Зашто је хришћанско обожавање супериорно
Зашто је хришћанско обожавање супериорно
Врхунске тачке из посланице Јеврејима
ЈЕХОВА Бог је увео супериорнија обележја обожавања кад је послао свог Сина, Исуса Христа, на Земљу. То је било зато јер је Исус, оснивач хришћанства, супериорнији од анђела и пророка Мојсија. Христово свештенство има велику предност у односу на Левитско древног Израела. Исусова жртва далеко је супериорнија од животињских, које су принашане по Мојсијевом закону.
Ове чињенице биле су разјашњене у посланици Јеврејима. По свему судећи, њу је написао апостол Павле у Риму, око 61. н. е., и послао хебрејским верницима у Јудеји. Од самог почетка грчки и азијски хришћани нису сумњали да је Павле био писац, а то је било поткрепљено како пишчевом опсежном упућеношћу у Хебрејске списе, тако и његовим коришћењем логичног повезивања, што је било карактеристично за апостола. Можда је он изоставио своје име због предрасуда које су Јевреји имали према њему и зато што је био познат као ”апостол за народе“ (Римљанима 11:13, NW). Размотримо сада поближе супериорнија обележја хришћанства, како је то показано у Павловом писму Јеврејима.
Христ је супериорнији од анђела и Мојсија
Прво се указује на супериорнији положај Божјег Сина (1:1–3:6). Анђели му исказују поштовање, а његову краљевску улогу подупире Бог. Зато би требало да поклонимо посебну пажњу ономе што је говорио Син. Осим тога, требало би да задржимо у мислима да је, иако је као човек Исус био мањи од анђела, уздигнут изнад њих и да му је дата власт над целом настањемом Земљом.
Исус Христ је такође супериорнији и од Мојсија. Како то? Мојсије је био само слуга у израелском дому Божјем. Насупрот томе, Јехова је поставио Исуса над целим домом, скупштином Божјег народа.
Хришћани улазе у Божји починак
Апостол надаље истиче да је могуће ући у Божји починак (3:7–4:13). Израелци ослобођени из египатског ропства пропустили су да уђу у тај починак, јер су били непослушни и недостајало им је вере. Међутим, ми можемо ући у тај починак ако показујемо веру у Бога и послушно следимо Христа. Тада ћемо, уместо да држимо само недељни Сабат, свакодневно уживати веће благослове који произилазе из тога што почивамо од свих себичних дела.
Улазак у Божји починак обећање је његове речи, која је ”оштрија од било ког двосеклог мача и продире све до растављања душе и духа“, NW. То чини тако што разоткрива најдубље потицаје и становишта, што разлучује телесне жеље и духовно размишљање. (Упореди Римљанима 7:25.) Ако је наша душа, односно живот као појединца, повезана са Божјим ”духом“, или начином размишљања, можемо ући у Божји починак.
Супериорније свештенство и савез
Павле надаље указује на супериорност Христовог свештенства и новог савеза (4:14–10:31). Безгрешни Исус Христ има саосећања према грешним људима, јер је као и ми био искушан у сваком погледу. Штавише, Бог га је поставио за ’свештеника заувек на начин Мелхизедеков‘, NW. За разлику од левитских свештеника, Исус поседује неуништиви живот и зато му нису потребни наследници у свом делу спашавања. Он не мора да приноси животињске жртве, јер је принео своје далеко супериорније безгрешно тело и ушао у небо са вредношћу своје крви.
Нови савез, који је учињен пуноважним Христовом крвљу, супериоран је у односу на савез Закона. Они који су у новом савезу имају Божји закон у својим срцима и радују се опроштењу греха (Јеремија 31:31-34). Захвалност за то подстиче их на јавно изјављивање своје наде и сакупљање са суверницима. Насупрот њима, намерни грешници немају више никакву жртву за грехе.
Неопходна је вера!
Да би имали користи од супериорнијег новог савеза, потребна нам је вера (10:32–12:29). Такође је потребна истрајност да бисмо добили оно што је Јехова обећао. Као охрабрење да истрајемо, окружени смо ’великим облаком‘ претхришћанских сведока. Ипак, посебно бисмо требало поближе да размотримо Исусово беспрекорно држање у патњама. Свака патња коју Бог дозволи да дође на нас може на неки начин да се сматра средством које доноси мирољубиви плод праведности. Стварност Јеховиних обећања треба да повећа нашу жељу да извршавамо свету службу ”са богобојазношћу и страхопоштовањем“.
Павле закључује опоменама (13:1-25). Вера треба да нас подстиче на показивање братске љубави, гостољубивости, на то да се сећамо суверника који су под прогонствима, да држимо брак у части и ’да будемо задовољни оним што имамо‘. Требало би да опонашамо веру оних који преузимају вођство у скупштини и да их слушамо. Даље, морамо избегавати отпадништво, подносити срамоту какву је Исус поднео, ’увек приносити Богу жртву хвале‘ и наставити да чинимо добро. Такво понашање такође је једно од супериорних обележја правог хришћанства.
[Оквир⁄Слика на 24. страни]
Разна прања: Облици обожавања у израелском шатору од састанка били су повезани само са ”јелом, пићем и разним умивањима“ (Јеврејима 9:9, 10, Ба). Та прања била су ритуална прања захтевана по Мојсијевом закону. Нечисте посуде биле су пране, а церемонијално чишћење укључивало је прање одеће и купање (3. Мојсијева 11:32; 14:8, 9; 15:5). Свештеници су се купали, а ствари које су коришћене код приношења жртава паљеница биле су пране у води (2. Мојсијева 29:4; 30:17-21; 3. Мојсијева 1:13; 2. Дневника 4:6). Међутим, ’разна умивања‘ нису укључивала ритуално ’прање чаша, врчева и бакреног посуђа‘, NW, које су практиковали неки Јевреји у време Месијиног доласка, нити се реци Јеврејима 9:10 односе на потапање у воду које је проводио Јован Крститељ или на крштење оних који симболизују предање Богу као хришћани (Матеј 28:19, 20; Марко 7:4, NW; Лука 3:3).