Може ли овај оброк за тебе нешто значити?

ПУНИ месец пригушеним светлом купа земљу. У горњој соби једне куће у древном Јерусалиму, 12 мушкараца окупљено је око стола. Једанаесторица поклањају велику пажњу док њихов Учитељ уводи веома значајну прославу и изговара речи од великог значења. Један извештај каже:

’Док јеђаху, узе Исус [Христ] хлеб, благослови га, преломи и даде ученицима, говорећи: Узмите, једите, ово је тело моје. Узе затим чашу и давши хвалу, даде је њима, говорећи: Пијте из ње сви, јер је ово крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе, ради отпуштања греха. Кажем вам пак да нећу одсад пити од овога рода виноградскога до оног дана кад ћу пити с вама новога у краљевству Оца свога. Отпојавши хвалу изиђоше сви на гору Маслинску‘ (Матеј 26:26-30).

То се догодило након заласка сунца 14. дана јеврејског месеца нисана 33. године наше ере. Исус и његови апостоли управо су прославили Пасху у сећању на ослобођење Изараела из египатског ропства у 16. веку пре н. е. Христ је отпустио Јуду Искариота, који се спремао да га изда. Дакле, били су присутни само Исус и његових 11 лојалних апостола.

Та вечера није била наставак јеврејске Пасхе. То је било нешто ново што је названо Господова вечера. С обзиром на ту прославу, Исус је заповедио својим следбеницима: ’Ово чините за мој спомен‘ (Лука 22:19, 20; 1. Коринћанима 11:24-26). Зашто је он то рекао? И како тај вековима стар догађај уопште може за тебе нешто значити?