Јеховино милосрђе спасава нас од очаја

„Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, по великом милосрђу своме поништи преступе моје!“ (ПСАЛАМ 51:3 [51:1, ДК]).

1, 2. Како на Јеховиног слугу може утицати озбиљан грех?

 ЈЕХОВИН закон се не може кршити некажњено. Како то само очигледно постаје кад починимо неки тежак грех против Бога! Иако можда годинама верно служимо Јехови, кршење његовог закона може проузроковати велику забринутост или дубоку депресију. Можда осећамо да нас је Јехова оставио и да више нисмо вредни да му служимо. Наш грех може изгледати као огромни облак који спречава светло Божје наклоности.

² Краљ Давид древног Израела једном се и сам нашао у таквом стању. Како се та ситуација развила?

Погрешни кораци могу довести до великог греха

3, 4. Шта се догодило краљу Давиду у периоду просперитета?

³ Давид је волео Бога али је учинио погрешне кораке који су довели до тешких греха. (Упореди Галатима 6:1). То се може догодити сваком несавршеном човеку, посебно ако има власт над другима. Као успешан краљ, Давид је уживао у слави и моћи. Ко се усудио да изазове његову реч? Способни људи су били спремни и вољни да му служе, а народ је горљиво чинио оно што је он затражио. Ипак, Давид је погрешио тако што је узео многе жене и што је пребројао народ (Деутероном 17:14-20; 1. Летописа 21:1).

⁴ У том периоду материјалног просперитета, Давид је почино озбиљне грехе против Бога и човека. Један грех водио је у други као испреплетене нити тканине коју је дизајнирао Сатана! Док су се други Израелци борили против Амонаца, Давид је са свог крова посматрао Уријину лепу жену, Бат-Шебу, како се купа. Пошто је Урија био у рату, Давид је ту жену довео у свој дворац и с њом починио прељубу. Замисли његов шок кад је касније сазнао да је трудна! Давид је послао да се позове Урија, надајући се да ће он провести ноћ с Бат-Шебом и да ће сматрати да је дете његово. Иако га је Давид опио, Урија је одбио да спава с њом. Већ очајан, Давид је заповеднику Јоабу послао тајно наређење да се Урија постави у прве бојне редове где би сигурно погинуо. Урија је убијен у бици, његова удовица је одржала уобичајени период жалости, а Давид ју је оженио пре него што су људи постали свесни да је трудна (2. Самуелова 11:1-27).

5. Шта се догодило након што је Давид згрешио с Бат-Шебом, и како су његови греси утицали на њега?

⁵ Бог је преко пророка Натана разоткрио Давидове грехе и рекао је: „Ја ћу подигнути на те зло из дома твога.“ Зато је дете које је родила Бат-Шеба умрло (2. Самуелова 12:1-23). Давидов прворођени син, Амнон, силовао је властиту сестру Тамару, а њега је убио њен брат (2. Самуелова 13:1-33). Краљев син Абсалом  покушао је да узурпира престо и осрамотио је свог оца тако што је имао односе с Давидовим конкубинама (2. Самуелова 15:1–16:22). Грађански рат је завршио Абсаломовом смрћу и даљњом тугом за Давида (2. Самуелова 18:1-33). Међутим, Давида су његови греси понизили и учинили га свесним потребе да остане близу свог саосећајног Бога. Ако и ми погрешимо, понизно се покајмо и приближимо се Јехови. (Упореди Јаков 4:8).

6. Зашто је краљ Давид био посебно крив?

⁶ Давид је био посебно крив зато што је био израелски владар потпуно свестан Јеховиног Закона (Деутероном 17:18-20). Он није био египатски фараон или вавилонски краљ којима је недостајало такво спознање и који су могли рутински чинити ствари које Бог не одобрава. (Упореди Ефесцима 2:12; 4:18.) Као члан нације предане Јехови, Давид је био свестан да су прељуба и убиство велики греси (Излазак 20:13, 14). И хришћани знају Божји закон. Међутим, као Давид, неки од њих крше га због наслеђене грешности, људске слабости и искушења коме се не одупиру. Ако се то догоди некоме од нас, не треба да останемо у замраченом стању које засењује нашу духовну визију и завија нас у дубоки очај.

Признавање доноси олакшање

7, 8. (а) Шта се догодило Давиду кад је покушао да сакрије своје грехе? (б) Зашто треба признати и напустити свој грех?

⁷ Ако смо криви због тешких преступања Божјег закона, можда нам је тешко да признамо своје грехе, чак и Јехови. Шта се може догодити под тим околностима? У 32. псалму, Давид је призано: „Док ја ћутах [уместо да је признао] сасахнуше кости моје од мог уздисања по вас дан. Јер ме рука твоја дан и ноћ тишташе те се осуши сок живота мога као на летњој припеци“ (стихови 3, 4). Својевољни  Давид је био исцрпљен покушавајући да прикрије свој грех и да сузбије грижњу савести. Душевна патња је смањила његову снагу до те мере да је био као дрво погођено сушом без влаге која даје живот. У ствари, можда је ефекте болести искусио у менталном и физичком погледу. У сваком случају, изгубио је своју радост. Ако се неко од нас нађе у сличном стању, шта треба да учини?

⁸ Признавање Богу може донети опроштење и олакшање. „Грех свој казах теби, не затајих ти кривице своје“, певао је Давид. „Рекох: ’Исповедаћу Господу преступе своје!‘ и ти греха мога опрости кривицу“ (Псалам 32:5). Да ли си тескобан због неког скривеног греха? Зар не би било најбоље да признаш грех и престанеш с тим да би добио Божје милосрђе? Зашто не позовеш скупштинске старешине и не тражиш духовно лечење? (Пословице 28:13; Јаков 5:13-20). Биће признат твој покајнички дух, а с временом се може обновити твоја хришћанска радост. „Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен“, рекао је Давид. „Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства“ (Псалам 32:1, 2, ДК).

9. Када је састављен 51. псалам, и зашто?

⁹ Давид и Бат-Шеба били су одговорни Јехови Богу за свој преступ. Иако су због својих греха могли бити погубљени, Бог је према њима имао милосрђа. Посебно је био милосрдан према Давиду због савеза Краљевства (2. Самуелова 7:11-16). Давидов покајнички став према својим гресима који су укључивали Бат-Шебу видљив је у 51. псалму. Покајнички краљ је саставио тај дирљиви псалам након што је пророк Натан пробудио његову савест за величину његових преступа божанског закона. Натан је морао имати храбрости да Давиду скрене пажњу на његове грехе, баш као што именоване хришћанске старешине морају бити храбри да би данас учинили такве ствари. Уместо да је порицао ту оптужбу и наредио да се Натан погуби, краљ је понизно признао (2. Самуелова 12:1-14). Псалам 51 показује шта је рекао Богу у молитви с обзиром на ту подлу аферу и подесан је за медитирање у молитви, посебно ако смо погрешили и чезнемо за Јеховиним милосрђем.

Одговорни смо Богу

10. Како је Давид могао доживети духовни опоравак?

¹⁰ Давид није настојао да оправда свој грех већ је преклињао: „Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, по великом милосрђу своме поништи преступе моје“ (Псалам 51:3 [51:1, ДК]). Тиме што је преступио, Давид је прекорачио границе Божјег Закона. Међутим, постојала је нада за његов духовни опоравак, ако би му Бог показао милосрђе према својој љубазној доброхотности, или лојалној љубави. Обиље Божјих прошлих милосрђа пружило је покајничком краљу темељ за веру да ће његов Творац избрисати његове преступе.

11. На шта су указивале жртве Дана окајања, и шта се данас захтева за спасење?

¹¹ Преко пророчанских сенки жртава Дана окајања, Јехова је наговестио да има начин да очисти покајнике од њиховог греха. Данас знамо да су његово милосрђе и опроштење проширени на нас на темељу наше вере у откупну жртву Исуса Христа. Ако се Давид, имајући у мислима само симболе и сенке те жртве, могао поуздати у Јеховину љубазну доброхотност и милосрђе, колико више данашње Божје слуге треба да исказују веру у откупнину обезбеђену за њихово спасење! (Римљанима 5:8; Јеврејима 10:1).

12. Шта значи згрешити, и шта је Давид осећао према свом преступу?

¹² Молећи Бога, Давид је додао: „Опери ме сасвим од неправде моје и од греха мога ме очисти. Јер ја признајем  преступе своје, и грех је мој једнако преда мном“ (Псалам 51:4, 5 [51:2, 3, ДК]). Згрешити значи промашити циљ с обзиром на Јеховина мерила. Давид је свакако то учинио. Ипак, он није био као неки убица или прељубник који је равнодушан због свог прекршаја и који је тескобан само због своје казне или могућности да добије неку болест. Као љубитељ Јехове, Давид је мрзео оно што је зло (Псалам 97:10). Био му је одвратан сам његов грех и желео је да га Бог потпуно очисти од њега. Давид је био у потпуности свестан својих преступа и био је дубоко ожалошћен што је дозволио да га савлада његова грешна жеља. Његов грех је стално био пред њим, јер богобојазна особа не може умирити своју грижњу савести док не дође до покајања, признавања и Јеховиног опроштења.

13. Зашто је Давид могао рећи да је згрешио против самог Бога?

¹³ Признавајући своју одговорност Јехови, Давид је рекао: „Самом теби згреших и починих што је зло пред очима твојим, и ти ћеш праведан у речи својој бити, и чист у суду своме“ (Псалам 51:6 [51:4, ДК]). Давид је прекршио Божје законе, осрамотио је краљевску службу и ’несумњиво је без поштовања поступио према Јехови‘, излажући га прекору (2. Самуелова 12:14, NW; Излазак 20:13, 14, 17). Давидови грешни поступци били су прекршаји и против израелског друштва и чланова његове породице, баш као што крштени преступник данас проузрокује тугу или тескобу у хришћанској скупштини и међу вољенима. Иако је покајнички краљ знао да је згрешио против ближњих као што је Урија, он је увидео вишу одговорност према Јехови. (Упореди Постање 39:7-9.) Давид је признао да ће Јеховин суд бити праведан (Римљанима 3:4). Хришћани који згреше треба да имају исто гледиште.

Олакшавајуће околности

14. Које је олакшавајуће околности споменуо Давид?

¹⁴ Иако Давид није покушао да се оправда, он је рекао: „Гле, у безакоњу се ја родих [„с порођајним боловима“, NW], у греху сам мајке своје зачет“ (Псалам 51:7 [51:5, ДК]). Давид се родио с грешком, а његова мајка је имала порођајне болове због наслеђене грешности (Постање 3:16; Римљанима 5:12). Његове речи не значе да су исправни брачни односи, зачеће и рађање грешни, пошто се Бог побринуо за брак и рађање деце; нити је Давид указивао на неки специфични грех своје мајке. Он је зачет у греху зато што су његови родитељи били грешни као и сви несавршени људи (Јоб 14:4).

15. Иако Бог може узети у обзир олакшавајуће околности, шта не смемо радити?

¹⁵ Ако смо згрешили, у молитви Богу можемо споменути све олакшавајуће околности које су можда допринеле нашем преступу. Али, немојмо Божју незаслужену доброхотност претварати у изговор за распуштено понашање или наслеђену грешност користити као димну завесу иза које се можемо сакрити од одговорности за свој грех (Јуда 3, 4). Давид је прихватио одговорност за гајење нечистих мисли и попуштање искушењу. Молимо се да не будемо препуштени искушењу и затим предузмимо акцију у складу с таквом молитвом (Матеј 6:13).

Молба за чишћење

16. Којој се особини Бог радује, и како то треба да утиче на наше понашање?

¹⁶ Људи могу изгледати као да су дивне особе предане Богу, али он гледа испод површине и види какви су они изнутра. Давид је рекао: „Али ти [Јехова] истину у срцу волиш; улији, дакле мудрост ти у мене!“ (Псалам 51:8 [51:6, ДК]). Давид је био крив због лажи  и непоштења кад је наместио да Урија погине и због покушаја да сакрије чињенице о трудноћи Бат-Шебе. Међутим, он је знао да се Бог радује истинитости и светости. То на добар начин треба да утиче на наше понашање, јер би нас Јехова осудио кад бисмо били непоштени (Пословице 3:32). Давид је такође увидео да, кад би му Бог ’улио мудрост‘, као покајнички краљ могао би удовољити божанским мерилима у остатку свог живота.

17. Какво је било значење молитве за пречишћење исопом?

¹⁷ Зато што је увидео потребу за Божјом помоћи у савладавању својих грешних нагињања, он је надаље молио: „Покропи [„Пречисти“, NW] ме исопом и очистићу се, умиј ме и бићу бељи од снега!“ (Псалам 51:9 [51:7, ДК]). Између осталог, биљка исоп (можда мајоран, или Origanum maru) користила се у церемонији чишћења за људе који су раније били инфицирани губом (Левитик 14:2-7). Зато је било подесно да Давид моли да исопом буде пречишћен од својих греха. Идеја о чистоћи је такође повезана с његовом молбом да га Јехова опере да би могао бити потпуно чист, бељи чак и од снега на коме се није накупила гар или други нанос (Исаија 1:18). Ако неко од нас данас пати од грижње савести због неког преступа, имајмо веру да нас Бог, ако покајнички тражимо његово опроштење, може пречистити и очистити на темељу Исусове откупне жртве.

Молба за обновљење

18. Какво је било Давидово стање пре него што се покајао и признао, и како данас може користити спознање о томе?

¹⁸ Сви хришћани које је било када мучила грижња савести могу разумети Давидове речи: „Дај ми [Јехова] да слушам радост и весеље, да уживају кости што си потро!“ (Псалам 51:10 [51:8, ДК]). Пре него што се Давид покајао и признао своје грехе, његова узнемирена савест учинила га је несрећним. Није налазио задовољство ни у песмама весеља и радовања које су изводили одлични певачи и вешти музичари. Због Божјег неодобравања, душевна патња грешног Давида била је тако велика да је био као човек чије су кости болно сломљене. Чезнуо је за опроштењем, духовним опоравком и обновљењем радости коју је имао раније. Покајничком преступнику данас такође треба Јеховино опроштење да би поново добио радост коју је имао пре него што је учинио нешто што је угрозило његов однос с Богом. Обновљење ’радости светог духа‘ покајничкој особи показује да јој је Јехова опростио и да је воли (1. Солуњанима 1:6). Какву то само утеху доноси!

19. Како би се Давид осећао кад би Бог избрисао све његове грешке?

¹⁹ Давид је надаље молио: „Поглед свој од греха мога скидај и очисти сва недела моја“ (Псалам 51:11 [51:9, ДК]). Од Јехове се не може очекивати да с одобравањем гледа на грех. Дакле, он је замољен да сакрије своје лице од Давидових греха. Краљ је такође молио да Бог избрише  све његове грешке, збрише сву његову неправедност. Кад би само Јехова то учинио! То би орасположило Давида, уклонило би терет узнемирене савести и омогућило би сада покајничком краљу да зна да му је његов Бог пун љубави опростио.

Шта ако си згрешио?

20. Шта се препоручује свим хришћанима који су тешко згрешили?

²⁰ Псалам 51 указује да све Јеховине предане слуге које су озбиљно згрешиле али које се кају могу с поуздањем молити да им покаже наклоност и очисти их од њиховог греха. Ако си и ти хришћанин који је погрешио на тај начин, зашто у понизној молитви не тражиш опроштење нашег небеског Оца? Признај да ти је потребна Божја помоћ да би био признат пред њим и моли да обнови твоју пређашњу радост. Покајнички хришћани могу с поуздањем доћи Јехови у молитви с таквим молбама, јер ће он ’много опростити‘ (Исаија 55:7; Псалам 103:10-14). Наравно, треба позвати скупштинске старешине да би могли пружити потребну духовну помоћ (Јаков 5:13-15).

21. Шта ћемо следеће разматрати?

²¹ Јеховино милосрђе спасава његов народ од очаја. Али, истражимо остале искрене молбе покајничког Давида из 51. псалма. Наше проучавање ће показати да Јехова не презире сломљено срце.

Како би одговорио?

◻ Како озбиљан грех може утицати на Јеховиног слугу?

◻ Како је на Давида утицало то што је покушао да сакрије свој грех?

◻ Зашто је Давид рекао да је згрешио против самог Бога?

◻ Иако Бог може узети у обзир олакшавајуће околности ако згрешимо, шта не треба да чинимо?

◻ Шта хришћанин треба да учини ако тешко згреши?

[Питања за разматрање]