Шта је лоше у љубави према новцу?

ПОЛ и Мери водили су супермаркет у једној сиромашној афричкој општини. a Радећи тешко дан и ноћ зарадили су пуно новца. С временом се Мери могла дичити новом кућом испуњеном луксузним намештајем. А Пол се могао возити наоколо луксузним колима.

Једног дана Полу је пришла једна група која је била у опозицији с владом. Они су тражили: „Желимо да од свог посла прилажеш [100$] месечно за подупирање наше ствари.“ Не желећи да се определе за било коју страну у политичком сукобу, Пол и Мери су то храбро одбили. Због свог неутралног става били су осумњичени за примање финансијске подршке од владе. Једног викенда, док су Пол и Мери били ван града, њихова продавница била је опљачкана, а њихов ауто и дивна кућа били су запаљени.

Заиста тужан извештај, али да ли ми можемо нешто научити из њега? Многе који су тешко радили да би се обогатили можда не погађа невоља која их лишава њиховог богатства, али како је с будућношћу? Зашто Библија каже да „који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао“? (1. Тимотеју 6:9).

Уравнотежено гледиште о новцу

Према Библији, прави хришћанин мора бринути за материјалне потребе чланова породице који зависе од њега или ње. Околности, као што су незапосленост или здравствени проблеми, могу понекад то отежати. С друге стране, хришћанин који својевољно занемарује бригу за своју породицу „одрекао [се] вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8).

У неким сеоским општинама, људи живе од земље гајећи сопствену храну и стоку. Неки имају малу потребу за новцем, прибављајући потрепштине за живот разменом добара и услуга. Међутим, најуобичајенији начин на који храниоци породице брину за своје породице јесте ангажовање на некој врсти запослења у замену за плату. Они користе зарађен новац за куповину хране и других ствари које доприносе добробити њихове породице. Осим тога, мудро сачуван новац може пружити одређену меру заштите у временима тешкоће или невоље. На пример, може бити употребљен  за покривање медицинских трошкова или за неопходне поправке нечијег дома. Због тога Библија реалистички наводи да се ’под окриљем новца добија заклон‘ и да „новац за све одговара“ (Проповедник 7:12; 10:19).

Због тога што новац може постићи толико много, постоји опасност развијања нереалистичког погледа на његову моћ. Хришћанин треба да буде свестан његових ограничења у поређењу са другим важнијим стварима. На пример, Библија упоређује вредност новца са божанском мудрошћу, говорећи: „Јер се под окриљем мудрости добија заклон, исто као и под окриљем новца; али је преимућство знања у томе што мудрост даје да живи ономе који је има“ (Проповедник 7:12). На који начин божанска мудрост има ту предност над новцем?

Лекција из прошлости

Догађаји који су се одиграли 66. н. е. илуструју предност божанске мудрости над новцем. Након одбијања нападачких римских армија, Јевреји у Јерусалиму очигледно су веровали да су пословни изгледи сада добри. Заиста, они су почели ковати свој сопствени новац у славу своје новостечене слободе. Њихови ковани новчићи имали су печате на хебрејском, са таквим изразима као што су „За слободу Циона“ и „Јерусалим свети“. Сваке нове године, правили су нове новчиће са натписима који су их идентификовали као из „године друге“, „године треће“ и „године четврте“. Археолози су ископали чак неколико ретких новчића с натписом „године пете“, што одговара 70. години н. е. Да ли су јеврејски хришћани гледали на нови јеврејски новац као на важан симбол трајне слободе?

Не. Зато што су задржали на уму речи мудрости свог Господара. Исус је прорекао римску инвазију која се одиграла 66. н. е. Он је својим следбеницима саветовао да, кад се то догоди, они треба да ’из града [Јерусалима] излазе напоље‘ (Лука 21:20-22). Историја показује да су јеврејски хришћани учинили управо тако. Они су очигледно били спремни да због напуштања Јерусалима претрпе губитак имовине, поседа и пословних прилика. Четири године касније, римске армије су се вратиле и опселе град.

Према једном очевицу, историчару Јосифу, „било је много злата у граду“. Али велике суме новца нису могле спасти Јерусалим од глади, која се  стално „погоршавала“ и „прождирала читаве куће и породице“. Неки становници прогутали су златнике и покушали су да побегну из града. Али убили су их њихови непријатељи који су им распорили трбухе да би извадили новац. „За богате“, објашњава Јосиф, „било је исто толико опасно остати у граду као и напустити га; јер под изговором да су били дезертери многи људи су убијени због свог новца.“

За мање од шест месеци од почетка опсаде, Јерусалим је био уништен, а преко један милион његових становника умро је од глади, куге и мача. Љубав према новцу заслепила је многе, гурајући их у уништење и пропаст, док је примењивање речи мудрости омогућило јеврејским хришћанима да побегну.

То није био једини случај у историји када је новац изневерио људе у времену криза. Какав окрутан господар може бити љубав према новцу! (Матеј 6:24). Осим тога, она те може лишити садашње среће.

Задовољства која се не могу купити новцем

Опсесија да постане богат може заслепити особу с обзиром на многа задовољства која не захтевају пуно новца. Помислимо, на пример, на срећне породичне односе, праве пријатеље, природна чуда, спектакуларан залазак сунца, импресиван пљусак с грмљавином, звездано небо, лудорије животиња, или цвеће и дрвеће у нетакнутој шуми.

Истина, неки богаташи имају више времена за уживање у горе наведеним задовољствима, али већина њих је крајње заузета настојећи да сачува и повећа своје богатство. Ма како чудно звучало, срећа често измакне чак и онима који су у доколици. То изненађује савремене истраживаче. „Како да објаснимо чињеницу да нешто што тако жарко жели толико много људи, и верују у то као у врсту универзалног лека, кад се добије има обим дејства који варира од разочарења до трауме?“ пита Томас Вајзман (Thomas Wiseman) у својој књизи The Money Motive—A Study of an Obsession.

Једна ствар која богату особу може лишити среће је тешкоћа у препознавању ко су њени стварни пријатељи. Богати краљ Соломон искусио је да, „где је м[н]ого блага, много је оних који га једу“ (Проповедник 5:10). Многи богати људи пате и због забринутости у настојању да сачувају или повећају вредност свог богатства. То их често лишава пријатног сна. Библија објашњава: „Сладак је раднику сан, имао он мало или много да једе; али ситост не да богаташу да мирно спава“ (Проповедник 5:11).

Љубав према новцу може нарушити односе између породице и пријатеља зато што може некога довести у искушење у делима непоштења и криминала. Љубитељи новца често се окрећу коцкању. Нажалост, жудња за само још једним коцкарским искуством многе одвлачи у дугове. „До времена када дођу код мене“, рекао је један јужноафрички психијатар, „[страсним коцкарима] обично више нема помоћи, изгубили су посао, трговине, дом, и често их напуштају породице.“ Како је само истинито библијско упозорење: „Веран човек обилује благословом, а ко за богатством јури неће бит без казне“ (Пословице 28:20).

„Крила себи прави... и одлети“

Један други разлог због чега је љубав према новцу тако опасна је тај што су се људске владавине показале као неспособне да у потпуности сарађују или да осигурају да новац задржи једну интернационално стабилну вредност; нити могу да спрече рецесије, депресије и сломове ефектне берзе. Проневера, крађа и инфлација такође подвлаче истинитост надахнутих речи: „Не узнемируј се да се обогатиш, не уложи у то мудрост своју. Хоћеш ли зар оком својим  ти да пратиш оно чега ће нестати? Јер богатство крила себи прави, и као оро̂ пут неба одлети“ (Пословице 23:4, 5).

Инфлација. Тај проблем никако није ограничен на сиромашне земље. Раније у овом веку, галопирајућа инфлација погодила је индустријализоване нације централне Европе. На пример, немачка марка пре првог светског рата била је скоро једнака британском шилингу, француском франку, или италијанској лири. Десет година касније, шилинг, франак и лира били су мање или више једнаки са 1 000 000 000 000 марака. Какав ефекат је нагли пораст инфлације имао на људе у богатим друштвима? „Ако је судити по ономе што се догодило пораженим Централним силама раних 1920-их“, износи Адам Фергусон (Adam Fergusson) у својој књизи When Money Dies, „онда [монетарни колапс] ослобађа такву похлепу, насиље, несрећу и мржњу, увелико потхрањивану страхом, да ниједно друштво не може преживети неосакаћено и непромењено.“

Године 1923, Немачка је скидањем 12 нула извршила ревалвацију своје валуте, тако да је одједном 1 000 000 000 000 старих марака постало еквивалент једној новој марки. Овај корак је зауставио инфлацију али је имао друге катастрофалне последице. Фергусон објашњава: „Реконституисање монетарне стабилности, због чега су хиљаде банкротирале, лишило је милионе људи својих средстава за издржавање, и усмртило наде даљњих милиона, индиректно захтевајући једну страшнију цену коју је цели свет морао да плати.“ Изгледа да је ’страшна цена‘ коју је аутор имао на уму био успон нацизма и други светски рат.

То што су велики банкарски рачуни изневерили многе у прошлости треба да служи као трезвено упозорење у овим временима светске економске несигурности. Сам Божји Син упозорио је да ће новац затајити, што је стварно много пута и био случај (Лука 16:9). Међутим, највећи и најшири монетарни пад доћи ће када Јехова изврши суд над овим злим светом. „Не помаже у дан гнева богатство, али праведност избавља од смрти“ (Пословице 11:4).

Како је зато важно да сваки од нас тежи за тим да сачува праведан положај пред нашим правим Пријатељима, Јеховом Богом и Исусом Христом!

Извор трајне среће

Пол и Мери, споменути на почетку, били су Јеховини сведоци. Многе године учествовали су у пуновременом делу еванђелизације. Међутим, њихова жеља за богатством проузроковала је да престану да посећују састанке хришћанске скупштине, и престали су да своју веру преносе другима у јавној служби. Али, пробудили су се. „Сада видим како је бесмислено било потрошити све своје време и енергију на нешто што се за неколико минута може претворити у дим“, рекла је Мери након што су је опљачкали и уништили јој кућу. Срећом, овај пар је извукао поуку пре него што је било прекасно. Да, највећа штета коју љубав према новцу може проузроковати јесте лишавање особе признатог односа с Јеховом Богом и Исусом Христом. Без тих пријатеља, какву бисмо наду могли имати за преживљавање краја овог злог света у обећани нови свет праведности? (Матеј 6:19-21, 31-34; 2. Петрова 3:13).

Зато, без обзира да ли себе сматраш богатим или сиромашним, чувај се развијања љубави према новцу. Ради на томе да добијеш и сачуваш највеће благо — признат положај пред Јеховом Богом. То можеш чинити пружајући непрестану пажњу хитном позиву: ’Дух и невеста говоре: „Дођи.“ И који чује нека говори: „Дођи“. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воде живота за бадава‘ (Откривење 22:17).

[Фуснота]

[Слике на странама 8, 9]

Обе стране новчића кованог током јеврејске побуне с натписом „година друга“

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.