Божић — да ли је то начин да се дочека Исус?

РОЂЕЊЕ Спаситеља, дуго очекиваног Месије, заиста је било време за радовање. ”Јер вам“, објавио је анђео пастирима у близини Бетлехема, ”јављам добру вест, која ће бити велика радост целоме народу; јер вам се данас у граду Давидову роди Спаситељ, који је Христос, Господ“. Придружило се и мноштво анђела, славећи Бога: ”Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима!“ (Лука 2:10-14). Неки би могли закључити да хришћани треба да опонашају анђеле који су тада над доласком Христа на Земљу изражавали своју радост.

То није био први запис којим се у Библији спомињу анђели који су наступили с песмом радости. Приликом постављања темеља земљи, ”пјеваху заједно звијезде јутрње и сви синови Божји кликоваху“ (Јов 38:4-7, Даничић-Караџић). Тачан датум тог догађаја није записан у Библији (Постање 1:1, 14-18). Ма како радосна била та прилика, хришћани нису размишљали како би због клицања анђела требало да они сваке године славе стварање земље и можда усвоје неки пагански празник у знак сећања на тај догађај.

Па ипак, баш то људи који славе Божић раде рођењу Исуса Христа. Ако погледамо у готово било коју поуздану енциклопедију под насловом ”Божић“, сазнајемо да датум Исусовог рођења није познат. Библија ништа не каже о том датуму.

”А ако труба да нејасан глас“

”Бог није Бог забуне, него мира“, написао је апостол Павле, поправљајући неправилности скупштине у старом Коринту. У истом је контексту питао: ”А ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити на бој?“ (1. Коринћанима 14:8, 33). Ако је Бог реда сматрао да хришћани треба да славе рођење његовог Сина на Земљи, зар би оставио несавршеним људима да произвољно изаберу датум неког паганског празника и да усвоје паганске обичаје?

Испитивање неколицине библијских примера појашњава да Јехова Бог не поступа са својим народом на тај начин. Када је захтевао да Израелци под Мојсијевим законом држе годишње празнике, Бог им је прописао одређене датуме, и рекао им како у тим приликама треба да поступају (Излазак 23:14-17; Левитик 23:34-43). Исус Христ, иако никад није дао заповест о држању сећања на своје рођење, ипак је заповедио својим следбеницима да држе један посебан датум. ”Оне ноћи кад би предан“, 14. нисана 33. н. е., Исус је увео славу Господове вечере, користећи бесквасни хлеб и вино. Заповедио је: ”Ово чините... мени за спомен“ (1. Коринћанима 11:23, 24). Трубни глас који оглашава када и како треба одржавати Господову вечеру, јасан је и непогрешив. А шта је с Божићем? У Библији нигде не налазимо никакву заповест да се слави рођење Христа, нити нам се говори када и како то да чинимо.

 ’Придобити људе‘

”О, наравно да знам да је Божић паганског порекла“, рекао је један свештеник у токијској Сионској цркви, ”али све док су обични људи 25. децембра заинтересовани за хришћанство и долазе да се поучавају наукама Пречасног Исуса, Божић има своје место у хришћанству“. Многи се слажу с његовим размишљањем. Верујеш ли ти да је исправно правити такве компромисе?

Неки сматрају да је чак и Павле правио компромисе како би придобио вернике. ”Учинио сам себе свачијим робом“, написао је, ”да придобијем што је више људи могуће... Када радим са незнабошцима, живим као незнабожац, ван јеврејског закона, да придобијем незнабошце... Све то чиним ради добре вести, да бих учествовао у њеним благословима“ (1. Коринћанима 9:19-23, Today’s English Version). Оправдавају ли ове речи усвајање неког паганског празника како би хришћанство привукло незнабошце?

Размотримо пажљиво контекст Павлових речи. У 21. стиху он каже: ”То не значи да не слушам Божји закон; ја сам стварно под Христовим Законом“ (TEV). Тако он није учинио компромис у стварима које су преступале Христов закон, него је ’живео као незнабожац‘, поштујући локалне обичаје и навике све док оне нису биле против хришћанских заповести. a

Имајући то на уму, размисли како би усвајање паганских празника у ”хришћанству“ под именом Божића изгледало ако би се разматрало у светлу следеће библијске заповести: ”Не вуците туђег јарма с неверницима. Јер шта има правда заједничког с безакоњем?... Какав удео има верник с неверником?... Зато ’изиђите од њих, одвојите се од њих, говори Господ, не дирајте што је нечисто, и ја ћу вас примити!‘“ (2. Коринћанима 6:14-17). Без обзира на оправдања која се могу наћи, искривљавање хришћанства паганским празницима није начин да се поздрави Христ као Спаситељ. То би било неумесно у првом веку када је Исус дошао у телу, а исто је тако неумесно и данас или у будућности, када Христ долази као Краљ да изврши Божје осуде (Откривење 19:11-16). У ствари, они који радије славе паганске празнике под маском ”хришћанства“ могу се одрицати Исуса Христа.

”Скривени хришћани“ се нису вратили

Научимо лекцију из оног што се догодило католицима у Јапану у ери шогуна. Када је 1614. почело потискивање католицизма, неких 300 000 јапанских католика имало је три избора: да постану мученици, да напусте своју веру или да оду у илегалу. Они који су отишли у илегалу били су названи скривени хришћани. Како би камуфлирали своју веру, прилагодили су се разним будистичким и шинтоистичким обичајима. У својој литургији користили су Марију Канон, која је била Марија прерушена у будистичку бодхисатву у облику мајке која држи дете. У њиховим празницима су били помешани будизам, католицизам и народна религија. Међутим, када су били приморани да присуствују будистичким спроводима, певали су хришћанске молитве и изводили модоши, церемонију којом би поништили будистичко богослужје. Шта је настало од тих ”хришћана“?

”Што се тиче већине Киришитана [хришћана]“, објашњава књига The Hidden  Christians, ”у њима се развила религиозна приврженост, па им је постало тешко да напусте обожавање шинтоистичких и будистичких богова.“ Када је забрана била скинута и када су се католички мисионари вратили у Јапан, већина тих ”скривених хришћана“ задржала је своју врсту фузионисане религије.

Али, може ли Католичка црква разумно приговорити тим ”скривеним хришћанима“ који се нису хтели поново вратити на римокатоличанство? Католичка црква је такође на сличан начин усвојила многе паганске науке и празнике, укључујући и Божић. Ако су католици и протестанти, иако тврде да су хришћани, паганизовали своје ”хришћанство“ безбожним празницима, зар не одбацују и они Исуса Христа?

Враћена правом хришћанству

Сетсуко, 36 година предана католкиња, коначно је дошла до тог закључка. Након другог светског рата, покушала је своју духовну празнину да испуни повезивањем с католичком црквом. ’Какво задовољство!‘ мислила је присуствујући божићној миси и гледајући сјајна божићна дрвца унутар и ван своје цркве. ”Била сам поносна на наше прекрасне украсе, који су надмашивали оне оближњих цркава“, рекла је. Али, Сетсуко, иако је чак неко време похађала и недељну школу, заиста није разумела католичка учења. Када је хтела да се више посвети црквеним активностима, поставила је неколико питања свом свештенику. Уместо да јој одговори на њена питања, свештеник ју је омаловажавао. Разочарана, одлучила је да сама проучава Библију. Две седмице након тога посетили су је Јеховини сведоци и прихватила је библијски студиј код куће.

Она објашњава: ”Било је болно суочити се са библијским истинама које су побијале моја пређашња веровања. Чак сам добила и алопекију неуротику, губитак косе проузрокован узрујаношћу. Међутим, постепено је светло истине засветлило у мом срцу. Била сам запањена сазнањем да Исус није могао бити рођен у хладном, кишовитом децембру, јер тада пастири нису могли ноћу бити код својих стада на пољу (Лука 2:8-12). То је разбило моју слику Христовог рођења, јер смо ми користили вату као снег да бисмо украсили сцену с овцама и пастирима.“

Пошто се уверила у оно што Библија заиста научава, Сетсуко је одлучила да престане да слави Божић. Она више нема ”дух Божића“ једном годишње, него сваког дана показује дух радосног хришћанског давања.

Ако искрено верујеш у Христа, нека ти не смета када видиш да пагани онечишћују Божић. Они само непрестано понављају оно што је он у почетку и био — пагански празник. Божић никога не подстиче да дочека Исуса Христа који се вратио као невидљиви небески Краљ (Матеј, 24. и 25. поглавље; Марко, 13. поглавље; Лука, 21. поглавље). Прави хришћани радије читаву годину показују дух сличан Христовом, и објављују добру вест о Краљевству чији је Исус постао Краљ. Тако Бог жели да дочекамо Исуса Христа као нашег Спаситеља и Краља Краљевства (Псалам 2:6-12).

[Фуснота]

[Слика на 7. страни]

Прави хришћани одају Христу част читаву годину