Свици с мртвог мора — благо без преседана

НА КРАЈУ Кумран Вадија, на северозападној обали Мртвог мора, леже неке старе рушевине. Дуго сматране остацима римске тврђаве, нису привлачиле већу пажњу археолога. Ипак, откриће свитка Исаије са Мртвог мора 1947. подстакло је поновно истраживање те локације.

Ускоро су научници открили да је та грађевина припадала религиозној заједници Јевреја. Тренутна претпоставка је била да су ти људи сакрили свитке у пећине међу оближњим литицама. Али, каснија открића изгледа да су довела у сумњу ту претпоставку.

Откриће без преседана

Бедуини су били опрезни што се тиче вредности манускрипта које су већ пронашли. Са новим истраживањем се започело 1952, када је један старац испричао да је као младић гонио рањену јаребицу док није побегла у рупу на предњој страни стене, где је пронашао неку грнчарију и стару уљану светиљку.

Старац је још увек био у стању да одреди улаз у пећину међу дубоким процепима врлетне литице. Показало се да је то пећина начињена људском руком, која је означена као Пећина 4. Ту је бедуин пронашао делове манускрипта око метар испод тада постојећег нивоа пода. Ниједан део није био спремљен у ћупове, тако да су многи били доста упропашћени, потамнели и врло ломљиви. Временом је пронађено око 40 000 делова који су сачињавали скоро 400 манускрипта. Све књиге Хебрејских списа, изузев Естере, биле су заступљене међу стотину библијских манускрипта. Већина материјала пронађеног у Пећини 4 још није објављена.

Један од најзначајнијих манускрипта је манускрипт Самуелових књига, преписан у један свитак. Његов хебрејски текст, сачуван у 47 стубаца од вероватно 57, врло је сличан оном који су користили преводиоци грчке Септуагинте. Ту се налазе и грчки фрагменти Септуагинте из Левитика и Бројева који датирају из првог века пре н. е. Манускрипт Левитика користи IAO за хебрејски облик Божјег имена יהוה, уместо грчког Кириос, ”Господ“ a.

У фрагменту из Деутеронома, хебрејски текст садржи део из 32. поглавља, 43. стиха, који се налази у Септуагинти  и који је цитиран у Јеврејима 1:6: ”Да му се поклоне сви анђели Божји.“ Ово је први пут да је овај стих пронађен у било ком хебрејском манускрипту, а то открива текст који је очигледно био темељ за грчки превод. Научници су на тај начин стекли нови увид у текст Септуагинте која се тако често цитира у Хришћанским грчким списима.

Свитак Изласка датира из треће четвртине трећег века пре н. е, свитак Самуела с краја истог века, а свитак Јеремије између 225. и 175. пре н. е. Пронађено је довољно материјала из трећег до првог века пре н. е. који открива промене у стиловима писања и појединим словима хебрејског и арамејског писма, што је од велике вредности у датирању манускрипта.

Изненађење из Пећине 11

Коначно је било детаљно истражено цело подручје око Кумрана, како од тамошњих бедуина тако и од археолога. Ипак, једног дана 1956, бедуини су запазили слепе мишеве како излазе из распуклина у литици северно од Пећине 1. Попели су се и пронашли још једну пећину, чији улаз је био затворен. Требало је одмакнути две тоне урушених стена да би се открио улаз. Наласци су били запањујући — два комплетна и пет великих делова других манускрипта.

Најзначајније откриће био је предиван свитак Псалама. Дебљина коже указује да је то пре телећа него козја кожа. Целина од пет листова, четири раздвојена листа и четири фрагмента, чини дужину од више од 4 метра. Иако је површина свитка добро очувана, доњи руб је изразито пропао. Он датира из прве половине првог века пре н. е. и садржи делове 41. псалма. Тетраграматон је исписан око 105 пута старим палео-хебрејским словима, а то омогућава да се истакне у контексту међу четвороугластим хебрејским словима.

Други манускрипт, из Левитика, написан је у потпуности старим хебрејским писмом, али разлог томе још није био довољно објашњен. То је најдужи постојећи документ који користи тај облик писања, који је био у употреби кад су Јевреји одведени у вавилонско ропство крајем седмог века пре н. е.

Примерак Таргума, арамејског препричавања књиге Јова, такође је дошао на светлост дана. Он је међу најранијим Таргумима који су били записани. Бројни коментари других библијских књига такође су пронађени у разним пећинама. Како су сви ти свици били тако добро сакривени у тим пећинама?

Као што је раније споменуто, неке су сакрили припадници јеврејске заједнице из Кумрана. Али, из доказа изгледа вероватније да су многе тамо склонили Јевреји који су бежали пред римском навалом на Јудеју 68. н. е, пре коначног уништења Јерусалима две године касније. Јудејска дивљина била је сигурно природно склониште за драгоцене манускрипте, не само у пећинама близу Кумрана, већ и у онима које су се налазиле много километара према северу, око Јерихона, и на југу, близу Масаде. Како смо захвални за њихово очување! Они пружају даљњи доказ непромењивости Јеховине надахнуте Речи. Заиста, ”реч нашег Бога трајаће до у недоглед“ (Исаија 40:8, NW).

[Фуснота]

[Оквир на 13. страни]

ДА ЛИ ЋЕ СЕ УСКОРО ВИШЕ ЗНАТИ?

Иако су откривени пре много деценија, велики део фрагмената Свитака са Мртвог мора није објављен. The New York Times од 23. децембра 1990. је закључио: ”Чак се и њихове фотографије чувају од клановске групе научника који избегавају своје колеге и одбијају да објаве већину материјала који поседују.“ Ипак, новине извештавају да су у тим уредничким екипама недавно извршене кадровске промене, што може бити корак у сламању ”клановштине која окружује свитке... и да ће свет више знати о једном изузетном раздобљу у историји“.

[Извор слике на 12. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.