редовито био на кућним праговима и оставио диван пример као Божји слуга. ”Није се задовољио учењем и говорењем у синагоги и на тргу“, писао је библичар Едвин В. Рајс. ”Увек је марљиво ’учио‘ ’од куће до куће‘. Била је то борба од куће до куће, прса у прса, лицем у лице, борба са злом, коју је у Ефезу водио да би придобио људе за Христа.“ Јеховини сведоци схватају да су разговори лицем у лице са особом на кућним вратима делотворни. Штавише, они врше поновне посете и радо разговарају чак и са онима који се противе, ако ти појединци допусте да се развије разуман разговор. Како је то слично Павлу! У вези њега је Ф. Н. Пелубе писао: ”Павлово дело није било исцрпљено на састанцима. Он је несумњиво многе људе лично посетио у њиховим домовима, где год је сазнао да се неко распитује или је толико заинтересован, или се чак противи утолико да је спреман да разговара о религији.“

Старешине треба да предњаче

9. Какав је пример Павле оставио старешинама?

⁹ Какав је пример Павле оставио за старешине, што је и сам био? Показао је да треба да буду одважни и неуморни у објављивању добре вести од куће до куће. Године 1879. Ј. Глентворт Батлер је писао: ”[Ефешке старешине] су знале да је [Павле] у проповедању био потпуно ослобођен сваке помисли на личну опасност или популарност; да није ускратио ништа од потребне истине; да се није једнострано задржавао на чудним или необичним аспектима истине, него је потицао само и на све оно што је било корисно ’за изграђивање‘: цели савет Божји у свој својој чистоћи и пунини! А то верно ’исказивање‘ тог горљивог ’поучавања‘ хришћанске истине било му је обичај, не само у школи Тирана и на другим местима за скупљање ученика, него и у сваком доступном дому. Од куће до куће и од душе до душе, носио је радосну вест са жељом и горљивошћу сличном Христовој. За све класе и расе, за непријатељске Јевреје и подругљиве Грке, његова једна тема — она која, потпуно разложена, укључује све друге животоважне истине — била је покајање к Богу и вера у нашег Господа Исуса Христа.“

10, 11. (а) Шта је Павле очекивао од старешина у Ефезу обзиром на хришћанску службу? (б) У каквој врсти проповедања, попут Павла, суделују Јеховини сведоци, укључујући старешине?

¹⁰ Шта је, дакле, Павле у суштини очекивао од ефешких старешина? Научник Е. С. Јанг парафразирао је апостолове речи на следећи начин: ”Нисам само  говорио у јавности, него сам се трудио и од куће до куће, код свих класа, и Јевреја и пагана. Тема моје службе свим класама било је ’покајање к Богу и вера у нашег Господа Исуса Христа.‘“ Изразивши Павлове речи на другачији начин, В. Б. Рили је писао: ”Чисто значење је било: ’Очекујем од вас да наставите с оним што сам ја започео, и да чините и да учите и очекујем од вас да не попуштате, као што ни ја нисам попуштао; да поучавате приватно и јавно као што сам ја чинио на улицама и од куће до куће, да сведочите једнако и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у нашег Господа Исуса Христа, јер су то темељне ствари!‘“

¹¹ Јасно је да је у 20. поглављу Дела апостолских Павле показао да он као старешина очекује од осталих старешина да сведоче за Јехову од куће до куће. С обзиром на то, старешине првог века требало је да предњаче, пружајући одговарајући пример другим припадницима скупштине. (Упореди Хебрејима 13:17.) Као Павле, дакле, Јеховини сведоци проповедају од куће до куће, говорећи људима из свих народа о Божјем Краљевству, покајању к Богу и о вери у Исуса Христа (Марко 13:10; Лука 24:45-48). А од именованих старешина међу Сведоцима савременог доба очекује се да у таквом раду од куће до куће предњаче (Дела апостолска 20:28).

12. Шта су неки пређашњи старешине одбијали да чине, али у чему старешине данас предњаче?

¹² Године 1879, Чарлс Тејз Расел почео је да објављује часопис Zion’s Watch Tower and Herald of Christ’s Presence (Сионска Кула стражара и гласник Христове присутности), сада зван Кула стражара објављује Јеховино Краљевство. Расел и остали Истраживачи Библије објављивали су вест Краљевства на апостолски начин. У каснијим годинама, међутим, неки скупштински старешине нису живели у складу са својом одговорношћу да сведоче. На пример, један Сведок је писао: ”Све је ишло добро док 1927. није дошла обавест да сви треба да имају удела у сведочењу од куће до куће с литературом, а нарочито у недељном раду од куће до куће. Наши старешине који су изабрани гласањем противили су се томе и покушали су да обесхрабре читав разред како не би имао удела у било ком виду тог дела.“ Временом, они који се нису ангажовали у проповедању од куће до куће више нису имали предност да служе као старешине. И данас се од оних који служе као старешине и слуге помоћници очекује да предњаче у сведочењу од куће до куће и другим видовима хришћанске службе.

Сви су сведоци

13. (а) Шта треба да радимо ако људи и не слушају вест Краљевства? (б) Како се Павле може упоредити с Езекијелом?

¹³ Уз Јеховину помоћ, хришћани треба да објављују вест Краљевства од куће до куће, и то ако вест и није прихваћена са захвалношћу. Езекијел је, као Божји стражар, требало да упозорава људе  слушали они или не (Езекијел 2:5-7; 3:11, 27; 33:1-6). Повукавши паралелу између Езекијела и Павла, Е. М. Блејклок је написао: ”Из [Павловог говора у Делима апостолским, 20. поглавље] произилази јасна слика о служби у Ефезу. Запазимо следеће: Као прво, Павлову верност уз осећај хитности. Он није тражио популарност или јавно одобравање. Постављен као Езекијел на задатак стражара, он је с искреном ревношћу и ставом извршио своју дужност, што је придало снагу његовим говорима. Као друго, био је пун љубави и саосећајан. Он није био човек који би безосећајно изговарао речи осуде. Као треће, неуморно је еванђелизирао. Јавно и од куће до куће, у граду и по читавој покрајини, проповедао је еванђеље.“

14. Зашто је сведочење одговорност свакога ко се предаје Јехови Богу у молитви кроз Исуса Христа?

¹⁴ Божји обилан благослов који је над данашњим слугама не оставља никакве сумње у то да му је угодно што они носе назив Јеховини сведоци (Исаија 43:10-12). Штавише, они су и Христови сведоци, јер Исус је рекао својим следбеницима: ”Примићете силу кад свети дух дође на вас и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по целој Јудеји и Самарији, све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Дакле, сведочење је одговорност за свакога ко се у молитви кроз Исуса Христа предаје Јехови Богу.

15. Шта је речено о делу сведочења раних хришћана?

¹⁵ О сведочењу је речено следеће: ”Цела црква била је укључена. Одговорност мисионарског подухвата није лежала само на Женском мисионарском друштву или Одбору за мисионарење у страним земљама. Исто тако, дело сведочења није препуштено професионалцима, као што су старешине, ђакони или чак апостоли. . . У тим првим данима црква је била мисија. Мисионарски програм ране цркве темељио се на следећим претпоставкама: (1) Главни задатак цркве је светска еванђелизација. (2) Одговорност за провођење тог задатка лежи на целој хришћанској заједници“ (Ј. Херберт Кане).

16. Шта чак и писци у тзв. хришћанству признају о хришћанима и сведочењу?

¹⁶ Иако се писци у данашњем тзв. хришћанству не слажу са вешћу Краљевства, неки ипак признају да су хришћани обавезни да сведоче. На пример, у књизи Everyone a Minister (Сви су проповедници), Оскар Е. Фојхт примећује: ”Ниједан пастор не може да испуни обавезу коју је Бог дао сваком вернику. На жалост, векови искривљеног размишљања у цркви учинили су задатак намењен за 500 жупљана задатком једног јединог пастора. Тако није било у раној цркви. Они који су веровали ишли су и посвуда проповедали Реч.“

17. Шта се може рећи о томе какво је место сведочење заузимало у животу раних хришћана?

¹⁷ Сведочење је било најважнија ствар у животу раних хришћана, баш као што је то и данас међу Јеховиним народом. ”Отворено говорећи“, писао је Едуард Колдвел Мур са Харвардског универзитета, ”карактеристика прва три века хришћанског покрета била је велико  одушевљење за ширење вере. Еванђелизација, говорење вести спасења, била је страст хришћана. . . Ширење Исусовог утицаја и учења може се, међутим, у том најранијем периоду, само малим делом приписати људима које би требало називати мисионарима. Тај су задатак извршили људи свих заната и занимања и из свих друштвених сталежа. [Они] су до најудаљенијих делова [Римског] царства донели ту тајну унутарњег живота, тај нови став према свету, који је у њиховом искуству представљао спасење. . . [Рано хришћанство] било је дубоко уверено у приближавање краја садашњег светског поретка. Веровало се у изненадно и чудесно успостављање новог светског поретка.“

18. Каква величанствена нада далеко надмашује снове политичких вођа?

¹⁸ Приликом свог сведочења од куће до куће и кроз друге видове своје службе, Јеховини сведоци радосно упућују своје слушаоце на нови свет који је обећао Бог. Проречени благослови бескрајног живота у том новом свету далеко надмашују најзаносније снове данашњих назови градитеља новог светског поретка (2. Петрова 3:13; Откривење 21:1-4). Могло би се рећи да би свако желео да живи у том новом свету, али то није случај. Али, погледајмо као следеће који су неки од делотворних начина на које Јеховини слуге данас могу да поучавају оне који траже вечни живот.

Како би одговорио?

◻ Зашто можемо рећи да речи из Дела апостолских 5:42 и 20:20 значе да Исусови следбеници треба да проповедају од куће до куће?

◻ Како знамо да Бог одобрава службу Јеховиних сведока од куће до куће?

◻ Шта се, с обзиром на службу, захтева од старешина и слугу помоћника?

◻ Какво место треба сведочење да заузима у животу хришћана?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Исусови ученици су 33. н. е. без престанка сведочили од куће до куће

[Слика на 13. страни]

Павле је поучавао ”од куће до куће“. Ту врсту службе данас обављају Јеховини сведоци