Зашто нам је потребна вера и мудрост
Зашто нам је потребна вера и мудрост
Врхунске тачке из посланице Јакова
ЈЕХОВИНИМ слугама треба истрајност кад су у кушњама. Они такође морају избегавати грехе који би их довели до божанске осуде. Овакви ставови, који су наглашени у посланици Јакова, имају позитивно дејство, позивајући на активну веру и небеску мудрост.
Писац ове посланице није се сам идентификовао као један од Исусова два апостола именом Јаков, већ као ’слуга Бога и Христа’. На исти начин, Исусов полубрат Јуда каже да је ”роб Исуса Христа, а брат Јаковљев“ (Јаков 1:1; Јуда 1; Матеј 10:2, 3, NW). Дакле, Исусов полубрат Јаков очигледно је написао посланицу која носи његово име (Марко 6:3).
Ово писмо не спомиње разорење Јерусалима 70. н. е., а историчар Јосиф Флавије указује да је Јаков био погубљен као мученик убрзо после смрти римског управитеља Фиста око 62. н. е. Очигледно је посланица била написана пре 62. н. е. Била је упућена ”дванаестерим племенима” духовног Израела, јер их је усмеравала да се држе ’вере у Господа Исуса Христа‘ (Јаков 1:1, Ст; 2:1; Галатима 6:16).
Јаков користи поређења која нам могу помоћи да упамтимо његов савет. На пример, он показује да човек који тражи мудрост од Бога не треба сумњати, ”... јер који сумња он је као што су морски валови, које ветрови подижу и размећу“ (1:5-8). Језик треба контролисати зато што он може управљати нашим поступцима као што кормило управља бродом (3:1, 4). А да бисмо се суочили с кушњама, треба да показујемо стрпљиву истрајност, као што то чини земљорадник кад очекује жетву (5:7, 8).
Вера, кушње и дела
Јаков прво показује да ми можемо бити срећни као хришћани упркос нашим кушњама (1:1-18). Неке од тих кушњи, као што су болести, уобичајене су за све људе, али хришћани трпе и зато што су робови Бога и Христа. Јехова ће нам подарити мудрост потребну за истрајност ако је тражимо с вером. Он нас никад не куша злим стварима, и ми се можемо ослонити на њега да ће нас обезбедити оним што је добро.
Да бисмо примили Божју помоћ, морамо га обожавати делима која доказују нашу веру (1:19–2:26). То захтева да будемо ”испунитељи речи“, не пуки слушачи. Морамо обуздавати језик, бринути се о сиротама и удовицама и остати без мрље од света. Ако бисмо имали наклоност према богатима не марећи за сиромашне, кршили бисмо ’краљевски закон‘ љубави. Такође треба упамтити да се вера доказује делима, као што показују примери Аврахама и Рахабе. Заиста, ’вера без дела је мртва‘.
Небеска мудрост и молитва
Учитељима је потребна вера и мудрост да би извршили своје обавезе (3:1-18). Они имају врло велику одговорност као учитељи. Слично њима, ми морамо обуздавати језик, а небеска мудрост нам може помоћи да то чинимо.
Мудрост нам такође омогућује да јасно увидимо да би попустљивост према световним склоностима уништила наш однос с Богом (4:1–5:12). Ако се боримо за постизање себичних циљева или осуђујемо нашу браћу, треба се покајати. Како је само важно избегавати пријатељство са овим светом, јер је то духовна прељуба! Никад не занемарујмо Божју вољу ради материјалистичких циљева, чувајмо се духа нестрпљивости и не уздишимо један против другог.
Ко је духовно болестан треба да тражи помоћ скупштинских старешина (5:13-20). Ако су почињени греси, њихове молитве и мудар савет ће помоћи да се обнови духовно здравље покајничког грешника. Уствари ће ”онај који обрати грешника с кривога пута његова спасти [грешникову] душу од [духовне и вечне] смрти...“.
[Оквир на 23. страни]
Испунитељи речи: Треба да будемо ”испунитељи речи, а не само слушачи“ (Јаков 1:22-25). Пуки слушач ”је као човек који гледа лице своје телесно у огледалу“. После кратког разгледања, он одлази ”и одмах заборави какав беше“. Међутим, ’испунитељ речи‘ пажљиво гледа на Божји савршени, или потпуни закон, прихватајући све што се тражи од хришћана. Он ”остане у њему“, настављајући пажљиво да истражује закон с намером да врши исправке како би му се што више прилагодио (Псалам 119:16). Како се ”испунитељ речи“ разликује од човека који се огледа у огледалу и заборавља шта је открио? Па, испунитељ дозвољава Јеховиној речи да делује, и ужива Његову наклоност (Псалам 19:7-11).