Питања читалаца (1)
Питања читалаца (1)
◼ Јов 33:24 говори о ’откупу‘ који је био пронађен за Јова, омогућивши му да избегне умирање. Ко је требао да да̂ тај откуп за Јова?
У то време није била принесена људска откупна жртва за Јова, али Бог је покрио, или опростио, Јовов преступак.
Сатана је проузрочио Јову многе невоље, укључујући и зли пришт од табана до темена. Јовово стање је било тако лоше да га је његова жена подстицала да ’проклиње Бога и умре‘. Чак је и Јов размишљао није ли смрт боља од такве патње (Јов 2:7-9, Ба; 3:11).
Кад је изгледало да би Јов могао да умре, Елијуј је проценио Јовову неизвесну ситуацију и поставио темељ за наду, говорећи: ”Спада тело његово и смрша... и душа његова примиче се к јами, живот његов к весницима смрти, Али нађе ли се за њега анђео посредник, један од хиљаде, један који би пут човеку показао којим он треба да иде, Бог се на њ смилује и анђелу каже: ’Раздреши га, да не иде у јаму, нашао сам му откуп. И тело његово освежава му као у младости‘“ (Јов 33:21-25, Ба).
Знамо да је Исус Христ предао свој савршени људски живот као одговарајући откуп за несавршене људе. Његова је жртва довела у равнотежу оно што је Адам изгубио, плаћајући потребну цену за постизање ослобођења од греха (Римљанима 5:12-19; 1. Тимотеју 2:5, 6). Међутим, то није једина употреба израза ”откупнина“ у Библији. Хебрејска реч која се налази у Јову 33:24 у основи значи ”покривач“ (2. Мојсијева 25:17). Кад је Бог саобраћао са древним Израелцима имао је припрему за покриће, или окајање, греха — жртве које су покривале грех, исправно постављајући ствари између људи и Бога (2. Мојсијева 29:36; 3. Мојсијева 16:11, 15, 16; 17:11).
Али, Бог је раније био спреман да прихвати жртве као изразе захвалности или захтева за опроштење и одобравање (1. Мојсијева 4:3, 4; 8:20, 21; 12:7; 31:54). Јов је разумео вредност таквих жртава. Читамо: ”Устао је рано ујутро и принео жртве паљенице према броју [својих синова]; јер, рекао је Јов, ’можда су моји синови сагрешили и проклели Бога у свом срцу‘. Тако је Јов увек чинио” (Јов 1:5). Пошто је покушавао да угоди Богу и очигледно имајући скрушен дух, његове жртве су имале вредност у Божјим очима (Псалам 32:1, 2; 51:17).
Али, Јов је касније трпео болест која је угрожавала његов живот. Он је такође имао погрешно гледиште о својој праведности, тако да му је био потребан укор који је тада пружио Елијују (Јов 32:6; 33:8-12; 35:2-4). Елијуј је рекао да Јов не треба да остане у свом тужном стању све до смрти и јаме (Шеола, или општег гроба). Ако би се Јов покајао, могао би да се нађе ”откуп“ (Јов 33:24-28).
Не треба да мислимо да је под ’откупом‘ Елијуј тада мислио на човека који би умро у корист Јова. Обзиром на жртве на које су прави обожаваоци навикли да приносе, врста откупа на који је Елијуј циљао у Јововом случају могла би да буде животињска жртва. Занимљиво је да је Бог касније рекао тројици Јовових критички расположених саговорника: ”Ви морате да принесете жртву паљеницу у властиту корист; а Јов, мој слуга, молиће се за вас“ (42:8). Без обзира на облик откупа, Елијујова главна мисао је била та да би Јовов преступак могао да буде покривен и да би он могао да искуси користи које из тога произилазе.
Тако је било. Јов се ’кајао у праху и пепелу‘. Шта се тада догодило? ”Јахве врати Јоба у пријашње стање... Јахве благослови ново Јобово стање још више неголи пријашње... Послије тога Јоб доживје доб од сто четрдесет година, и видје дјецу своју и дјецу своје дјеце до четвртог кољена.“ Наравно, тај откуп није ослободио Јова од греха, па је после неког времена умро. Ипак, продуживање његовог живота доказује да је, уствари, његово ’тело постало свежије него у младости и вратио се у дане своје младалачке снаге‘ (Јоб 33:25; 42:6, 10-16, Ст).
Ти благослови који су произашли из примене ограниченог откупа за Јова служе као предслика обилних благослова који ће у новом свету да притичу људима који верују. Тада ће на располагању бити пуна корист Исусове откупне жртве, уклањајући заувек катастрофалне последице греха и несавршенства. Какав ћемо само разлог имати за ’радосно клицање‘, као што је споменуо Елијуј! (Јов 33:26).