Јеховина обилна доброта

”Како је обилна твоја доброта, коју си спремио за оне који те се боје!“ (ПСАЛАМ 31:19, NW).

1, 2. (а) Који је неизмеран посао предузео Јехова у неко време у далекој прошлости? (б) Како је Јехова описао резултат својих стваралачких активности?

 БИЛО је то време када је Бог почео да ствара ’небо за престо свој и земљу за подножје ногама својим‘ (Исаија 66:1). Божански запис не открива када се то догодило. Он једноставно наводи: ”У почетку створи Бог небо и земљу“ (Постање 1:1). Током раздобља стварања били су формирани небројени милиони галаксија, од којих многе садрже милијарде звезда. Према спољашњем крају једне од таквих галаксија налазила се сјајна звезда око које су се окретале многе, релативно мале, тамне планете. Једна од њих названа је Земља. Упоређена са великим, сјајним звездама, Земља је била безначајна. Ипак, Јехова је намеравао да управо она буде подножје његовим ногама.

² Тако је Јехова своје стваралачке способности усмерио ка планети Земљи. ”Прворођени у целом створењу“ био је уз њега као Предрадник док је та мала, тамна маса доживљавала промене током шест дугих стваралачких ”дана“. Тако је она, у сликовитом погледу, постала прикладно место за одмарање Божјих ногу (Колошанима 1:15; 2. Мојсијева 20:11, NW; Пословице 8:30). Ту је Бог намеравао да смести нови облик интелигентног живота: човечанство. Први људски пар, створен из елемената тла, био је смештен у дивну, рајску околину (Постање 1:26, 27; 2:7, 8). Тако савршен, тако диван је био резултат тог изузетног чина стварања да Библија открива Божја осећања у јутро — у последњем делу — шестог дана стварања: ”Видео је Бог све што је начинио и гле! било је веома добро“ (1. Мојсијева 1:31, NW).

Божја доброта

3. Која је истакнута Божја особина откривена стварањем?

³ Потомак првог људског пара се хиљадама година касније осврнуо на време стварања и написао: ”[Божја] невидљива својства јасно се виде од стварања света наовамо, јер се опажају по ономе што је створено, и његова вечна моћ и Божанство“ (Римљанима 1:20, NW). Да, величанствено савршенство Земље и створења на њој заиста је било диван одраз Божјих невидљивих особина — од којих је веома важна Божја обилна доброта. Како је зато одговарајуће што је Бог објавио да је све што је створио било добро! (Псалам 31:19).

4, 5. Шта је доброта?

⁴ Доброта је шесто обележје плода Божјег духа које је апостол Павле описао у Галатима 5:22. У претходним разматрањима у часопису Кула стражара расправљало се о првих пет плодова духа, показујући њихову важност у развијању зреле  хришћанске личности. a Ипак, од пресудне је важности да не заборавимо доброту! Зато сада одговарајуће томе обраћамо пажњу тој особини.

⁵ Шта је доброта? То је особина или стање бивања добрим. То је морална одлика, врлина. Дакле, то је позитивна особина која се изражава кроз вршење добра и корисних дела за друге. Како можемо испољавати ту омиљену особину? У основи, опонашајући Јехову. Дакле, пре него што размотримо како као поједини хришћани можемо показати доброту, истражимо доброту коју је наш Бог пун љубави, Јехова, показао у припремама и поступању са људском породицом.

Доброта јасно изражена у делима стварања

6. Шта је подстакло Јехову да створи друге интелигентне облике живота?

⁶ Шта је у почетку подстакло нашег небеског Оца да са разумним живим створењима подели своју радост живота? Апостол Јован одговара на то питање када каже: ”Јер је Бог љубав“ (1. Јованова 4:8). Да, несебична љубав подстакла је велики Извор живота да створи друге животне облике, пружајући некима од њих небески дом, а другима земаљски. Наравно, мало знамо о томе какво је небо или каква су небеска створења. Они су духови — невидљиви за људске очи — а њихов је дом у духовном подручју. Али, погледај земаљски дом који те окружује и који је Јехова припремио за своју људску децу. И промотри са̂мо човечанство. Тада ћеш својим очима почети да гледаш снажан доказ Божје доброте.

7-9. Како се Божја доброта види из начина на који је створио Земљу и човека на њој?

⁷ Јехова је нашим прародитељима дао живот. И не само то, он је омогућио да живот буде веома угодан, радостан. Као прво, он је створио њихов дом, Земљу, с њеним окретањем, променом температуре и атмосфером, што је све било управо онакво какво је било потребно. Пустио је у оптицај кружне токове воде, азота и кисеоника који су савршено деловали на корист и задовољство људи. Као ћилимом прекрио је земаљску површину хиљадама врста биљака, неких за човекову исхрану, а неких посебно угодних за око. Напунио је небо птицама које пружају много задовољства својим бојама и певом. Напунио је мора мноштвима риба, а Земљу многим врстама животиња, од којих су неке дивље, а неке се могу припитомити. Каква изванредна великодушност! И какав доказ доброте Божјег срца! (Псалам 104:24).

⁸ Погледај сада начин на који је Бог створио човека. Његове руке, ноге и шаке су управо оно што је потребно да би му омогућило одржавање равнотеже и кретање с лакоћом. На тај начин може прибавити храну и друге потрепштине из материјала који се у обиљу налазе око њега на Земљи. Јехова је пружио чуло укуса, тако да једење и пијење не буду чисто механичке радње обављане у сврху добијања енергије — као кад се данас прикључи апарат на електричну утичницу. Не, једење и пијење били су обликовани тако да пруже задовољство, јер се тиме не пуни само желудац, већ се подстиче и чуло укуса. Јехова је исто тако дао човеку и уши и окружио га мноштвом звукова који су ушима угодни. Какво је само задовољство слушати умирујући жубор потока, гугутање грлице или радостан смех малог детета! Да, захваљујући Божјој доброти, упркос свим лошим стварима које су се догодиле од стварања, још увек је радост бити жив.

⁹ Погледај такође и друга чула. Како има много различитих, прекрасних боја угодних нашим очима! И како је умирујуће мирисати угодни мирис цвећа! Није чудно што је псалмиста узвикнуо Јехови: ”Славићу те, јер сам на страхопоштовања вредан начин дивно створен. Твоја су дела чудесна“ (Псалам 139:14, NW).

 Пад човечанства и његово избављење

10. Како је већина људи реаговала на Божју доброту, и како ипак настављају да извлаче корист из ње?

¹⁰ Нажалост, с временом су наши прародитељи испољили помањкање цењења за сву Божју доброту према њима. То су показали онда када нису послушали Јеховину заповест и када су преступили једино ограничење које им је он наметнуо. Као последицу, они и њихово потомство упознали су тугу, патњу и смрт (Постање 2:16, 17; 3:16-19; Римљанима 5:12). Кроз миленијуме који су прошли од тог чина непослушности, већина човечанства показала је равнодушност или недостатак цењења за Божју доброту. Упркос томе, људи који не показују захвалност и поштовање још увек извлаче корист из Божје доброте. На који начин? Апостол Павле је објаснио становницима Листре на Средњем истоку: ”Не остави [Бог] себе непосведочена, чинећи добро, дајући вам с неба кишу и године родне, дајући вам обилно и хране и весеља за срца ваша“ (Дела 14:17).

11. На који начин Божја доброта иде даље од припремања прекрасног дома за човечанство?

¹¹ Али, Божја доброта није била ограничена на даљње пружање угодних припрема за подржавање живота којима Земља обилује. Не, он је ишао још даље. Јехова се показао спремним да опрости грехе Адамовог потомства и настави да гаји однос са вернима из човечанства. То обележје Божје доброте привукло је пажњу Мојсија када је Јехова обећао да ће проузроковати да ’сва његова доброта прође испред [Мојсијевог] лица‘. Тада је Мојсије чуо објаву: ”Јехова, Јехова, Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и обилан у љубазној доброхотности и истини, који чува љубазну доброхотност за хиљаде, опрашта преступак и преступ и грех“ (2. Мојсијева 33:19; 34:6, 7, NW).

12. Које су припреме Мојсијевог Закона показале Јеховину доброту?

¹² Јехова је у Мојсијево време успоставио законски систем за нову нацију Израела, како би ненамерни грешници могли добити привремено, или симболично,  опроштење греха. Кроз савез Закона који је пренео Мојсије, Израелци су постали Божја посебна нација и били су поучени да Јехови приносе различите животињске жртве које ће окајати њихове грехе и нечисте поступке. Тако су се покајнички Јевреји, упркос својој несавршеној природи, и даље могли на прихватљив начин приближавати Јехови и знати да му је њихово обожавање угодно. Краљ Давид, припадник те нације под Законом, своју свесност Божје доброте изразио је на следећи начин: ”Греха моје младости и мојих противљења немој се спомињати. Према својој љубазној доброхотности сети ме се, ради доброте своје, о Јехова“ (Псалам 25:7, NW).

13. Како је Јехова припремио делотворнији начин за опраштање греха од животињских жртава?

¹³ С временом је доброта подстакла Јехову да се побрине за делотворнији и трајни начин за опроштење греха. То је омогућено кроз жртву Исуса, који је био потомак краља Давида (Матеј 1:6-16; Лука 3:23-31). Исус није починио грех. Дакле, када је умро, његов жртвовани живот имао је велику вредност, а Бог је прихватио ту жртву као откупнину која се може применити на целокупно Адамово грешно потомство. Апостол Павле је писао: ”Сви су сагрешили и не досежу Божју славу, а то је као бесплатни дар што су они проглашени праведним по његовој незаслуженој доброхотности, кроз избављење откупом који је платио Христ Исус. Бог је њега послао као принос за помирбу кроз веру у његову крв“ (Римљанима 3:23-26, NW).

14. Које су дивне наде омогућене људима кроз откупну жртву?

¹⁴ Вера у Исусову откупну жртву хришћанима доноси много тога, далеко више него што је био случај са животињским жртвама Израелаца под савезом Закона. Она је довела до ограниченог броја хришћана који су били проглашени праведним и који су Божјим духом били прихваћени за његове синове. Тако су они постали Исусова браћа и добили су наду да ће бити ускрснути као духовна створења да с њим учествују у његовом небеском Краљевству (Лука 22:29, 30: Римљанима 8:14-17).  Замисли да Бог отвори такав небески изглед за створења која живе на овој малој планети, Земљи! Мала група која гаји такву наду још увек је на животу. Али, за милионе других хришћана, исказивање вере у откупнину отвара врата радовању ономе што су Адам и Ева изгубили — вечном животу на рајској, врту сличној Земљи. Сам савез Закона није био у стању својим следбеницима да пружи будуће изгледе ни на Земљи ни на небу.

15. Шта је укључено у добру вест?

¹⁵ Како је само одговарајуће што је вест о новим припремама које је Бог покренуо кроз Исуса Христа названа ’добра вест‘, јер она одражава Божју доброту (2. Тимотеју 1:9, 10, NW). Добра вест се у Библији понекад назива ”добра вест о краљевству“. Данас се она усредсређује на истину да је Краљевство успостављено под владавином ускрснулог Исуса (Матеј 24:14, NW; Откривење 11:15; 14:6, 7). Међутим, добра вест укључује још више. Као што је указано Павловим речима Тимотеју, делимично цитираним, она укључује спознање да је Исус понудио откупну жртву у нашу корист. Без те жртве, наш однос с Богом, наше спасење — да не спомињемо Краљевство Исуса и 144 000 свештеника и краљева узетих са Земље — не би били могући. Како је само откупнина диван доказ Божје доброте!

Божја доброта данас

16, 17. Како се Хосеа 3:5 испунио (а) 537. пре н. е.? (б) 1919. н. е.?

¹⁶ Жељно очекујући ’последње дане‘, апостол Павле је упозорио: ”Људи ће бити... без љубави према добру“ (2. Тимотеју 3:1-3, NW). Неће се ценити чак ни уобичајено показивање доброте, као што је великодушност или сусретљивост. Како зато охрабрује умирујуће пророчанство из Хосее 3:5: ”Након тога ће се вратити синови Израелови и тражиће свакако Јехову, Бога свога, и Давида, свога краља; свакако ће с дрхтањем приступити Јехови и његовој доброти у последњем делу дана̂“ (NW).

¹⁷ Ово се пророчанство први пут испунило 537. пре н. е., када су се Јевреји вратили у Обећану земљу из изгнанства у Вавилону. У данашње време, оно се почело испуњавати 1919. године, када је остатак духовног Израела изашао из Сатанине организације и марљиво започео да тражи Јехову и његову доброту. Открили су да ’Давид, њихов краљ‘, влада у особи Исуса Христа у небеској моћи од 1914. Под његовим небеским надгледањем, одушевљено су прихватили одговорност објављивања ове добре вести народима. Тако су они почели испуњавати опуномоћење записано у Матеју 24:14: ”Ова добра вест о [успостављеном] краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај“ (NW).

18. Ко се придружио остатку духовног Израела у објављивању добре вести?

¹⁸ Данас се остатку помазаника придружило ”велико мноштво“, које на исти начин поздравља Јеховину доброту (Откривење 7:9). Сада више од четири милиона њих понављају оно што је рекао анђео кога је апостол Јован видео у визији, објављујући свим народима: ”Бојте се Бога и дајте му славу, јер је дошао час суда његова, и зато обожавајте Онога који  је створио небо и земљу и море и изворе вода̂“ (Откривење 14:7, NW).

19. Наведи један од највећих доказа Божје доброте.

¹⁹ Један од највећих доказа Божје доброте је тај што нам дозвољава да будемо његови сарадници у том делу врхунца. Каква је само предност што нам је поверена ’славна добра вест срећног Бога‘! (1. Тимотеју 1:11, NW). Својим проповедањем и поучавањем других о томе, у великој мери испољавамо тај важан плод Божјег духа, доброту. На тај начин имамо став као древни Божји слуга Давид, који је рекао: ”Они ће узаврети спомињући обиље твоје доброте, и због твоје праведности узвикиваће радосно“ (Псалам 145:7, NW).

20. Које ће даљње информације с обзиром на доброту бити размотрене у следећем чланку?

²⁰ Међутим, да ли је учествовање у проповедању добре вести једини начин на који у свом животу можемо испољавати доброту? Никако! Подстичемо се да постанемо ”опонашаоци Бога, као љубљена деца“ (Ефешанима 5:1, NW). Божја доброта долази јасно до изражаја на многе начине. Дакле, и наша доброта треба да утиче на многа подручја нашег живота. Нека од њих биће размотрена у следећем чланку.

[Фуснота]

Можеш ли одговорити?

◻ На који начин дела стварања одражавају Божју доброту?

◻ Које је припреме учинио Јехова да опрости грехе покајничким људима?

◻ Када је помазани остатак, у испуњењу Хосее 3:5, дошао Јехови и његовој доброти, и до чега је то довело?

◻ Који је један од највећих доказа Божје доброте данас?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Дела стварања пружају доказ о Божјој обилној доброти

[Слика на 16. страни]

Изванредан доказ Божје доброте је тај што нам је дозвољено да учествујемо у делу проповедања