Велико спорно питање — које?

КОЈЕ је велико спорно питање с којим се суочава свако од нас? Да ли је то растући ниво мора и хировито време проузрочено глобалним загрејавањем? Да ли је то проређење озонског омотача, које доводи до опасног излагања штетним сунчевим ултраљубичастим зрацима? Да ли је то експлозија популације, која погоршава и друге светске проблеме, као што су сиромаштво и криминал? Или је то могуће уништење небројених милиона људи у нуклеарном рату, после ког би преживели из тог холокауста коначно у агонији умрли од хладноће, глади или радијације?

Након разматрања тих и других питања, часопис Scientific American је 1989. донео закључак: ”Могућност нуклеарног рата несумњиво представља најозбиљнију потенцијалну опасност за... опстанак.“ Дакле, да ли је нуклеарни рат то велико спорно питање с којим смо суочени?

Велико спорно питање

Са променом политичке климе од 1989, нуклеарни рат не изгледа више тако вероватан. Па ипак, све док постоји, нуклеарно оружје представља озбиљну претњу човечанству. Међутим, информација из 1990 Britannica Book of the Year указује на једну другу критичну тачку. Према том приручнику, преко 230 милиона становника Земље су атеисти. Из других извора је видљиво да се даљњи милиони налазе под утицајем источњачких филозофија које допуштају становиште да Створитеља нема. Штавише, док стотине милиона верују у Створитеља, њихове мисли о њему се радикално разликују. Њихови поступци у многим случајевима наносе велику срамоту Ономе за кога тврде да га обожавају (2. Петрова 2:1, 2).

Уколико Бог постоји — а то је сасвим сигурно — тада главно спорно питање данас мора да укључује њега. Зашто је створио човечанство? Каква је наша одговорност према њему? Како ће да реагује на начин на који човек уништава Земљу? Како ће он да одговори на изазов постављен од многих који одбијају да му верују или да се подложе његовој вољи? Уствари, велико спорно питање које стоји пред сваким од нас јесте да ли ми прихватамо или одбијамо сувереност  Бога, ”чије је име Јехова“ (Псалам 83:18, King James Version).

Порекло свемира

Наравно, онима који не верују у Бога, наша одговорност према њему не значи ништа. Али, свако ко искрено погледа уређење и лепоту нашег земаљског дома присиљен је да призна да велики Конструктор ипак мора да постоји. Истина је да већина научника, у својим напорима да објасне природна чуда око нас, заборавља притом на Бога. На пример, многи кажу да је свемир до своје садашње величине нарастао из сићушне тачке много мање од главе шпенадле, и да се то све догодило ”природно“, случајно, без потребе за Створитељем. Међутим, након што је објаснио популарну нову теорију о настанку свемира, физичар Hanbury Brown, у својој књизи The Wisdom of Science, признаје: ”Мислим да би већини људи то више личило на мађионичарски трик него на објашњење.“ Професор Brown закључује да су ”порекло и сврха света“ ”велике загонетке“ које наука, изгледа, не може да реши.

Научници су показали да су материја и енергија блиско повезане и да материја може да се претвори у енергију и енергија у материју. Како је видљиво из нуклеарних експлозија, мала количина материје одговара огромној количини енергије. Где је, дакле, извор свеукупне енергије представљене у 100 милијарди звезда наше галаксије, као и више од милијарду галаксија које чине видљиви свемир?

У Библији стоји: ”Подигните високо очи своје и гледајте. Ко је то створио? Онај који на број изводи војску њихову и све их чак именом зове. Због обиља покретачке снаге, јер је јаке моћи, не изостаје ни једно.“ Ко је то? Библијски запис нам даје одговор: ”Ја сам Јехова. То је име моје, и никоме нећу дати своју славу“ (Исаија 40:26; 42:5, 8, New World Translation).

Мудровање да су Земља и остали свемир настали случајно одузима Створитељу, Јехови Богу, славу која му припада (Откривење 4:11). Оно такође уклања и јак мотив за одговорно понашање према Земљи. Да су људи свесни да за своје поступање са његовим делима стварања морају да одговарају Богу, можда би били пажљивији у стварима као што су загађивање, уништавање озонског омотача, и глобално загрејавање.

Порекло живота

Размотри и ово питање: Како је настао живот? Људи су били поучавани да је живот настао без икакве интервенције Бога. Међутим, то је у супротности са опште прихваћеним научним принципом. Некада се веровало да инсекти настају из крављег измета, црви из трулог меса, а мишеви из блата. Научници су чак и у току прошлог века научавали да микроорганизми настају из беживотне материје. Али, такве идеје су оповргли Реди, Пастер и други научници. The World Book Encyclopedia (издање 1990) износи: ”Након Пастерових експеримената већина биолога је прихватила идеју да сав живот долази из већ постојећег живота.“

Ипак, научници износе теорије да су ствари биле другачије у далекој прошлости. Они кажу да су први једноћелијски организми случајно произашли из беживотне смесе коју они називају прасупа, а која је садржавала хемијске састојке потребне за живот. ”Случај, и само случај, учинио је све, од прасупе до човека“, изјављује Christian de Duve у делу A Guided Tour of the Living Cell.

Библија о Богу говори: ”Јер у теби извор је живота“ (Псалам 36:10 [9, ДК]). То је у потпуном складу са оним што је већ запажено — да живот може да настане само из већ постојећег живота. Међутим, пошто наука углавном на један од најдрагоценијих Божјих дарова, живот, гледа као на нешто што се једноставно догодило, многи људи према Богу не осећају никакву одговорност  за то како употребљавају свој живот. Они зато крше Божје законе, угњетавају једни друге, краду једни од других, убијају једни друге, и троше много новаца, времена и инвентивности у конструисању смртоносног оружја које убија и разара застрашујућом ефикасношћу.

Решавање спорног питања

Осим атеиста и модерниста, небројени други такође негирају Божју сувереност. Данас огроман број људи тврди да верује у Бога, а више од 1 700 000 себе назива хришћанима. Вековима су цркве хришћанства јавно хвалиле Бога у својим обредима. Али, где већина од тих 1 700 000 људи заиста стоји по питању Божје суверености?

Како појединци, тако и народи, показивали су своју равнодушност према Божјој суверености идући против његових изричитих заповести. Народи који тврде да су хришћански починили су безбожна дела насиља, укључујући и два најгора рата у људској историји — а ”хришћанско“ свештенство је на обе стране благосиљало те ратове! Таквим лицемерјем су погрешно приказали Бога. Као што Библија каже: ”Говоре да познају Бога, а делима га се одричу“ (Титу 1:16).

Међутим, Бог ”не може себе порећи“ (2. Тимотеју 2:13, NW). Мора да дође време кад ће он да разреши све аспекте овог спорног питања суверености, у складу са својом изреченом намером: ”Мораће знати да сам ја Јехова“ (Езекијел 38:23). Али, зашто с тим толико чека? Како ће то питање коначно да буде решено? И како можеш да донесеш праве одлуке у овој, најважнијој ствари?

 [Извор слике на 2. страни]

Насловна страница: фотографија U.S. Naval Observatory

[Извор слике на 3. страни]

Позадина: фотографија U.S. Naval Observatory