Питања читалаца

◼ Да ли је прикладно за хришћанку да користи накит или шминку, да боји косу или следи сличне обичаје?

У прошлости и у наше време, многи који тврде да следе Библију развили су снажна али врло различита гледишта о украшавању. a

У одређеним црквама жене сасвим избегавају накит и шминку. На пример, књига The Amish People извештава да оне ”ограничавају своју физичку појаву зато што сматрају да је сваки члан кога изразито занима световна појава у опасности, пошто би занимање требало да буде усмерено на духовна разматрања уместо на физичка. Неке... ће цитирати стихове из Писма“.

Стих који је затим био цитиран је из 1. Самуелове 16:7: ”И Господ рече Самуелу: Не обазири се на лице његово ни на стас његов... Човек гледа оно што очи виде, а Господ гледа на срце“. Међутим, овај текст је указивао на висину Давидовог брата Елијаба. Из контекста је разумљиво да се Бог није освртао на обичаје улепшавања, да ли су можда Давид или његов брат улепшавали своју косу или користили украсне предмете на својој одећи (Постање 38:18; 2. Самуелова 14:25, 26; Лука 15:22).

То показује да неки који мисле да хришћани треба да буду очигледно без украса, не користећи шминку или накит, траже подршку кроз погрешну примену библијских стихова. Библија у ствари не пружа детаљно разматрање улепшавања, нити одобрава неке козметичке поступке, док друге забрањује. Она пружа разумне смернице. Размотримо их и погледајмо како се оне могу данас применити.

Апостол Павле је пружио надахнуто вођство: ”Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и скромношћу да не украшују себе ни плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим“ (1. Тимотеју 2:9). Слично је писао и Петар: ”Ваше украшавање да не буде с поља и да се не састоји у плетењу косе, и у златним накитима и у хаљинама које носите, нека оно буде у тајној скровитости срца, у непропадљивој чистоти питомога и тихога духа, који је пред Богом у великој цени“ (1. Петрова 3:3, 4).

Грчке речи овде преведене са ’пристојно одело‘ и ”украшавање“, облици су речи космос, која је такође корен речи ”козметика“, у значењу ”доприносити украшавању, нарочито тена“. Тако нам ови стихови помажу да одговоримо на питања у вези употребе козметике или шминке, накита и других видова женског улепшавања.

Да ли су Павле и Петар мислили да хришћанке морају избегавати плетење косе у плетенице, ношење бисера и златног накита, или, још даље, коришћење козметике? Не. Тврдити да је то њихово мишљење захтевало би од хришћанских сестара да избегавају ’облачење хаљина‘. Међутим, Табита, коју је Петар ускрснуо, била је омиљена зато што је за друге сестре шила ”хаљине“ (Дела 9:39). Дакле, речи из 1. Тимотеју 2:9 и 1. Петрове 3:3, 4 не значе да сестре морају избегавати плетенице, бисере, хаљине, итд. Уместо тога, Павле је истакао потребу за скромношћу и здравим разумом у женском улепшавању. Петар је показао да жене треба више пажње да посвете свом унутрашњем духу како би придобиле своје неверне мужеве, а не да истичу спољни изглед или шминку.

Једноставно речено, Библија не забрањује свако настојање да се поправи или улепша нечији изглед. Неке Божје слуге, како мушкарци тако и жене, користиле су накит (Постање 41:42; Излазак 32:2, 3; Данијел 5:29). Верна Естер је пристала на обиман третман са козметичким уљима, мирисима и масажом (Естер 2:7, 12, 15; упореди Данијел 1:3-8). Бог је рекао да је симболично украсио Израел наруквицама, огрлицом, прстеном за нос и наушницама. То је допринело да постане ”лепа, достојна краљевства“ (Езекјел 16:11-13).

Међутим, извештај из Езекјела садржи поуку да се не усредсређујемо на спољни изглед. Бог је рекао: ”Али се ти ослони на лепоту своју и сквари се с гласа свога, те си расипала блуд свој са сваким који пролажаше, и бивала си његова“ (Езекјел 16:15; Исаија 3:16, 19). Дакле, речи из Езекјела 16:11-15 наглашавају мудрост Павловог и Петровог каснијег савета  о истицању спољашњег изгледа. Ако се жена одлучи да се улепша накитом, количина и стил треба да буду у складу са скромношћу, а не неумерено или хвалисаво, неукусно (Јаков 2:2).

Шта рећи о хришћанској употреби козметичких средстава, као што су руж за усне, руменило или сенка и оловка за очи? Археолози су у Израелу и близини пронашли посуде за шминку, као и прскалице и огледала. Да, жене на древном Оријенту користиле су козметичка средства која су била претеча многим данашњим производима. Име Јобове кћерке Керен-Хапук вероватно је значило ”Рог црне боје (за очи)“, или кутијица за шминку за очи (Јоб 42:13-15).

Иако су се у Израелу користила нека козметичка средства, библијски примери показују како је опасно претерати у томе. Годинама након што је постала краљица у Израелу, Језабел је ’намазала лице своје и накитила главу своју‘ (2. Краљевима 9:30). Кад се касније у Библији описује како је Израел тражио неморалну пажњу паганских народа, Бог је рекао да је он ’наките на се метнуо златне, и намазао лице своје‘ (Јеремија 4:30; Езекјел 23:40). Ови стихови, а ни било који други, не кажу да је погрешно користити вештачка средства да се истакне нечији изглед. Ипак, прича о Језабел истиче да је она на своје очи ставила толико црне шминке да је била примећена из даљине, чак и од Јехуа који се налазио ван двора. Која је поука тога? Не стављај шминке прекомерно и не претеруј у томе. b

Наравно, тешко да ће иједна жена која носи накит или употребљава шминку рећи да су њени поступци и количине које користи неприкладне. Ипак, сасвим је могуће да због несигурности или утицаја израбљујуће рекламе, жена може развити навику прекомерног шминкања. Она се може толико навикнути на то, да пропушта да схвати да њен изглед није у складу са ”стидом и чедношћу“ већине хришћанских жена. (Упореди Јаков 1:23, 24.)

Истина, укуси се разликују; неке жене користе мало или уопште не користе шминку или накит, док друге користе више. Зато није мудро осуђивати некога ко користи различиту количину шминке или накита. Још један чинилац је месни обичај. То што су неки стилови улепшавања прихваћени у некој земљи (или су били уобичајени у древна времена) не значи да су данас препоручљиви на неким местима.

Мудра хришћанка ће повремено поново оценити своје улепшавање, искрено се питајући: ’Носим ли обично више (или упадљивије) накита или шминке од већине хришћанки на мом подручју? Обликујем ли своје улепшавање према сујетним припадницима отмених друштвених кругова или таштим филмским звездама, или се углавном водим саветом из 1. Тимотеју 2:9 и 1. Петрове 3:3, 4? Да, да ли је моје улепшавање заиста скромно, показује ли право поштовање мишљења и осећаја других?‘ (Пословице 31:30).

Жене које имају хришћанске мужеве могу их замолити за мишљење и савет. Корисни савети се такође могу добити, ако се искрено траже, од других сестара. Али, уместо да се обратиш пријатељици која има сличне укусе, било би боље да разговараш са старијим сестрама чија равнотежа и мудрост се поштује. (Упореди 1. Краљевима 12:6-8.) Библија каже да старије жене пуне поштовања могу ’научити младе... да буду уздржљиве, чисте... да се не хули на реч Божју‘ (Титу 2:2-5). Ниједна зрела хришћанка неће желети да њено нескромно коришћење накита или шминке буде узрок да се о Божјој речи или његовом народу говори ’погрдно‘.

Библијски извештај о Тамари показује да улепшавање може жену идентификовати, објављујући јаку поруку (Постање 38:14, 15). Која порука је саопштена фризуром или бојом косе (ако је боји) хришћанске жене или њеном употребом накита и козметичких средстава? Да ли је то: Ово је чист, скроман и уравнотежен слуга Божји?

Неко ко посматра хришћанке у служби проповедања или присуствује нашим састанцима, требало би да стекне повољан утисак. Посматрачи га обично стекну. Већина хришћанки не даје повода некоме ко је неупућен да закључи како су оне, с једне стране немарне, или, с друге стране, претерано нашминкане или улепшане; уместо тога, оне се улепшавају ”како и доликује женама које хоће бити богобојазне“ (1. Тимотеју 2:10, Рупчић).

[Фусноте]

[Слике на 31. страни]

Археолошке ископине са Средњег истока: Кутија за козметичка средства од слоноваче, огледало и огрлице од злата и карнеола

[Извор]

Све три: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.