”Не раздражујте своју децу“

”ОЧЕВИ, не раздражујте своју децу.“ Тако је рекао апостол Павле (Ефешанима 6:4, NW). У западним земљама, где су родитељи изложени притисцима и напетостима индустријализованог друштва, за њих није увек лако да поступају љубазно са својом децом. А васпитање деце није ништа мањи изазов ни у земљама у развоју. Истина, темпо живота вероватно је спорији него на Западу. Али прадавни обичаји и традиције могу утицати на родитеље да поступају са децом на начине који их скоро сигурно фрустрирају и раздражују.

Деца су у неким земљама у развоју постављена на најнижу степеницу лествице признања и поштовања. У извесним културама деци се наређује уз претње и заповеднички тон, вичући и вређајући их. Може бити необично чути да неко одрастао упути пријазну реч детету, да не спомињемо учтивост као ”молим“ и ”хвала“. Очеви сматрају да морају учврстити свој ауторитет употребом чврсте шаке; грубе речи попраћене грубим ударцима.

У неким афричким културама, чак се сматра дрскошћу ако дете упути поздрав некоме одраслом на своју властиту иницијативу. Није необично видети младе, притиснуте тешким теретом на глави, како стрпљиво чекају на допуштење да поздраве групу одраслих. Одрасли ће наставити своје бескорисно брбљање, игноришући чекање младих све док не одлуче да им допусте да их поздраве. Тек након што су их поздравили, деци је допуштено да прођу.

Сиромаштво је даљњи фактор који може деловати против добробити деце. На рачун губитка њиховог здравља и школовања, младићи се неправедно искоришћавају као дечја радна снага. Дете се може неразумно оптеретити тешким послом чак и код куће. И када породице из сеоских крајева пошаљу своју децу у велике градове да се рођаци брину за њих док се школују, често их третирају као праве робове. Нема сумње да све то лоше поступање раздражује децу!

Шта значи ’раздраживати их‘

Неки родитељи дозволили су да на њих лако утиче популарни обичај у васпитању деце, мало размишљајући о последицама. Међутим, Реч Божја с добрим разлогом налаже родитељима да не раздражују своју децу. Изворни грчки израз преведен са ”не раздражујте“ дословно значи ”не изазивајте на срџбу“ (Kingdom Interlinear). У Римљанима 10:19 (NW), исти глагол преведен је са ”подстаћи на насилни гнев“.

Today’s English Version каже овако: ”Не поступајте са својом децом на такав начин да их учините љутитима.“ The Jerusalem Bible слично каже: ”Никада не доводите своју децу до љутње.“ Библија према томе не говори о незнатним раздраживањима која родитељ може несвесно проузроковати код свог детета због несавршенства, нити осуђује исправно примењену стегу. У складу са Lange’s Commentary on the Holy Scriptures, овај библијски стих говори о ”пренагљеном, суровом, зловољном поступању са децом, тако да су она... одбијена и наведена на противљење, пркос и огорченост“.

Као што педагог Џ. С. Ферент (J. S. Farrant) примећује: ”Чињеница је да су деца људска бића. Она не одговарају једноставно на пасиван начин као  биљке на своју околину. Она реагују.“ А реакција на неправедно поступање често доводи до душевног и емоционалног опустошења. Као што стоји у Проповеднику 7:7: ”Јер тлачење може мудрога навести да поступа лудо“ (NW).

Васпитање деце у Божјој стези

Родитељи који желе да њихова деца наставе да ходају у истини не смеју дозволити културним нормама и традицијама да буду једини одлучујући фактори како ће васпитавати своју децу. (Упореди 3. Јованова 4.) Након упозорења родитељима о раздраживању деце, Павле је додао: ”Него их надаље одгајајте стегом и Јеховиним усмеравањем мишљења“ (Ефешанима 6:4, NW). Јеховина мерила, према томе, укидају локалне обичаје и схватања.

Пошто у неким земљама може бити уобичајено третирати децу као подређене и као ропску радну снагу, Библија изјављује у Псалму 127:3: ”Гле! Синови су наслеђе од Јехове и плод утробе је награда“ (NW). Може ли родитељ задржати добар однос са Богом ако злоупотребљава своје наслеђе? Тешко. Нема ни места за гледиште да деца постоје само да би удовољила потребама својих родитеља. У 2. Коринћанима 12:14 Библија нас подсећа: ”Јер деца нису дужна родитељима имања тећи, него родитељи деци.“

То не значи да би децу требало ослободити њиховог учешћа у кућним пословима и дужностима. Али, зар не би при томе требало узети у обзир и интересе детета? На пример, када је Јаа, хришћанска девојка из Африке, била упитана шта би највише волела да њени родитељи учине за њу, одговорила је: ”Желела бих да моји кућни послови буду смањени у дане када сам договорила службу проповедања.“ Дакле ако дете сматра тешким бити у школи на време или, присуствовати састанцима због великог оптерећења кућним пословима, не би било најбоље учинити неке промене.

Истина је, може бити тешко изаћи на крај с младима. На који начин могу родитељи поступати с њима а да их не увреде или раздраже? Као што стоји у Пословицама 19:11: ”Човечији увид сигурно успорава његов гнев“ (NW). Да, прво можете покушати да разумете своје дете као особу. Свако дете је јединствено, са својим властитим интересима, способностима и потребама. Које су то? Јесте ли одвојили времена да упознате своје дете и сазнате одговоре на ово питање? Заједнички рад и обожавање, учествовање у породичној рекреацији — то су ствари које пружају повољне прилике за родитеље да се приближе својој деци.

У 2. Тимотеју 2:22 Павле је дао још једну занимљиву примедбу, када је рекао Тимотеју: ”Бежи од жеља својствених младости“ (NW). Да, Павле је схватио да младост може бити буран период. Догађају се драматичне телесне и емоционалне промене. Привученост супротном полу расте. Кроз то време, младима су потребне зреле смернице пуне љубави да избегну озбиљне замке. Али не треба са њима поступати као да су раскалашени. Огорчена кћер једног хришћанина жалила се: ”Премда нисам учинила блуд, мој ме је отац оптуживао за то, тако да сам могла исто тако кренути и учинити га.“ Уместо да приписујете зле потицаје, покажите поверење у своје дете. (Упореди 2. Солуњанима 3:4.) Уместо да сте критични, будите осећајни и разборити на доследан начин, пун љубави.

Многи проблеми могу се, ипак, избећи ако родитељи унапред разговарају о моралним опасностима на које ће дете наићи. Запамтите, Бог је задужио родитеље да васпитавају и поучавају своје потомство по Божјој речи (Деутероном 6:6, 7). То може захтевати доста времена и труда. Нажалост, неки су родитељи пропустили да изврше своју дужност  поучавања, јер им је недостајало стрпљења. Неписменост, огроман проблем у многим земљама у развоју, препрека је пак за друге родитеље.

У неким случајевима може се зрео хришћанин замолити за помоћ. То може бити само у вези предлога мање искусним родитељима (Пословице 27:17). Или може укључивати помагање у спровођењу самог породичног студија. Али то не ослобађа родитеља његове одговорности да учи своје потомство Божјој речи (1. Тимотеју 5:8). Он мора уложити труд да сарађује са својом децом у служби проповедања и да расправља о духовним стварима код оброка или у другим погодним приликама.

Приближавање младих одраслом добу може природно захтевати више самосталности. То је често погрешно тумачено као непослушност или дрскост. Како би раздражујуће било ако би његови родитељи реаговали тако да поступају са њим као са малим дететом и одбијали да му дају више слободе у његовим активностима! Једнако раздражујуће било би за њих одлучивање о сваком аспекту његовог живота — школовању, каријери, браку — без разматрања ствари с њим на миран начин пун поштовања (Пословице 15:22). Апостол Павле је подстицао сухришћане да ’у просуђивању буду зрели људи‘ (1. Коринћанима 14:20, St). Зар не би родитељи требало да желе да њихова деца одрасту — емоционално и духовно? Ипак, младеначка ”моћ запажања“ може се једино извежбати ”употребом“ (Хебрејима 5:14, NW). Да би то могла примењивати, мора им се дозволити одређена мера слободног избора.

Васпитавати децу у овим тешким данима није лако. Али родитељи који следе Божју реч не раздражују нити огорчују своју децу ”да не постану малодушна“ (Колошанима 3:21, NW). Они радије настоје да поступају с њима са срдачношћу, разумевањем, као и достојанством. Њихова су деца вођена, а не терана; негована, а не запостављана; подстакнута на љубав, а не изазивана на срџбу или фрустрирана.

[Слика на 31. страни]

Играње ”oware“, локалне друштвене игре у домовима у Гани, пружа овим родитељима могућност да буду повезани са својом децом