Одговарајућа откупнина за све
Одговарајућа откупнина за све
”Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да своју душу да да̂ као откуп у замену за многе“ (МАТЕЈ 20:28, NW).
1, 2. (а) Зашто се може рећи да је откупнина највећи Божји дар човечанству? (б) Која корист произилази из истраживања откупнине?
ОТКУПНИНА је највећи Божји дар човечанству. Помоћу ’откупљења његовом крвљу‘, можемо добити ”опроштење гријеха“ (Ефесцима 1:7). Она је темељ наде вечног живота, било на небу или на рајској Земљи (Лука 23:43; Јован 3:16). На темељу откупнине хришћани већ сада могу да се радују чистом положају пред Богом (Откривење 7:14, 15).
2 Откупнина, дакле, није нешто неодређено или неразумљиво. Имајући правни темељ у божанским начелима, откупнина може донети стварне, опипљиве користи. Одређени видови те науке можда су ’тешко разумљиви‘ (2. Петрова 3:16). Али, увидећеш да је вредно труда да се поближе истражи откупнина, јер она одражава Божју недостижну љубав према човечанству. Да бисмо схватили значење откупнине, потребно је разумети кључно обележје Божјег неизмерног ”богатства и премудрости и разума“ (Римљанима 5:8; 11:33).
Спорна питања која треба разјаснити
3. Зашто је откупнина постала неопходна, и зашто Бог није могао једноставно да опрости грешност човечанству?
3 Откупнина је постала неопходна због греха првог човека, Адама, који је свом потомству оставио ништавно наследство болести, жалости и бола (Римљанима 8:20). На темељу наслеђеног несавршенства сви Адамови потомци постали су ”дјеца гњева“ која заслужују смрт (Ефесцима 2:3; 5. Мојсијева 32:5). Бог није могао да се препусти непринципијелном осећају и једноставно одмах да људима опрости. Његова властита Реч показује да је ”плата за гријех смрт“ (Римљанима 6:23). Да би оправдао грешност човечанства, Бог би морао да занемари властита праведна мерила, да погази властиту законску правду! (Јов 40:8). Али, ”Правда и Праведност темељ су [Божјег] преијестоља“ (Псалам 89:15, Ст). Било које одступање од праведности с његове стране само би дало потицај безакоњу и поткопало његов положај као Универзалног Суверена. (Упореди Проповедник 8:11.)
4. Која спорна питања су потакнута побуном Сатане?
4 Бог је такође морао да разјасни остала спорна питања која су се појавила побуном Сатане, питања далеко веће важности него што је јадно стање људи. Сатана баца тамну сенку на Божје добро име, оптужујући Јехову да је лажов и окрутни диктатор који ускраћује својим створењима спознање и слободу (1. Мојсијева 3:1-5). Осим тога, тиме што је привидно осујетио Божју намеру да Земљу напуни праведним људима, Сатана је, у неку руку, Бога приказао неспособним за то (1. Мојсијева 1:28; Исаија 55:10, 11). Сатана се такође одважио да оклевета Божје лојалне слуге, оптуживши их да служе Богу из себичних потицаја. Хвалио се да под притиском ниједан неће остати лојалан Богу! (Јов 1:9-11).
5. Зашто Бог није могао да занемари Сатанине изазове?
5 Ти изазови нису могли да се занемаре. Да се на њих није одговорило, поверење у Божју владавину, као и њено подупирање, коначно би било разорено (Приче Соломунове 14:28). Ако би закон и ред били нарушени, зар не би у читавом свемиру владало расуло? Бог је дакле био дужан због себе и својих праведних путева да оправда свој суверенитет. Дуговао је то својим верним слугама, како би им омогућио да покажу своју несаломљиву лојалност према њему. То је значило поступати с грешним човечанством на начин који би дао предност спорним питањима од највеће важности. Он је касније рекао Израелу: ”Ја, ја сам бришем твоје пријеступе себе ради“ (Исаија 43:25).
Откупнина: Покриће
6. Који су неки од израза које употребљава Библија да би описала Божје средство за спас човечанства?
6 У Псалму 92:5, NW, читамо: ”Како су велика твоја дела, о Јехова! Веома су дубоке твоје мисли.“ Од нас се дакле тражи напор како бисмо схватили оно што је Бог учинио за човечанство (Упореди Псалам 36:5, 6). Срећом, Библија нам помаже да разумемо ствари тиме што употребљава бројне изразе који описују или предочавају Божја величанствена дела с разних гледишта. Библија говори о откупнини употребљавајући изразе као што су куповина, измирење, помирба, откупљење и помирење (Псалам 49:8; Данило 9:24; Галатима 3:13; Колошанима 1:20; Јеврејима 2:17). Али, можда је израз који најбоље описује ствари био онај којег је сам Исус употребио према Матеју 20:28: ”Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп [грчки, литрон] да̂ за многе.“
7, 8. (а) Шта учимо из грчких и хебрејских речи за откупнину? (б) Прикажи како откупнина обухвата нешто што је одговарајуће?
7 Шта је откуп, откупнина? Грчка реч литрон долази од глагола који значи ”одрешити“. Користио се за опис новца који је плаћен у замену за ослобођење ратних заробљеника. У Хебрејским списима, међутим, реч за откупнину, кофер, долази од глагола који значи ”покрити“ или ”прекрити“. На пример, Бог је рекао Ноју да покрије (кафар) арку катраном (1. Мојсијева 6:14). Дакле, с тог гледишта, откупити, или окајати грехе, значи покрити грехе (Псалам 65:3).
8 Theological Dictionary of the New Testament (Теолошки речник Новог завета) примећује да кофер ”увек означава еквивалент“ или нешто одговарајуће. Тако је заклопац (капорет) ковчега савеза по облику одговарао самом ковчегу. Исто тако, код окајања греха, или откупљења, божанска правда захтева ’живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу‘ (5. Мојсијева 19:21). Понекад ипак правда може да се задовољи ако се уместо одређене казне понуди еквивалент. Представимо себи то: У 2. Мојсијевој 21:28-32 говори се о бику који на смрт убоде човека. Ако је власник знао да је бик био склон томе и није предузео одговарајуће мере опреза, могао је да буде присиљен да покрије губитак, односно да плати за живот убијеног својим властитим животом! Али, шта ако је власник био само делимично одговоран? Биће му потребан кофер, нешто што ће покрити његову грешку. Постављени судије могли су да му наметну откупнину, или накнаду, као откупну цену.
9. Како ситуација у вези израелских прворођенаца приказује тачност која се тражила код откупне цене?
9 Други хебрејски израз који се односи на ”откупљење“ је падах, глагол који у основи значи ”искупити“. У 4. Мојсијевој 3:39-51 (Ст) објашњава се колика је тачно требало да буде откупна цена. Пошто је спасио израелске прворођенце од погубљења на дан Пасхе 1513. пре н. е., Бог их је поседовао. Зато је могао да захтева да му сваки израелски прворођенац служи у храму. Уместо тога, Бог је прихватио ’откупну цену‘ (пидјон, именица од падах), одредивши: ”Левите додијели мени... наместо свих прворођенаца израелских.“ Али, замена је морала да буде тачна. Попис Левијевог племена показао је да има 22 000 мушкараца. Затим је попис свих израелских прворођенаца показао да их има 22 273. Вишак од 273 прворођенца могао је да се искупи и ослободи од службе у храму само плаћањем ’откупне цене‘ од пет шекела за сваког појединог.
Одговарајућа откупнина
10. Зашто животињске жртве нису могле одговарајуће да покрију грехе човечанства?
10 Оно што је горе наведено показује да откуп мора да буде еквивалент за оно што надомешта, или покрива. Животињске жртве, које су мужеви вере од Авеља даље приносили, нису могле стварно да покрију људске грехе, јер људи су изнад неразумних животиња (Псалам 8:4-8). Зато је Павле могао да напише: ”Немоћна је, наиме, крв бикова и јараца да узме гријехе“ (Хебрејима 10:1-4, Ст). Такве жртве могле су једино да служе као сликовито, или симболично покривање греха у очекивању откупнине која је требало да дође.
11, 12. (а) Зашто милијарде људи нису морале да умру жртвеном смрћу да би покрили грешност човечанства? (б) Ко само може да послуже као ’одговарајућа откупнина‘ и која је сврха његове смрти?
11 На тај начин предочена откупнина морала је по вредности тачно да одговара Адаму, будући да је смртна казна, коју је Бог с правом доделио Адаму, довела до осуде људског рода. ”По Адаму сви умиру“, каже 1. Коринћанима 15:22. Зато није било потребно да милијарде појединаца умру жртвеном смрћу која би одговарала за сваког појединог Адамовог потомка. ”Кроз једног човека [Адама] грех је ушао у свет, а кроз грех смрт“ (Римљанима 5:12, NW). И ”како је смрт кроз једног човека“, откупљење човечанства може такође доћи ”кроз једног човека“ (1. Коринћанима 15:21, NW).
12 Човек који је могао себе дати као откупнину морао је да буде савршени човек од меса и крви — у потпуности једнак Адаму (Римљанима 5:14). Духовно створење или ”Бог-човек“ не би могао да уједначи вагу правде. Само савршен човек, неко ко не подлеже по Адаму наслеђеној смртној казни, може да принесе ’одговарајућу откупнину‘ која потпуно одговара Адаму (1. Тимотеју 2:6). a Жртвујући добровољно свој живот, тај ’последњи Адам‘ могао је да плати цену за грех ’првог човека, Адама‘ (1. Коринћанима 15:45; Римљанима 6:23).
13, 14. (а) Да ли Адам и Ева имају користи од откупнине? Објасни. (б) Како откупнина користи Адамовом потомству? Прикажи.
13 Међутим, ни Адам ни Ева не извлаче корист из откупнине. Мојсијев Закон садржавао је следеће начело: ”Не смијете примати откупнине за живот убојице који је заслужио смрт“ (Бројеви 35:31, Ст). Адам није био преварен и зато је његов грех био намеран, хотимичан (1. Тимотеју 2:14). То је исто као да је постао убица свог потомства, јер су они наследили његово несавршенство и тако потпали под казну смрти. Без сумње, Адам је заслужио смрт, будући да је као савршен човек намерно изабрао непослушност Божјем закону. Било би у супротности са Јеховиним праведним начелима да примени откупнину у Адамову корист. Међутим, цена којом је плаћен Адамов грех поништава смртну казну над Адамовим потомством! (Римљанима 5:16). У правном смислу, разорна моћ греха прекинута је на самом њеном извору. Откупитељ је ”за сваког умро“ носећи последице греха за сву Адамову децу (Хебрејима 2:9, Ст; 2. Коринћанима 5:21; 1. Петрова 2:24).
14 Представимо себи то: Замисли велику фабрику у којој је запослено стотине радника. Непоштени директор фабрике доводи је под стечај и фабрика се затвара. Стотине су сада без посла и не могу да плаћају своје рачуне. Њихови брачни другови, деца и, наравно, повериоци, сви трпе због покварености једног човека! Затим долази имућан доброчинитељ који исплаћује дуг фабрике и поновно отвара фабрику. За узврат, поништавање тог дуга доноси потпуно олакшање многим радницима, њиховим породицама и повериоцима. Али, да ли пређашњи директор има удела у новом благостању? Не, он је у затвору и тако је трајно лишен посла! Слично томе, поништавање Адамовог дуга користи милионима његових потомака — али не и Адаму.
Ко омогућује откупнину?
15. Ко је могао дати откупнину за човечанство и зашто?
15 Псалмиста је туговао: ”Нико од њих никако не може ни брата да искупи, нити за њега Богу да да̂ откупнину; (а откупна је цена за њихову душу толико драгоцена да је престала до недогледног времена).“ У The New English Bible каже се да је откупна цена била ”заувек ван њихове моћи да плате“ (Псалам 49:7, 8, NW). Ко би дакле могао дати откупнину? Само је Јехова могао да да̂ савршено ”Јагње... које узе на се гријехе свијета“ (Јован 1:29). Бог није послао неког анђела да ослободи човечанство. Дао је највећу жртву пославши свог јединорођеног Сина, ’коме је био посебно наклоњен‘ (Пословице 8:30, NW; Јован 3:16).
16. (а) Како је Божји Син рођен као савршен човек? (б) Како је Исус могао бити назван у правном смислу?
16 Својим добровољним суделовањем у божанској припреми, Божји син ”се лишио“ своје небеске нарави (Филипљанима 2:7, Ст). Јехова је пренео животну снагу и образац личности свог прворођеног Сина у материцу јеврејске девице по имену Марија. Свети дух је затим ’осенио‘, зајамчивши да ће дете које расте у њеној материци бити свето, потпуно без греха (Лука 1:35; 1. Петрова 2:22). Као човек, биће назван Исус. Али, у правном смислу могао је да буде назван ’други Адам‘, јер је савршено одговарао Адаму (1. Коринћанима 15:45, 47). Исус је, дакле, могао да принесе себе у жртви као ’невино и без мане Јање‘, као откуп за грешно човечанство (1. Петрова 1:18, 19, Ст).
17. (а) Коме је плаћена откупнина и зашто? (б) Зашто је уопште учињена замена, будући да је Јехова дао и примио откупнину?
17 Коме би требало да се плати та откупнина? Вековима су теолози такозваног хришћанства тврдили да је она плаћена Сатани Ђаволу. Истина је да је човечанство било ’продано‘ под грех и тако дошло под власт Сатане (Римљанима 7:14; 1. Јованова 5:19). Ипак, Јехова, а не Сатана, ”тражи казну“ за преступ (1. Солуњанима 4:6). Зато је требало да се, као што се у Псалму 49:7 изричито наводи, откупнина плати ”Богу“. Јехова чини откупнину могућом, али након што је Јагње Божје било жртвовано, вредност његове откупнине морала је да се плати Богу. (Упореди 1. Мојсијева 22:7, 8, 11-13; Јеврејима 11:17.) Тиме откупнина није постала бесмислена, механичка замена, као кад би се новац узео из једног џепа и ставио у други. Она не укључује толико физичку замену колико правно поравнање. Инсистирајући да откупнина буде плаћена — чак и по великој цени за њега самог — Јехова је потврдио своје непоколебљиво слеђење праведних мерила (Јаков 1:17).
”Довршено је!“
18, 19. Зашто је било потребно да Исус трпи?
18 У пролеће 33. н. е. дошло је време да се плати откупнина. Христ је био ухваћен на основу лажних оптужби, проглашен кривим и прибијен на стубу погубљења. Он се усрдно молио Богу с ”јаким вапајима и са сузама“ због жестоког бола и доживљеног понижења (Хебрејима 5:7, Ст). Да ли је било потребно да Исус толико трпи? Да, јер тиме што је остао ”лојалан, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника“ све до краја, Исус је драматичним исходом разјаснио спорно питање у вези беспрекорности Божјих слугу (Хебрејима 7:26, NW).
19 Христове патње су га такође учиниле савршеним за његову улогу Првосвештеника за човечанство. Као такав, он неће бити хладно, неприступачно службено лице. ”Будући да је сам трпио и био кушан, може помоћи онима који стоје у кушњи“ (Хебрејима 2:10, 18; 4:15, Ст). Својим последњим дахом Исус је могао победнички да узвикне: ”Довршено је!“ (Јован 19:30, NW). Не само да је доказао своју беспрекорност, већ је успешно положио темељ за спас човечанства — и што је још важније, оправдао Јеховину сувереност!
20, 21. (а) Зашто је Исус подигнут из мртвих? (б) Зашто је Исус био ”оживљен у духу“?
20 Ипак, на који ће начин уствари откупнина да буде примењена на грешно човечанство? Када? Како? Та питања нису препуштена случају. Трећи дан после Христове смрти, Јехова га је подигао из мртвих (Дела 3:15; 10:40). Тим значајним поступком који су потврдиле стотине очевидаца, Јехова није само наградио верну службу свог Сина, већ му је дао прилику да доврши свој посао у вези откупљивања (Римљанима 1:4; 1. Коринћанима 15:3-8).
21 Исус је ’оживљен у духу‘ а његови земаљски остаци били су уклоњени на неки неоткривен начин (1. Петрова 3:18; Псалам 16:10; Дела апостолска 2:27). Као духовно створење, ускрснули Исус је сада могао победнички да се врати на небо. Какво ли је несуздрживо клицање морало бити на небу том приликом! (Упореди Јов 38:7.) Исус се није вратио само зато да се радује својој добродошлици. Он је дошао да изврши други посао, који је укључивао омогућавање целом људском роду да извуче корист из његове откупнине (Упореди Јован 5:17, 20, 21). О томе како га је извршио и шта то значи за човечанство биће говора у следећем чланку.
[Фуснота]
a Овде употребљена грчка реч антилитрон, нигде се више не појављује у Библији. Повезана је са изразом који је Исус употребио за откупнину (литрон) у Марку 10:45. Међутим, The New International Dictionary of New Testament Theology истиче да антилитрон ’наглашава идеју замене‘. Зато је прикладно да New World Translation (Нови свет превод) ту реч преводи са ’одговарајућа откупнина‘.
Питања за понављање
◻ Која спорна питања су била значајнија од спасења човечанства?
◻ Шта значи ”откупити“ грешнике?
◻ Коме је Исус морао да буде једнак, и зашто?
◻ Ко је дао откуп, и коме је плаћен?
◻ Зашто је било потребно да Христ ускрсне из мртвих као дух?
[Питања за разматрање]
[Слика на 13. страни]
Животињске жртве нису биле довољне да покрију људске грехе. Оне су предочавале већу жртву која је требало да дође