Искорењивање загађења из срца и мисли
Искорењивање загађења из срца и мисли
ЈЕХОВА људима није дао чежњу за прљавштином и нередом. Њихов дом-планета обликован је да буде рај чистоће, реда и лепоте. Бог није намеравао да се та планета дегенерише у неугледно ђубриште (Постање 2:8, 9).
Проповедник 8:9; Јеремија 10:23). Данашњи проблем загађења, у свим својим облицима, последица је људског лошег владања.
Међутим, након што су људи одбацили божанско вођство, почели су да граде властити облик светског поретка. Без потпоре божанске мудрости и немајући довољно искуства, били су присиљени да уче на властитим покушајима и погрешкама. Световна историја потврђује библијску истину да људи не могу успешно владати сами собом; хиљадама година ’човек је над човеком владао да га несрећним учини‘ (Прихватање Божјег гледишта
Људи који желе да угоде Богу марљиво настоје да поступају у складу са Створитељевим мерилима чистоће. Тако су Јеховини сведоци били суочени с проблемом кад су средином 1991. планирали да у Прагу, Чешко-Словачка, одрже међународни когрес. a Требало је да присуствује око 75 000 људи, мноштво које се лако могло сместити на стадион Страхоф. Али, стадион се није користио пет година. Био је запуштен, неугледна жртва временских прилика. Око 1 500 Јеховиних сведока провело је више од 65 000 сати на реновирању и фарбању. До почетка конгреса та акција чишћења створила је од стадиона достојно место за обожавање правог Бога, Јехове.
Шта мотивише Јеховине сведоке да буду другачији, док свет уопште показује тако мало цењења према чистоћи и реду? Цењење библијског савета да хришћани треба да искорене негативне особине као што су себичност, необазривост, похлепа и помањкање љубави. „Свуците старог човека [„личност“, New World Translation] с делима његовим“, каже Библија. Замените га ’новом [личношћу] која се обнавља у познању по обличју онога који ју је створио‘. Личност коју карактерише љубав према чистоћи, реду и лепоти не даје места склоностима ка загађењу (Колошанима 3:9, 10; 2. Коринћанима 7:1; Филипљанима 4:8; Титу 2:14).
Нова личност захтева да хришћани буду свесни загађења, да не загађују неодговорно или непослушно занемарују законе против загађења које доносе власти. То им помаже да избегавају да прихвате равнодушан, себичан и немаран став који води до разбацивања отпадака. Унапређујући поштовање према власништву других, тиме се искључује коришћење графита као начина изражавања, недужне забаве или облика алтернативне уметности. То захтева да се домови, аутомобили, одећа и тела одржавају чистим. (Упореди Јаков 1:21.)
С обзиром на људе који нису спремни да обуку ту нову личност, да ли се Богу може приписати кривица што им неће допустити да живе у његовом долазећем Рају? Тешко. Свако ко у свом срцу и мислима још увек има сакривене склоности ка загађивању биће претња за обновљену рајску лепоту планете Земље, проузрокујући тугу онима који желе одржати такво стање. Божја одлука „да се униште они који земљу уништују“ и праведна је и пуна љубави (Откривење 11:18; 21:8).
Активно учествовање?
Међутим, да ли то значи да се од хришћана захтева да унапређују мере против загађења или за чишћење?
Загађеност је очигледно штетна за здравље и јавну безбедност. Јехова је одговарајуће забринут за такве ствари, као што можемо видети из закона које је дао Израелцима (Излазак 21:28-34; Деутероном 22:8; 23:12-14). Али, он их никад није упутио да обраћају друге народе у вези с питањима од јавне безбедности; ни хришћанима првог века никад није било речено да то раде.
Данас еколошке ствари лако могу постати политичка питања. У ствари, неке политичке партије формирају се посебно с намером решавања еколошких проблема. Хришћанин који допусти себи да буде поларизован око политичких праваца више није политички неутралан. Исус је својим ученицима поставио начело: „Нису они од света, као ни ја што нисам од света.“ Хришћанин који знемарује тај захтев долази у опасност да стане на страну ’кнезова [„владара“, NW] овога века који пропадају‘ (Јован 17:16; 1. Коринћанима 2:6).
Исус није покушавао решити све социјалне проблеме свог времена; а ни својим ученицима није говорио да то чине. Његова заповест за њих била је: ’Идите дакле и научите све народе, крстећи их... учите их да изврше све заповести што сам вама дао.‘ Он им није дао заповест у вези с еколошком политиком (Матеј 28:19, 20).
Објашњавајући шта треба да има приоритет у животу хришћанина, Христ је рекао: ’Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову‘ (Матеј 6:33). Кад Јехова, помоћу Месијанског Краљевства, примени своја праведна начела у глобалној размери, еколошки проблеми биће решени трајно и на задовољство свих.
Према томе, Јеховини сведоци заузимају уравнотежен став. С обзиром на посланицу Римљанима 13:1-7, они су обавезни да савесно слушају владине законе који регулишу човекову околину. Поред тога, божанска љубав према ближњем подстиче их да показују поштовање према власништву других — јавном и приватном — тиме да га не унаказују и да не бацају отпатке посвуда. Али, они сасвим јасно нису усмерени ка преузимању вођства у световним мерама за чишћење. Они исправно на прво место стављају проповедање поруке о Божјем Краљевству, схватајући да је то начин да чине најтрајније добро.
Духовно чишћење
Древни Израелци су више пута били упозоравани на последице ако загаде земљу проливањем крви, прихватањем неморалног начина живота или показивањем непоштовања према светим стварима (Бројеви 35:33; Јеремија 3:1, 2; Малахија 1:7, 8). Значајно је то што су били осуђени за то духовно загађење, а не за било које физичко загађење за које су можда такође били криви. b
Према томе, хришћанин данас првенствено настоји да избегава духовно загађење и нечистоћу. Он то чини тако што облачи „нову личност“ која из срца и мисли искорењује склоности ка загађивању. Више од четири милиона Јеховиних сведока извлачи корист из тог духовног чишћења, постижући у својим редовима религиозну и моралну чистоћу, као и значајну физичку чистоћу (Ефешанима 4:22-24, NW).
Данас је време за акцију духовног чишћења. Акција физичког чишћења широм света уследиће у право време и спасиће наш дом да не постане глобално ђубриште тиме што ће му обезбедити околину без загађења коју тај дом и заслужује (Проповедник 3:1).
[Фусноте]
a За детаљан извештај о тој серији конгреса у Источној Европи види Пробудите се! од 8. априла 1992.
b Израелци су били упознати са процесом топљења руде. Пронађени су остаци неких њихових рудника бакра, а бакар је топљен да би се припремила опрема за храм. (Упореди 1. Краљевима 7:14-46.) Изгледа невероватно да се та процедура топљења могла вршити без стварања извесне мере загађења у облику дима и шљаке, уз могуће друге пропратне ефекте. Ипак, Јехова је очигледно био спреман да толерише мали степен локализоване нечистоће у том ретко насељеном и изолованом подручју.