Да ли је икоја религија довољно добра?

”Удес нашег времена је трагичан. Нама треба религија, али нигде не налазимо Бога који би јој одговарао“ (Лучијан Блага, румунски песник и филозоф)

”Религија и свештенство су били, и вероватно ће још дуго остати, међу највећим непријатељима напретка и слободе“ (Христо Ботев, бугарски песник)

ОВЕ цитиране речи одзвањају дилемом у којој се налазе многи искрени људи. Дубоко у себи, они осећају потребу за религијом, али тајанствени Бог о коме учи свештенство није Бог кога би могли разумети и волети. Осим тога, они схватају да су свештенство и њихове религије учинили много у задржавању напретка и слободе човечанства. Да, док се све више и више увиђа потреба за религијом, искрени људи се неће задовољити било каквом религијом.

Важна разлика

Религија игра важну улогу у структури и историји човечанства. New Encyclopædia Britannica говори о религији као ”чињеници у људском искуству, култури и историји“, и додаје: ”Докази о религиозним ставовима и привржености постоје у сваком подручју човековог живота.“ Међутим, историја показује да се ни једна велика светска религија није показала као благослов за човечанство.

Индијски државник Џавахарлал Нехру једном је прокоментарисао: ”Поглед на оно што се назива религија, или у било ком степену организована религија, у Индији или негде другде, испунио нас је ужасом.“ Имајући у виду ратове који су се водили, и злочине почињене у име религије, можеш ли бити искрен и не сложити се с њим?

У 18. веку, француски филозоф Волтер направио је једну врло интересантну разлику. Написао је: ”Религија је, како кажете, произвела безбројне гадости. Боље реците празноверје, празноверје које влада над нашом тужном планетом. Празноверје је најокрутнији непријатељ чистог обожавања које дугујемо Врховном Бићу.“ Волтер се борио против религиозне нетрпељивости свог времена, али је задржао веру у Бога као Створитеља свемира. Он је уочио разлику између праве и лажне религије.

 Потреба избора

Са Волтером се не слажу сви. Неки тврде да виде добро у свим религијама зато и не осећају стварну потребу да пронађу праву религију. Такви појединци би требало да обрате пажњу пророку Исаији, који је написао: ”Тешко онима који зло добро, а добро зло зову, који од мрака светлост праве а мрак од светлости, који од горкога праве слатко а од слаткога горко“ (Исаија 5:20). Крива религија је човечанству дала зло. Она је произвела духовну таму и оставила горак укус у устима људи искреног срца.

Избор, дакле, није између тога бити атеист и веровати у било коју религију. Ствар није тако једноставна. Када неко једном спозна потребу за Богом, онда он мора тражити праву религију. Научник Емил Пула (Emile Poulat) је то лепо изразио у делу Le Grand Atlas des Religions (Велики атлас религија): ”Оно што [религије] научавају и налажу тако се много разликује да је немогуће у све веровати.“ У складу с тим, француска Encyclopædia Universalis (Универзална енциклопедија) каже: ”Ако се 21. век врати религији... човек ће морати да се одлучи да ли су свете ствари које му се нуде праве или лажне.“

Како изабрати праву религију

Шта ће нас водити при избору исправне религије? Encyclopædia Universalis је у праву када наглашава важност истине. Религија која учи лажи не може бити права. Највећи пророк који је икада корачао земљом рекао је: ”Бог је Дух, и који га обожавају, морају га обожавати духом и истином“ (Јован 4:24, New World Translation).

Тај пророк је био Исус Христ, а такође је изјавио: ”Чувајте се од лажних пророка. Они долазе к вама у оделу овчјему, а унутра су вуци грабежљиви! По плодовима њиховим познаћете их... Свако добро дрво даје добре плодове, а зло дрво даје зле плодове“ (Матеј 7:15-17). Видећи зли плод ”великих“ светских религија, па чак и секти и култова који су изникли, многи искрени људи све их виде као ’трула стабла‘, која једноставно нису довољно добра. Али, како могу пронаћи праву религију?

Очигледно би било немогуће проучити све те хиљаде религија унутар и изван хришћанства пре него што се начини избор. Ипак, ако — по Исусовим речима — употребимо истину и плодове као мерило, онда је могуће препознати праву религију.

Истина и плодови

Исус је споменуо истину. Што се тиче истине, која група верника одбацује  религиозне лажи које потичу из античке митологије и грчке филозофије а које прожимају већину религија? Једна од таквих лажи је учење о наследној бесмртности људске душе. a Ова наука је произвела доктрину о пакленој ватри која обешчашћује Бога.

Исус је такође споменуо плодове. Што се тиче плодова, знаш ли неку религију чији су плодови право међународно братство у коме су расне, језичне и националне баријере савладане љубављу и узајамним разумевањем? Познајеш ли неку светску религиозну заједницу чији би чланови радије били прогоњени него да допусте политичким и верским вођама да их подстакну на мржњу према својој браћи и сестрама и на њихово убијање у име национализма или религије? Религија која је одбацила такве религиозне лажи и родила такве плодове пружила би снажан доказ о својој исправности, зар не?

Права религија данас се спроводи у дело

Да ли постоји таква религија? Да, постоји. Али, мораш признати да то није ниједна од већих светских религија. Треба ли нас то изненадити? Не. У својој познатој проповеди на гори, Исус је рекао: ”Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе“ (Матеј 7:13, 14).

Па, где се може наћи права религија? Са свом понизношћу и искреношћу, морамо рећи да Јеховини сведоци чине међународну заједницу која иде овим ’уским и тесним путем‘. Истина, велике религије Јеховине сведоке подругљиво називају сектом. Али, управо тако су и отпале верске вође првог века називале прве хришћане (Дела 24:1-14).

Зашто су Јеховини сведоци уверени да имају праву религију? Па, они чине међународно братство које обухвата преко 200 земаља и које савладава националне, расне, језичне и класне баријере. Они такође одбијају да верују доктринама — без обзира колико старе оне биле — које су у јасној супротности с оним што стоји у Библији. Али, како су они дошли у тај завидан положај? И шта све обухвата практиковање праве религије? Та и друга питања о религији разматраће се у следећа два чланка.

[Фуснота]

[Слика на 7. страни]

Крсташки ратови били су део злих плодова криве религије

[Извор]

Bibliothèque Nationale, Париз

[Слика на 8. страни]

Права религија рађа добре плодове