Колико је тачна библијска историја?

„ИСТИНУ говорим, ја не лажем“, изјавио је један писац Библије свом младом пријатељу (1. Тимотеју 2:7). Изрази као што је овај у Павловим писмима представљају изазов за критичаре Библије. a Прошло је више од 1 900 година откако су написана Павлова писма. Након свег тог времена, нико није поставио и успешно доказао ниједну нетачну ствар у његовим писмима.

Писац Библије Лука такође је водио рачуна о тачности. Он је записао извештај о Исусовом животу и служби након чега је уследио његов извештај насловљен са Дела апостола. ’Испитао сам пажљиво све од почетка‘, писао је Лука (Лука 1:3).

Сведочанства о тачности

Критичари Библије с почетка 19. века оспоравали су Лукину тачност као историчара. Осим тога, они су тврдили да је историја из Дела апостола измишљена средином другог века н. е. Британски археолог Сер Вилијам Мичел Рамзи (William Mitchell Ramsay) био је један од оних који су у то веровали. Али, након истраживања имена̂ и места̂ која је споменуо Лука, он је признао: „Постепено сам се уверио да је приповедање у различитим детаљима показало чудесну истину.“

Кад је Рамзи написао горње речи, једно спорно питање с обзиром на Лукину тачност било је још увек нерешено. Оно се односило на тесно повезане градове Иконију, Листру и Дербу. Лука је указао да је Иконија била различита од Листре и Дербе, описујући ове друге као „градове Ликаонске“ (Дела апостола 14:6). Ипак, као што показује пропратна карта, Листра је била ближе Иконији него Дерби. Неки стари историчари описали су Иконију као део Лаконије; дакле, критичари су оспорили Луку зато што и он није учинио то исто.

Онда је, 1910, Рамзи у рушевинама Иконије открио један споменик који показује да је језик тог града био фригијски а не лаконски. „Бројни други натписи из Иконије и њене околине поткрепљују чињеницу да се у етничком погледу тај град може описати као фригијски“, каже др Мерил Унгер (Merrill Unger) у својој књизи Archaeology and the New Testament. Заиста, Иконија Павловог времена је према култури била фригијска и различита од ’градова Ликаонских‘, где су људи говорили „ликаонски“ (Дела апостола 14:6, 11).

Критичари Библије су такође довели у питање Лукину употребу речи „политарси“ за владаре града Солуна (Дела апостола 17:6, New World Translation, фуснота). Тај израз није био познат у грчкој литератури. Онда је у том древном граду пронађен један славолук који садржи имена градских владара описаних као „политарси“ — управо она реч коју је употребио Лука. „Тачност Луке оправдана је употребом тог израза“, објашњава В. Е. Вајн (W. E. Vine) у свом Expository Dictionary of Old and New Testament Words.

 Лукино путовање морем

Поморски стручњаци истраживали су детаље о бродолому описаном у 27. поглављу Дела апостола. Према Луки, велики брод на коме су пловили он и Павле ухваћен је у североисточном снажном ветру близу малог острва Клауда, а морнари су се бојали да ће бити бачени на опасне спрудове близу северне афричке обале (Дела апостола 27:14, 17, фуснота). Вешто управљајући бродом, они су успели да га усмере даље од Африке према западу. Олуја и даље није попуштала, а брод је коначно дошао близу обала острва Малте, преваливши раздаљину од око 870 километара. Поморски стручњаци рачунају да би великом броду који плови по снажном ветру требало више од 13 дана да буде однесен тако далеко. Њихови прорачуни слажу се с Лукиним извештајем, који наводи да се бродолом догодио 14. дана (Дела апостола 27:27, 33, 39, 41). Након истраживања свих детаља о Лукином путовању морем, једриличар Џејмс Смит (James Smith) је закључио: „Ту се прича о стварним догађајима, које је написао неко ко је лично учествовао у томе... Ниједан човек који није морнар не би могао написати причу о путовању морем која је тако доследна у свим својим деловима, уколико то није заиста доживео.“

Због оваквих открића, неки теолози су спремни да бране Хришћанска грчка писма као тачну историју. Али, шта је с ранијом историјом која се налази у Хебрејским писмима? Многи свештеници приклањају се модерној филозофији и изјављују да она садржи митове. Међутим, бројни детаљи библијске ране историје такође се доказују, што збуњује критичаре. На пример, размотримо откриће некад заборављеног Асирског царства.

[Фуснота]

[Мапа на 3. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЛАКОНИЈА

ФРИГИЈА

КИПАР

Дерба

Листра

Иконија

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ