Питања читалаца

Ако је хришћанин болестан или путује и зато не може да буде на Спомен-свечаности, да ли треба да је слави месец дана касније?

Пасха се у древном Израелу одржавала једном годишње, 14. дана првог месеца, названог нисан (или абиб). Али, у Бројевима 9:10, 11 налазимо специјалну припрему: „Говори синовима Израеловим и реци: ако би неко од вас или од потомака ваших био нечист од мртваца, или би био на далекоме путу, он ће славити пасху у част Господу. Славиће је другога месеца [названог ијар или зив] у вече четрнаестога дана; они ће је јести с бесквасним хлебовима и с горким зељем.“

Запази да се тиме нису утврдила два алтернативна датума за Пасху (14. нисан или 14. зив), с тим да је Израелац или домаћинство могло бирати, како им је одговарало. Припрема пасхалне вечере у другом месецу била је ограничена. То је био изузетак за Израелца који је 14. нисана био церемонијално нечист или на великој удаљености од места на коме се одржавала редовна прослава.

Једини забележен случај у коме је та припрема била употребљена у великој мери био је у време кад је верни краљ Езехија поново увео одржавање празника бесквасних хлебова. Није било времена да се изврше припреме за први месец (свештеници нису били спремни, а ни народ није био сакупљен), тако да је тај празник одржан 14. дана другог месеца (2. Летописа 29:17; 30:1-5).

У околностима које нису биле тако изузетне, Јевреји су одржавали Пасху на дан који је Бог означио (Излазак 12:17-20, 41, 42; Левитик 23:5). Исус и његови следбеници славили су онако како је то Закон захтевао, не узимајући тај датум немарно. Лука извештава: „Дође дан бесквасних хлебова, у који требаше клати пасху; и Исус посла Петра и Јована, велећи им: Идите, уготовите нам пасху да је једемо“ (Лука 22:7, 8).

Том приликом Исус је увео годишњу прославу коју хришћани знају као Господову вечеру. Не може се довољно нагласити вредност тога да хришћани присуствују тој прослави. То је за Јеховине сведоке најважнији догађај у години. Исусове речи показују зашто; он је рекао: „Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19). Зато сви Јеховини сведоци месецима унапред треба да планирају да на дан прославе буду слободни од свих других задатака. Господова вечера ће се прославити у уторак, 6. априла 1993, након заласка сунца у том подручју.

У ретким случајевима неке непредвиђене околности, као што су болест или изненадно путовање, могу спречити хришћанина да не присуствује како је планирао. Шта треба учинити у таквој ситуацији?

Током прославе проноси се бесквасни хлеб и црвено вино које узимају они који су помазани Божјим светим духом и који су изабрани за живот на небу (Матеј 26:26-29; Лука 22:28-30). Ако је онај ко сваке године узима симболе тај пут везан за кревет код куће или у болници, старешине локалне скупштине уредиће да један од њих однесе хлеб и вино болеснику, размотри одговарајуће библијске стихове на ту тему и послужи симболе. Ако је помазани хришћанин далеко од своје матичне скупштине, он треба да уреди ствари тако да оде у скупштину у подручју где ће бити тога дана.

С обзиром на то, само под веома изузетним околностима помазани хришћанин ће морати да слави Господову вечеру 30 дана касније (један лунарни месец), у складу са заповешћу из Бројева 9:10, 11 и примером из 2. Летописа 30:1-3, 15.

Они који припадају разреду Исусових ’других оваца‘, с надом у вечни живот на рајској Земљи, нису под заповешћу да узимају хлеб и вино (Јован 10:16). Важно је да присуствују годишњој прослави, али они не узимају симболе. Дакле, ако је неко од њих болестан или путује и зато те вечери није ни с једном скупштином, он или она може приватно прочитати одговарајуће стихове (укључујући извештај о томе како је Исус увео свечаност) и молити за Јеховин благослов тог догађаја широм света. Али, у том случају нема потребе за било каквом додатном припремом да се месец дана касније одржи састанак или посебно библијско разматрање.