Останите чврсти у вери!

Врхунске тачке из Прве Петрове

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ се суочавају са разним искушењима, или испитима своје вере. У неким земљама, њихово дело проповедања Краљевства извршава се упркос великом прогонству. Иза ових као и осталих настојања у циљу да разори њихов однос с Богом стоји Сатана Ђаво. Али, неће успети, јер Јехова јача своје слуге — да, учвршћује их у вери.

Апостол Петар је имао предност да ”утврди браћу своју“ која су била ’жалосна због разних искушења‘ (Лука 22:32; 1. Петрова 1:6, 7). Учинио је то у свом првом писму које је написао у Вавилону око 62-64. н. е. У њему је Петар саветовао, утешио, и охрабрио јеврејске и нејеврејске хришћане, помажући им да се одупру Сатаниним нападима и да остану ’чврсти у вери‘ (1. Петрова 1:1, 2; 5:8, 9). Данас кад Ђаволу преостаје још мало времена, а његови су напади тако жестоки, Јеховин народ сигурно може извући корист из Петрових надахнутих речи.

Владање које се темељи на Божјим начелима

Без обзира да ли је наша нада небеска или земаљска, она нам треба помоћи да поднесемо искушења и да поступамо на божански начин (1:1–2:12). Нада у небеско наследство подстиче помазанике да се радују упркос искушењима, која уствари изграђују њихову веру. Пошто је духовна кућа изграђена на Христу као темељу, они приносе духовне жртве које су прихватљиве Богу и владају се на примеран начин који Њему доноси славу.

Код поступања према свима ближњима треба дозволити да нас воде Божја начела (2:13–3:12). Петар је објаснио да треба бити подложан људским владарима. Слуге у кући треба да буду подложни својим господарима, а жене подложне својим мужевима. Хришћанска жена би својим владањем могла придобити свог мужа који није верник, да прихвати праву веру. А муж који верује треба ’исказивати својој жени част као слабијем суду‘ (NW). Сви хришћани треба да показују саосећање, имају братску наклоност, чине оно што је добро, и теже за миром.

Истрајност доноси благослове

Док подносе патње, верна истрајност ће, код правих хришћана уродити благословима (3:13–4:19). Ако трпимо ради праведности, треба да будемо срећни. Даље, будући да је Христ трпео у телу како би нас довео к Богу, ми не смемо више да живимо према телесним жељама. Ако верно истрајемо у кушњама, имаћемо удела у великој радости Исусовог откривења. Ако подносимо срамоту ради Христовог имена, или као његови ученици, треба да будемо срећни, јер то доказује да поседујемо Јеховин дух. Зато, ако трпимо у складу с Божјом вољом, ставимо му се на располагање и наставимо вршити добра дела.

Као хришћани, ми морамо верно извршавати своје дужности и понизити се под моћну Божју руку (5:1-14). Старешине морају драговољно да пасу Божје стадо, и сви треба да бацимо своје бриге на Јехову и увидимо да се он заиста брине за нас. Морамо се такође одупрети Ђаволу и никад се не смемо обесхрабрити, јер и наша браћа подносе исте патње. Сетимо се увек да ће нас Јехова јачати и помоћи нам да останемо чврсти у вери.

[Оквир⁄Слика на 30. страни]

Женски украс: Петар је хришћанским женама упутио следећи савет: ”Нека ваш украс не буде вањски у плетењу косе и стављању златног накита или облачењу хаљина, него нека буде скривена особа срца у нераспадљивом руху тихог и благог духа, што има велику вредност у Божјим очима“ (1. Петрова 3:3, 4, NW). У првом веку н. е. паганске жене често су дотеривале фризуре, плетући од своје косе раскошне облике и уметајући златни накит у плетенице. Вероватно су многе то чиниле како би изгледале упадљиво — што не пристоји хришћанкама (1. Тимотеју 2:9, 10). Ипак, није сваки украс неприкладан, јер Петар укључује ’облачење хаљина‘ — што је очигледно потребно. Божје слушкиње старог доба такође су користиле накит (Постање 24:53; Излазак 3:22; 2. Самуелова 1:24; Јеремија 2:32; Лука 15:22). Међутим, мудра хришћанка избегава да на себе ставља превише накита и да носи изазовну одећу, и треба пазити да сва козметичка средства користи с укусом. Апостол је овим саветом желео да укаже да она не треба да истиче спољњи, него унутрашњи украс. Да би заиста била лепа, морала би се облачити скромно и бојати се Бога (Пословице 31:30, NW; Михеј 6:8).

[Извор]

Israel Department of Antiquities and Museums; Israel Museum/David Harris