”Тражи мир и тежи за њим“

”Нека се Јехова велича, који се радује миру свог слуге“ (ПСАЛАМ 35:27, ”NW“).

1. Каквом миру се данас радујемо?

 БИТИ у миру, каква је то само радост у овом раздељеном свету! Какво је само задовољство обожавати Јехову, ’самог Бога мира‘, и суделовати у благословима његовог ’савеза мира‘! Како је окрепљујуће, усред животних притисака, спознати ”мир Божји који надилази сваку мисао“ и искусити ’свезу мира‘ која уједињује Божји народ без обзира на националност, језик, расу или друштвено порекло! (1. Солуњанима 5:23; Езекијел 37:26; Филипљанима 4:7; Ефешанима 4:3, NW).

2, 3. (а) Шта може да се догоди појединим хришћанима, иако ће Јеховин народ као целина да истраје? (б) Шта нас Библија подстиче да чинимо?

² Као Јеховини сведоци, ми ценимо тај мир. Међутим, не можемо да га сматрамо нечим само по себи разумљивим. Мир се не подржава аутоматски само зато  што смо повезани са хришћанском скупштином или ако смо део хришћанске породице. Иако ће помазани остатак и њихови судругови, ”друге овце“, да истрају као једно стадо до краја, појединци могу да изгубе свој мир и да отпадну (Јован 10:16; Матеј 24:13; Римљанима 11:22; 1. Коринћанима 10:12).

³ Апостол Павле је упозорио помазане хришћане свог времена: ”Будите на опрезу, браћо, како се не би никад у било коме од вас развило зло срце коме недостаје вере, одвраћајући од живога Бога“ (Хебрејима 3:12, NW). То упозорење односи се такође на велико мноштво. Зато Библија подстиче хришћане: ”Тражи мир и тежи за њим. Јер очи Јеховине на праведнима су, и уши његове према њиховом преклињању; али је лице Јеховино против оних који чине зле ствари“ (1. Петрова 3:10-12; Псалам 34:14, 15, NW).

”Склоност тела“

4. Шта може да разори наш мир с Богом?

⁴ Шта може да нас спречи да тежимо за миром? Павле спомиње једну ствар кад каже: ”Склоност тела значи смрт, а склоност духа значи живот и мир; јер склоност тела значи непријатељство с Богом“ (Римљанима 8:6, 7, NW). Под ’телом‘, Павле мисли на наше пало стање као несавршених људи са наслеђеним грешним склоностима. Попуштање склоностима палог тела разориће наш мир. Ако хришћанин непокајнички чини неморал, лаже, краде, узима дроге или на неки други начин повређује божански закон, он нарушава мир с Јеховом коме се некад радовао (Пословице 15:8, 29; 1. Коринћанима 6:9, 10; Откривење 21:8). Осим тога, ако допушта да му материјалне ствари постану важније од духовних, његов мир с Богом озбиљно је угрожен (Матеј 6:24; 1. Јованова 2:15-17).

5. Шта укључује тежња за миром?

⁵ С друге стране, Павле је рекао: ”Склоност духа значи живот и мир.“ Мир је део плода духа, и ако вежбамо своје срце да цени духовне ствари, молећи за Божји дух да нам у томе помогне, тада ћемо избегавати ”склоност тела“ (Галатима 5:22-24). У 1. Петровој 3:10-12, мир је повезан са праведношћу (Римљанима 5:1). Петар каже да тежити за миром укључује ’уклањати се од зла и чинити добро‘. Божји дух може да нам помогне да ’тежимо за праведношћу‘ и тако сачувамо свој мир с Богом (1. Тимотеју 6:11, 12).

6. Која је једна од одговорности старешина с обзиром на мир скупштине?

⁶ Тежити за миром главна је брига за старешине у скупштини. На пример, ако неко покушава да уводи нечисте обичаје, старешине су одговорни да заштите скупштину тиме да настоје да укоре грешника. Ако он прихвати укор, поново ће стећи свој мир (Јеврејима 12:11). Ако не, можда ће морати да буде искључен зато да би скупштина могла да сачува мир с Јеховом (1. Коринћанима 5:1-5).

Мир са нашом браћом

7. На које испољавање ’склоности тела‘ Павле опомиње Коринћане?

⁷ ”Склоност тела“ може да разори не само наш мир с Богом већ и наш добар однос с осталим хришћанима. Павле је написао Коринћанима: ”Јер сте још тјелесни. Јер гдје су међу вама зависти и свађе, и неслоге, нијесте ли тјелесни, и не живите ли по човјеку?“ (1. Коринћанима 3:3, ДК). Завист и свађа су права супротност миру.

8. (а) Шта може да се догоди ономе ко у скупштини проузрокује завист и свађу? (б) Од чега зависи наш мир с Богом?

⁸ Нарушити мир скупштине тиме да се проузрочи завист и свађа врло је озбиљна ствар. Говорећи о својству које је повезано са миром као плодом духа, апостол Јован је упозорио: ”Ако ко рече: ’Ја љубим Бога‘, а мрзи на брата свога, лажа је, јер ко не љуби брата свога, кога види, како може љубити Бога, кога не види?“ (1. Јованова 4:20). На сличан  начин, ако нека особа проузрокује завист или свађу међу браћом, да ли може она заиста да буде у миру са Богом? Сигурно не! Подстакнути смо: ”Будите радосни, усавршујте се, утешавајте се, сложни будите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама“ (2. Коринћанима 13:11). Да, ако наставимо мирољубиво да живимо међу собом, тада ће Бог љубави и мира да буде с нама.

9. Како знамо да ће хришћани понекад да имају неспоразуме и неслоге?

⁹ То не значи да међу хришћанима неће никада да дође до неспоразума. У седмицама које су уследиле после Пентекоста, у младој хришћанској скупштини дошло је до неслоге око свакодневног дељења хране (Дела 6:1). Једном приликом је неслога између Павла и Барнабе довела до ”жестоке провале гнева“ (Дела 15:39, NW). Павле је морао дати савет Еводији и Синтихији, без сумње примерним и ревним сестрама, ”да буду сложне у Господу“ (Филипљанима 4:2). Није чудо што је Исус дао детаљни савет о томе како решити сметње миру међу хришћанима и што им је без оклевања истакнуо хитност да се позабави таквим проблемима! (Матеј 5:23-25; 18:15-17). Он не би дао тај савет да није очекивао потешкоће међу својим следбеницима.

10. Које се ситуације понекад јављају у скупштини, и коју одговорност то намеће свима укљученима?

¹⁰ Дакле, сасвим је могуће да би данас могао неко да се увреди због нетактичне речи или нечега што је схватио као омаловажавање од стране сухришћанина. Нека особина једне особе могла би јако да љути другу особу. Могло би да дође до сукоба међу личностима. Неко би могао одлучно да изражава неслагање с одлуком старешина. У самом старешинству, један старешина би могао да буде веома енергичан и да покушава да се не обазире на друге старешине. Упркос чињеници да се такве ствари догађају, ми ипак морамо да тражимо мир и тежимо за њим. Решавати ове проблеме на хришћански начин и сачувати ’сједињујућу свезу мира‘ представља изазов (Ефесцима 4:3).

11. Које припреме је Јехова учинио како би нам помогао да сачувамо мир међу собом?

¹¹ У Библији стоји: ”Нека се Јехова велича, који се радује миру свег слуге“ (Псалам 35:27, NW). Да, Јехова жели да  поседујемо мир. Зато је учинио две главне припреме како би нам помогао да сачувамо мир међу собом као и с њим. Једна је свети дух, чији је мир плод, заједно са повезаним мирољубивим својствима као што су велика стрпљивост, доброхотност, благост и самосавладавање (Галаћанима 5:22, 23, NW). Друга је божанска мудрост о којој читамо: ”Мудрост одозго је пре свега чедна, затим мирољубива, разумна, спремна да слуша, пуна милосрђа и добрих плодова“ (Јаков 3:17, 18, NW).

12. Шта би требало да учинимо ако је нарушен наш мир са браћом?

¹² Дакле, кад је нарушен мир с другима, треба да молимо за мудрост која долази одозго да нам покаже како да поступамо, и треба да молимо за свети дух како би нас ојачао да чинимо оно што је исправно (Лука 11:13; Јаковљева 1:5; 1. Јованова 3:22). У складу с нашом молитвом, можемо у Библији, извору божанске мудрости, да тражимо вођство, и прегледамо расположиву библијску литературу ради савета како да се примени Писмо (2. Тимотеју 3:16). Можда бисмо такође желели да тражимо савет од старешина у скупштини. Крајњи корак био би да следимо примљено вођство. У Исаији 54:13 стоји: ”Сви ће синови твоји бити научени од Јехове и обилан ће бити мир синова твојих.“ То подразумева да наш мир зависи од тога да ли проводимо у дело оно о чему нас Јехова поучава.

”Срећни су мирољубиви“

13, 14. (а) Шта значи реч ’мирољубиви‘ коју је употребио Исус? (б) Како можемо да постанемо миротворци?

¹³ Исус је у својој Проповеди на гори рекао: ”Срећни су мирољубиви, јер ће бити названи Божјим синовима“ (Матеј 5:9, NW). Под ’мирољубивима‘ се овде не мисли на некога ко је мирне нарави. Изворна грчка реч значи ”миротворци“. Миротворац је вешт у обнављању нарушеног мира. Што је још важније, миротворац се на првом месту труди да избегне да наруши мир. ’У његовом срцу влада мир‘ (Колошанима 3:15, NW). Ако се Божји слуге труде да буду миротворци, тада ће њихови међусобни проблеми да буду сведени на минимум.

¹⁴ Постати миротворац укључује препознавање властитих слабости. На пример, неки хришћанин би могао да буде лако распаљив или осетљив и лако увредљив. Под притиском, емоције би могле да га наведу да заборави на библијска начела. То код несавршених људи није нешто неочекивано (Римљанима 7:21-23). Ипак, непријатељство, свађа и изливи гнева убрајају се у дела тела (Галатима 5:19-21). Ако откријемо код себе такве склоности — или ако нам други на њих укажу — требало би усрдно и непрестано да се молимо за Јеховин дух да развија у нама самосавладавање и благост. Заиста, свако би требало да се труди да гаји таква својства као део своје нове личности (Ефесцима 4:23, 24; Колошанима 3:10, 15).

15. Како је мудрост која долази одозго супротна неразумној тврдоглавости?

¹⁵ Повремено у скупштини или старешинству влада узнемиреност због некога ко је тврдоглав, који стално истиче своје властито гледиште. Додуше, кад се ради о Божјем закону, хришћанин треба да буде енергичан, чак непопустљив. Исто тако, ако мислимо да имамо добру идеју која би могла да користи другима, нема ничег лошег у томе ако се отворено изразимо, све док објашњавамо своје разлоге. Али, ми не желимо да будемо као они у свету који су ”неприступачни договору“ (2. Тимотеју 3:1-4, NW). Мудрост која долази одозго мирољубива је, разумна. Они чији поступци стварају слику тврдоглаве непопустљивости треба да пазе на Павлов савет Филипљанима да ’не  чине ништа из уображености‘ (Филипљанима 2:3, NW).

16. Како нам Павлов савет у књизи Филипљанима помаже да савладамо уображеност?

¹⁶ У том истом писму, Павле подстиче да треба ”у понизности мисли“, искрено да ’сматрамо друге вишима од себе‘. То је управо супротно од уображености. Зрео хришћанин не размишља прво о томе како ће да наметне своје властите идеје, да спасе образ или заштитити свој властити положај и ауторитет. Било би то противно Павловој опомени да ’не гледамо поједини само на своју властиту корист, него и на корист других‘ (Филипљанима 2:4; 1. Петрова 5:2, 3, 6, NW).

Мирољубиве речи

17. Која крива употреба језика може да наруши мир скупштине?

¹⁷ Онај који тежи за миром посебно је пажљив у томе како користи свој језик. Јаков упозорава: ”Тако је и језик мали уд, а за много се хвали. Гле, и мала ватра колико велике шуме може да запали“ (Јаковљева 3:5). Оговарање, критиковање других иза њихових леђа, нељубазне и грубе речи, мрмљање и гунђање, исто тако као неискрено ласкање ради личне користи — све су то дела тела која нарушавају мир Божјег народа (1. Коринћанима 10:10; 2. Коринћанима 12:20; 1. Тимотеју 5:13; Јуда 16).

18. (а) Који исправан пут је за свакога ко је уплетен у случај нехотичне криве употребе језика? (б) Како зрели хришћани реагују на некога кога гнев подстиче да изговара штетне речи?

¹⁸ Додуше, Јаков је рекао: ”Али језика нико од људи не може укротити“ (Јаковљева 3:8). Чак и зрели хришћани понекад кажу нешто након чега им буде искрено жао. Свако се од нас нада да ће други да нам опрости такве погрешке као што и ми опраштамо њима (Матеј 6:9, 10). Понекад може жестока провала гнева да доведе до штетних речи. Миротворац ће се тада сетити да ”одговор, кад је благ, отклања љутњу, а реч која изазива бол подиже гнев“ (Пословице 15:1, NW). Често пута он ће само морати дубоко да удахне и одустане од тога да на жестоке речи узврати још жешћим речима. Након што су се природне склоности смириле, великодушан миротворац зна како да превиди речи изговорене у тренутку беса. Поред тога, понизан хришћанин знаће како да се извини и потруди да зацели сваку рану коју је проузрочио. Моћи искрено рећи: ”Жао ми је“, знак је моралне снаге.

19. Шта сазнајемо од Павла и Исуса о томе како да се да̂ савет?

 ¹⁹ Језик можда мора да се користи да би се другима дао савет. Павле је јавно укорио Петра кад је овај неисправно поступио у Антиохији. Исус је упутио снажан савет у својим порукама за седам скупштина (Галатима 2:11-14; Откривење, 2. и 3. поглавље). Ако проучимо те примере, сазнаћемо да савет не треба да буде тако благ да изгуби своју сврху. Међутим, Исус и Павле нису били груби или окрутни. Њихов савет није био средство за испољавање властитих осећаја незадовољства. Они су се искрено трудили да помажу својој браћи. Ако би онај који даје савет осетио да нема потпуну контролу над својим језиком, могао би да одлучи да застане и мало се смири пре него што нешто каже. У противном би могао да изговори грубе речи и изазове већи проблем од оног који настоји да исправи (Пословице 12:18).

20. Шта би требало да утиче на све што кажемо нашој браћи и сестрама или о њима?

²⁰ Као што је већ споменуто, мир и љубав су уско повезани као плодови духа. Ако је оно што кажемо нашој браћи — или о њима — увек одраз наше љубави према њима, тада ће то да допринесе миру скупштине (Јован 15:12, 13). Наше речи морају да буду ’благе, сољу зачињене‘ (Колошанима 4:6). Треба да буду тако рећи укусне, прехватљиве за срце. Исус је саветовао: ”Имајте со у себи и мир имајте међу собом“ (Марко 9:50).

”Ревно настојте“

21. Шта је видљиво код Божјег народа на њиховим недељним састанцима и за време скупова и конгреса?

²¹ Псалмиста је написао: ”Како је лепо и красно кад су браћа заједно“ (Псалам 133:1). Ми се заиста радујемо да будемо са нашом браћом, посебно на нашим недељним састанцима и за време скупова и већих конгреса. У таквим приликама је наш мир очигледан и особама са стране.

22. (а) Који лажни мир ће народи ускоро мислити да остварују, и до чега ће то да доведе? (б) До каквог правог мира ће довести Божји савез мира?

²² Ускоро ће народи мислити да остварују мир без Јехове. Али, док буду говорили: ”Мир и сигурност!“ изненадно уништење доћи ће на све који нису у миру с Богом (1. Солуњанима 5:3). Након тога ће велики Кнез Мира да проведе лечење човечанства од несрећних последица човековог првобитног губитка мира са Богом (Исаија 9:6, 7; Откривење 22:1, 2). Затим ће Божји савез мира да доведе до спокојства широм света. Чак ће замаљске звери да доживе починак од непријатељства (Псалам 37:10, 11; 72:3-7; Исаија 11:1-9; Откривење 21:3, 4).

23. Шта треба сада да чинимо ако гајимо наду у нови свет мира?

²³ Какво ће само то бити величанствено време! Да ли га жељно очекујеш? Ако је тако, ’тежи за миром са свим људима‘. Тражи мир сада са својом браћом, а нарочито с Јеховом. Да, ”чекајући све то, старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру“ (Хебрејима 12:14, NW; 2. Петрова 3:14).

Можеш ли да се сетиш?

◻ Шта може да разори наш мир с Јеховом?

◻ Које врсте неспоразума можда морају да се решавају у скупштини?

◻ Коју припрему је учинио Јехова како би нам помогао да тражимо мир и да тежимо за њим?

◻ Који телесни ставови могу да наруше мир у скупштини, и како можемо да им се супротставимо?

[Питања за разматрање]

[Слика на 22. страни]

Мир обилује међу онима који су научени од Јехове

[Слика на 24. страни]

Како је угодан мир браће која служе у јединству!