Показивати ’сваку врсту доброте‘

”Плод се свјетла, наиме, састоји у свакој врсти доброте“ (ЕФЕЖАНИМА 5:9, Ст).

1, 2. Које су две групе постојале од древних времена, и како су различита њихова стања данас?

 НАКОН побуне у Едену, пре неких шест хиљада година, и поново после потопа Нојевог времена, човечанство се поделило на две групе, или организације. Једну су сачињавали они који су настојали да служе Јехови, а другу они који су следили Сатану. Постоје ли још увек те организације? Сасвим сигурно! Пророк Исаија је споменуо те две групе и прорекао њихово стање у наше време: ”Јер гле! Мрак ће покрити земљу и густа тама групе народне; али тебе ће обасјати Јехова и слава ће се његова видети на теби“ (Исаија 60:1, 2, NW).

² Да, те две организације разликују се као тама и светло. И као што ће зрак светла привући некога ко се изгубио у тами, тако је и светло од Јехове, сјајећи у овом тамном свету, привукло у Божју организацију милионе људи праведна срца. Као што Исаија наставља и каже: ”Народи [друге овце] ће сигурно доћи твоме светлу и краљеви [помазани наследници Краљевства] светлости твога сјаја“ (Исаија 60:3, NW).

3. На који начин хришћани испољавају Јеховину славу?

 ³ Како Јеховин народ испољава Јеховину славу? Пре свега, они проповедају добру вест о Божјем успостављеном, небеском Краљевству (Марко 13:10). Али, више од тога, они опонашају Јехову, највећи пример доброте и тако својим понашањем привлаче кротке светлу (Ефесцима 5:1). Павле је рекао: ”Јер ви бејасте негда тама, а сад сте светлост у Господу. Као деца светлости живите!“ Он је наставио: ”Јер је плод духовни у свакој доброти и правди и истини. Истражујте што је Богу угодно, и не суделујте у бесплодним делима таме“ (Ефесцима 5:8-11). Шта је Павле мислио под ’сваком добротом‘?

4. Шта је доброта, и како она долази до изражаја код хришћанина?

⁴ Као што је наш претходни чланак показао, доброта је особина или стање моралне врсноће, врлина. Исус је рекао да је само Јехова апсолутно добар (Марко 10:18). Међутим, хришћани могу опонашати Јехову развијањем доброте као плода духа (Галатима 5:22). Коментаришући грчку реч за ”добро“, агатос, Wine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words (Речник старозаветних и новозаветних речи) каже: ”[Она] описује нешто што је по карактеру или природи добро и корисно у последицама које доноси.“ Хришћанин који развија доброту на тај ће начин и бити добар и чиниће добро. (Упореди Деутероном 12:28.) Он ће такође избегавати ствари које су супротне доброти, ’бесплодна дела таме‘. Различити начини на које хришћанин може показивати доброту у свом понашању су ’доброте‘ које је споменуо Павле. Које су неке од њих?

”Чини добро“

5. Која је једна врста доброте, и зашто хришћанин треба да је развија?

⁵ Павле је указао на једну врсту доброте у свом писму Римљанима. Говорећи о подложности ”вишим властима“, он је рекао: ”Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш хвалу од ње!“ ”Добро“ на које он указује је послушност законима и припремама световних власти. Зашто хришћанин треба да им буде подложан? Зато да би избегао непотребни сукоб са властима, ризикујући тиме казну која би уследила и — што је још важније — да би сачувао чисту савест пред Богом (Римљанима 13:1-7). Док на првом месту одржава своју послушност према Јехови, хришћанин ’исказује част краљу‘, тиме што се не буни против власти којима Јехова Бог дозвољава да постоје (1. Петрова 2:13-17, NW). Хришћани су на тај начин добри суседи, добри грађани и добри примери.

Обзирност према другима

6. (а) Које је још једно обележје доброте? (б) Ко, споменут у Библији, заслужује нашу обзирност?

⁶ Јеховина доброта се испољава тако што свим становницима Земље пружа ”кишу и године родне“. То доводи до ’обиља хране и весеља‘ и показује да је он заиста обзиран Бог (Дела 14:17). С обзиром на то, можемо га опонашати показивањем обзирности према другима у малим и великим стварима. Према коме посебно? Павле је посебно указао на старешине, ”оне који се труде међу вама, који вас упућују на Господа и који вас светују и уче“. Он подстиче хришћане да им исказују ’изобилну љубав за дела њихова‘ (1. Солуњанима 5:12, 13). Како то можемо чинити? У потпуности сарађујући с њима — на пример, учествовањем у потребном послу у Краљевској дворани. Иако се увек осећамо слободни да приступимо старешинама када нам је потребна помоћ, не би требало неразумно превише да захтевамо. Уместо тога, покушајмо, колико нам је то могуће, да олакшамо терет тих пастира који напорно раде, од којих многи, поред скупштинских дужности, имају и породичне одговорности.

7. На које начине можемо показати обзирност према старијима?

 ⁷ Остарели такође заслужују нашу обзирност. Посебна заповест Мојсијевог закона била је: ”Пред седом главом устани и поштуј лице старца, и бој се Бога свога. Ја сам Господ!“ (Левитик 19:32). Како се може показати такав обзир? Млади се могу добровољно понудити да им помогну у куповини или неком другом кућном послу. Старешине могу обзирно да провере треба ли старијима помоћ да присуствују састанцима. На конгресима могу млади, живахни појединци у нестрпљивом настојању да прођу избегавати сударање са старијима који иду спорије и могу бити стрпљиви ако је неко старији спор код заузимања места или подизања хране.

8. Како можемо показати обзирност према још једној достојној групи означеној у Библији?

⁸ Псалмиста спомиње још једну групу којој треба обзирност: ”Благо ономе који се за сироте брине“ (Псалам 41:2). Можда је лако бити обзиран према истакнутима или богатима, али како је са припростима или сиромашнима? Библијски писац Јаков је указао да је показивање једнаке обзирности према таквима испит наше праведности и хришћанске љубави. Прођимо тај испит тако што ћемо бити пажљиви према свима без обзира на њихове околности (Филипљанима 2:3, 4; Јаков 2:2-4, 8, 9).

”Будите милосрдни“

9, 10. Зашто хришћани треба да буду милосрдни, и како се може показати та врста доброте?

⁹ Даљња врста доброте може се видети из неких Исусових поређења. У једном од њих Исус је говорио о Самарићанину који је наишао на човека који је био опљачкан, тешко претучен и остављен да лежи поред пута. Левит и свештеник су прошли поред повређеног човека, одбијајући да му помогну. Али, Самарићанин се зауставио и пружио му помоћ, чинећи више него што се могло разумно очекивати. Прича се често назива ’Добри Самарићанин‘. Коју врсту доброте је исказао Самарићанин? Милосрђе. Када је Исус упитао свог слушаоца да одреди ко се показао као ближњи рањеном човеку, био је дат исправан одговор: ”Онај који се смиловао на њега“ (Лука 10:37).

¹⁰ Милосрдни хришћани опонашају Јехову, за кога је Мојсије рекао Израелцима:  ”Јер је Господ, Бог твој, Бог милостив, који те неће оставити, ни истребити, јер он неће заборавити савез с оцима твојим, за који им се заклео“ (Деутероном 4:31). Исус је показао како би Божје милосрђе требало да утиче на нас: ”Будите милосрдни као и Отац ваш што је милосрдан“ (Лука 6:36). Како можемо показати милосрђе? Као што је показало Исусово поређење, један начин је да будемо спремни да помогнемо свом ближњем, чак ако то укључује опасност или неугодност. Добра особа неће бити равнодушна према патњи свог брата ако је у стању да учини нешто у вези тога (Јаков 2:15, 16).

11, 12. Према Исусовом поређењу о робовима, шта укључује милосрђе, и како га можемо данас испољавати?

¹¹ Још једно Исусово поређење показало је да милосрдна доброта укључује спремност да опростимо другима. Он је говорио о робу који је свом господару дуговао десет хиљада таланата. Пошто није био у стању да плати, роб је молио за милост, а његов је господар добродушно опростио огроман дуг од 60 000 000 денара. Али, роб је отишао и пронашао другог роба који му је дуговао свега стотину денара. Роб коме је било опроштено немилосрдно је бацио дужника у затвор док не буде у стању да плати. Јасно, немилосрдни роб није био добар човек, а када је господар чуо шта се догодило, позвао га је на одговорност (Матеј 18:23-35).

¹² Ми смо у сличном положају у коме се налазио роб коме је опроштено. На темељу Исусове жртве, Јехова је опростио огроман дуг греха на нашем рачуну. Зато сасвим сигурно треба да будемо спремни да опростимо другима. Исус је рекао да треба да будемо спремни да опростимо ”до седамдесет пута седам пута“, тј. неограничено (Матеј 5:7; 6:12, 14, 15; 18:21, 22). Дакле, милосрдни хришћанин неће стално приговарати. Он неће гајити срџбу или одбијати да разговара са сухришћанином због неслагања. Такво помањкање милосрђа није ознака хришћанске доброте.

Великодушан и гостољубив

13. Шта још укључује доброта?

¹³ Доброта се испољава и кроз великодушност и гостољубивост. Једном приликом је један младић дошао код Исуса за савет. Он је рекао: ”Учитељу, какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?“ Исус му је рекао да треба непрестано да држи Божје заповести. Да, послушност Јеховиним заповестима једно је од обележја доброте. Младић је сматрао да је то већ чинио што је боље могао. Заиста, својим ближњима он је већ изгледао као добра особа, а ипак је осећао да му је нешто недостајало. Зато му је Исус рекао: ”Ако хоћеш савршен да будеш иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу. Дођи онда и хајде замном!“ (Матеј 19:16-22). Младић се удаљио ожалошћен. Био је веома богат. Да је следио Исусов савет, показао би да није био материјалиста и учинио би добро дело заиста несебичне великодушности.

14. Који су диван савет дали Јехова и Исус с обзиром на великодушност?

¹⁴ Јехова је подстицао Израелце да буду великодушни. На пример, можемо прочитати: ”Подај му [свом сиромашном суседу], и нека срце твоје не жали за то; јер ће те за то Господ, Бог твој, благословити у свим делима твојим, и у свим пословима твојим“ (Деутероном 15:10; Пословице 11:25). Исус Христ је лично подстакао на великодушност: ”Дајте и људи ће вам дати, они ће вам излити у крило меру добру, набијену, стресену и пренапуњену“ (Лука 6:38, NW). Осим тога, сам Исус је био врло великодушан. Једном приликом је одвојио време да се мало одмори. Мноштво је открило где се налази и дошло је к њему. Исус је великодушно заборавио на одмарање и трошио се у корист мноштва. Касније је показао изванредну гостољубивост побринувши се за храну за велико мноштво (Марко 6:30-44).

15. Како су Исусови ученици пружили одличан пример у испољавању великодушности?

 ¹⁵ Верни савету Јехове и Исуса, многи Исусови ученици били су на истакнут начин великодушни и гостољубиви. У првим данима хришћанске скупштине, велики број оних који су дошли да славе Пентекост 33. н. е. чули су проповедање апостола и постали су верници. Остајући после празника како би још више научили, понестало им је залиха хране. Зато су локални верници продали своју имовину и приложили новац за издржавање нове браће, како би они били боље утемељени у вери. Каква великодушност! (Дела 4:32-35; види и Дела 16:15; Римљанима 15:26).

16. Наведи неке начине на које данас можемо бити гостољубиви и великодушни.

¹⁶ Данас великодушност слична Христовој долази до изражаја када хришћани улажу време и новац за своје локалне скупштине и светско дело проповедања. Видљива је када дођу у помоћ браћи која трпе због природних непогода или рата. Огледа се у показивању бриге о покрајинском надгледнику током његове редовне посете. Или када су ’дечаци без оца‘ (и девојчице без оца) великодушно позвани да учествују у рекреацији или породичном библијском студију с другим хришћанским породицама, то је такође гостољубивост, доказ хришћанске доброте (Псалам 68:5, NW).

Говорити истину

17. Зашто истинитост данас представља изазов?

¹⁷ Када је Павле описивао плод светла, повезао је доброту с праведношћу и истином, и било би исправно рећи да је истинитост још једна врста доброте. Добри људи не говоре лажи. Међутим, данас је посебан изазов говорити истину, пошто лагање тако преовладава. Многи појединци лажу када пријављују свој приход због пореза. Радници лажу у вези посла који обављају. Ученици лажући варају у својим задацима и на испитима. Пословни људи лажу када склапају уговоре. Деца лажу да би избегли казну. Злобни оговарачи лажући поткопавају углед других.

18. Како Јехова гледа на лажове?

¹⁸ Лагање је одвратно Јехови. Међу ’седам... ствари‘ које он мрзи налазе се ”лажљив језик“ и ”лажан сведок који шири лаж“ (Пословице 6:16-19, NW). ’Сви лажови‘ су убројени међу страшљивце, убице и блуднике за које неће бити места у Божјем новом свету (Откривење 21:8, NW). Даље, једна изрека каже: ”Који право иде боји се Господа — ал’ га презире ко беспућа бира“ (Пословице 14:2). Лажов је непоштен на својим путевима. Дакле, лажов пружа доказ презирања Јехове. Каква ужасна мисао! Зато увек говоримо истину, чак ако нас то води у казну или финансијски губитак (Пословице 16:6; Ефесцима 4:25). Они који говоре истину опонашају Јехову, ’Бога истине‘ (Псалам 31:5, NW).

Развијати доброту

19. Шта се понекад види у свету, служећи на част Створитељу?

¹⁹ То су само неке од ’врста‘ доброте које хришћани треба да развијају. Тачно је да  људи у свету до извесне мере испољавају доброту. На пример, неки су гостољубиви, а други су милосрдни. У ствари, поређењу о Добром Самарићанину је такав значај придало то што је Исус говорио о не-Јевреју који је показао милосрђе, када старешине у јеврејској скупштини то нису чиниле. Заиста треба захвалити Створитељу човека што се и након шест хиљада година несавршености код неких таква обележја још увек природно појављују.

20, 21. (а) Зашто је хришћанска доброта различита од било које доброте коју можемо видети код људи у свету? (б) Како хришћанин може развијати доброту, и зашто у томе треба да будемо марљиви?

²⁰ Међутим, за хришћане је доброта више него само особина коју могу или не могу поседовати. То је особина коју морају развијати у свим њеним обележјима, пошто треба да буду опонашаоци Бога. Како је то могуће? Библија каже да се можемо научити доброти. ”Поучи ме доброти“, молио је псалмиста Бога. Како? Наставио је: ”Јер сам у твоје заповести исказао веру.“ Затим је додао: ”Ти си добар и чиниш добро. Поучи ме својим одредбама“ (Псалам 119:66, 68, NW).

²¹ Да, ако упознамо Јеховине заповести и слушамо их, развијаћемо доброту. Увек имајмо на уму да је доброта плод духа. Ако тражимо Јеховин дух кроз молитву, дружење са својом хришћанском браћом и проучавање Библије, тада ћемо сигурно добити помоћ да развијамо ту особину. Осим тога, доброта је снажна. Она може да победи зло (Римљанима 12:21). Како је зато неопходно да чинимо добро свима, а посебно својој хришћанској браћи (Галатима 6:10). Ако то чинимо, бићемо међу онима који ће се радовати ’слави, части и миру‘ који су обећани ”свакоме који добро чини“ (Римљанима 2:6-11).

Можеш ли одговорити?

◻ Како можемо наставити да чинимо добро у односу на више власти?

◻ Ко, између осталих, заслужује нашу обзирност?

◻ На које се начине манифестује милосрђе?

◻ Која дела великодушности и гостољубивости обележавају данашње хришћане?

◻ Како се може развијати доброта?

[Питања за разматрање]

[Слика на 20. страни]

Обзирност према другима једно је обележје доброте

[Слика на 23. страни]

Као Велики Учитељ, Исус је великодушно давао од себе