Служити Јехови са самопожртвованим духом

„Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме свој крст [„мученички стуб“, „NW“], и иде за мном“ (МАТЕЈ 16:24).

1. Како је Исус обавестио своје учнике о својој предстојећој смрти?

 У БЛИЗИНИ снегом покривене горе Хермон, Исус Христ стиже до значајне прекретнице у свом животу. Остало му је мање од једне године живота. Он то зна; његови ученици не. Сада је дошло време да и они сазнају за то. Истина, Исус је раније алудирао на своју предстојећу смрт, али ово је први пут да је он изричит у том погледу (Матеј 9:15; 12:40). Матејев извештај гласи: „Од тада поче Исус казивати ученицима својим да мора ићи у Јерусалим, и да ће много претрпети од старешина, од првосвештеника и од књижника, и да ће бити убијен, и трећи дан да ће ускрснути“ (Матеј 16:21; Марко 8:31, 32).

2. Каква је била Петрова реакција на Исусове речи о Његовој будућој патњи, и како је Исус одговорио?

² Исусови дани су одбројани. Ипак, Петар љутито реагује на такву наизглед морбидну помисао. Он не може да прихвати да ће Месија заиста бити убијен. Зато се Петар усуђује да прекори свог Учитеља. Подстакнут најбољим намерама, он нагло приговара: „Да не да Бог [„Буди добар према себи“, NW], Господе! То неће бити с тобом.“ Али, Исус сместа одбацује Петрову погрешно употребљену доброхотност, тако одлучно као што би неко згазио главу отровне змије. „Иди од мене сотоно! Ти си ми на саблазан [„камен спотицања“, NW], јер ти не мислиш на оно што је од Бога, него на оно што је од људи“ (Матеј 16:22, 23).

3. (а) Како се Петар несвесно учинио Сатаниним заступником? (б) Како је Петар био камен спотицања на путу самопожртвованости?

³ Петар се несвесно учинио Сатаниним заступником. Исусово брзо узвраћање једнако је одлучно као кад је одговорио Сатани у пустоши. Тамо је Ђаво покушао да искуша Исуса лаким животом, краљевањем без патње (Матеј 4:1-10). Сада га  Петар подстиче да буде благ према себи. Исус зна да то није воља његовог Оца. Он мора живети животом самопожртвованости а не самозадовољства (Матеј 20:28). Петар постаје камен спотицања на таквом путу; његова добронамерна наклоност постаје замка. a Ипак, Исус јасно увиђа да би, ако би гајио било какву представу о животу без жртве, испао из Божје наклоности тиме што би био ухваћен у смртни стисак сатанске замке.

4. Зашто живот самоповладљиве удобности није био за Исуса и његове следбенике?

⁴ Према томе, Петрово размишљање требало је да буде исправљено. Његове речи упућене Исусу прдстављале су човечију замисао, не Божју. Живот самоповладљиве удобности, лако избегавање патње, није било за Исуса; нити је такав живот био за његове следбенике, зато што Исус као следеће каже Петру и осталим ученицима: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме свој крст [„мученички стуб“, NW], и иде за мном“ (Матеј 16:24).

5. (а) Шта је изазов да се живи хришћанским животом? (б) На које три неопходне ствари хришћанин мора бити спреман?

⁵ Исус се увек изнова враћа тој кључној теми: изазову да се живи хришћанским животом. Да би били Исусови следбеници, хришћани, попут свог Вође, морају да служе Јехови с духом самопожртвованости (Матеј 10:37-39). Зато он набраја три неопходне ствари за које хришћанин мора бити спреман да их ради: (1) да се одрекне себе, (2) узме свој мученички стуб и (3) непрекидно га следи.

„Ако ко хоће за мном ићи“

6. (а) Како се особа одриче себе? (б) Коме морамо угодити више него себи?

⁶ Шта значи одрећи се себе? То значи да особа мора да се апсолутно одрекне себе, то је облик смрти према себи. Темељно значење грчке речи преведене са „одрече“ је „рећи не“; то значи „потпуно се одрећи“. Према томе, ако прихватиш изазов хришћанског живота, ти се спремно одричеш својих сопствених амбиција, удобности, жеља, среће, задовољства. У суштини, цели свој живот и све што то укључује ти за сва времена предајеш Јехови Богу. Одрећи се себе значи више од лишавања себе извесних задовољстава ту и тамо. Уместо тога, то значи да особа право на себе мора да уступи Јехови (1. Коринћанима 6:19, 20). Особа која се одрекла себе живи да угоди, не себи, већ Богу (Римљанима 14:8; 15:3). То значи да она у сваком тренутку свог живота каже себичним жељама не а Јехови да.

7. Шта је мученички стуб хришћанина, и како га он носи?

⁷ Према томе, узети свој мученички стуб има озбиљне импликације. Ношење стуба је терет и симбол смрти. Хришћанин је спреман да пати ако је то потребно, или да буде осрамоћен или мучен или чак убијен зато што је следбеник Исуса Христа. Исус је рекао: „Ко не узме крста свога [„свој мученички стуб“, NW] и не пође за мном, није мене достојан“ (Матеј 10:38). Не носе мученички стуб сви који пате. Зли имају многе „муке“ али немају мученички стуб (Псалам 32:10). Међутим, хришћански живот је живот ношења мученичког стуба жртвене службе Јехови.

8. Који је образац живота Исус поставио за своје следбенике?

⁸ Последњи услов који је Исус споменуо јесте да га непрекидно следимо. Исус захтева не само да прихватимо и верујемо у оно што је научавао већ и да, целог свог живота, непрестано следимо образац који је поставио. А која су нека од доминантних обележја која су била видљива у његовом образцу живота? Кад је својим следбеницима дао њихово последње опуномоћење, он је рекао: ’Идите дакле и научите све народе, и  учите их да изврше све заповести што сам вама дао‘ (Матеј 28:19, 20). Исус је проповедао и научавао добру вест о Краљевству. То су чинили његови најближи ученици и, заиста, цела рана хришћанска скупштина. Та ревна активност, поред тога што нису били део света, донела им је мржњу и противљење света, што је довело до тога да је њихово ношење мученичког стуба постало још теже (Јован 15:19, 20; Дела апостола 8:4).

9. Како је Исус поступао с другим људима?

⁹ Још један истакнути образац који је био видљив у Исусовом животу био је начин на који је он поступао с другим људима. Он је био доброхотан и ’благ и смеран у срцу‘. Зато су се његови слушаоци осећали обновљени у духу и били су охрабрени његовом присутношћу (Матеј 11:29). Он их није застрашивао да га следе или доносио правило за правилом с обзиром на то како то треба да раде; нити је изазивао осећања кривице како би их натерао да буду његови ученици. Упркос свом самопожртвованом животу, они су зрачили истинском радошћу. Каква оштра супротност с онима који имају светски дух самоповлађивања који обележава „последње дане“! (2. Тимотеју 3:1-4).

Развити и одржати Исусов самопожртвован дух

10. (а) Према Филипљанима 2:5-8, како се Христ одрекао себе? (б) Ако смо Христови следбеници, који душевни став морамо показивати?

¹⁰ Сам Исус је пружио пример у одрицању себе. Он је узео свој мученички стуб и непрестано га носио вршећи вољу свог Оца. Павле је писао хришћанима у Филипима: „[Имајте] међу собом оне осећаје [„душевни став“, NW] који беху у Исусу Христу, који, постојећи у обличју Божјему, није сматрао као плен који се граби бити једнак с Богом, него је сам себе свлачио [„понизио“, Даничић-Караџић], узевши обличје слуге, поставши као и други људи, и показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту [„мученичком стубу“, NW]“ (Филипљанима 2:5-8). Ко се могао на потпунији начин одрећи себе? Ако припадаш  Исусу Христу и ако си један од његових следбеника, мораш имати тај исти душевни став.

11. Живети самопожртвованим животом значи живети за чију вољу?

¹¹ Још један апостол, Петар, каже нам да, пошто је Исус патио и умро за нас, хришћани треба да се наоружају, као добро припремљени војници, истим духом какав је имао Христ. Он пише: „Када дакле Христос претрпи у пу̏ти, и ви се том мишљу наоружајте. Јер ко претрпи у пу̏ти престао је да греши, да време које му још остаје да живи у пу̏ти не проведе више по жудњама човечјим, него по вољи Божјој“ (1. Петрова 3:18; 4:1, 2). Исусов самопожртвован пут јасно је показао шта је он осећао прама Божјој вољи. Он је био усмерен према једном циљу у својој оданости, увек стављајући вољу свог Оца испред сопствене воље, чак до срамотне смрти (Матеј 6:10; Лука 22:42).

12. Да ли је самопожртвовани живот Исусу био непријатан? Објасни.

¹² Иако је Исусов самопожртвован живот био тежак и изазован пут кога је требало да се држи, то му није било непријатно. Уместо тога, Исус је налазио уживање у покоравању божанској вољи. За њега је вршење дела његовог Оца било попут хране. Из тога је извлачио право задовољство, као што би неко извукао из доброг оброка (Матеј 4:4; Јован 4:34). Према томе, ако желиш да у свом животу осећаш истинско испуњење, не можеш учинити ништа боље него да следиш Исусов пример тиме да развијаш његово душевно расположење.

13. Како је љубав мотивишућа сила иза духа самопожртвованости?

¹³ У ствари, која је мотивишућа сила иза духа самопожртвованости? Једном речју, љубав. Исус је рекао: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим. Ово је највећа и прва заповест. А ево друге, која јој је слична: Љуби ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22:37-39). Хришћанин не може бити себичан и, у исто време, слушати те речи. Његова властита срећа и интерес пре свега морају бити вођени његовом љубављу према Јехови и затим његовом љубављу према ближњем. Тако је живео Исус, а он то очекује и од својих следбеника.

14. (а) Какве су одговорности објашњене у Јеврејима 13:15, 16? (б) Шта нас подстиче да с ревношћу проповедамо добру вест?

¹⁴ Апостол Павле је разумео тај закон љубави. Он је писао: „Преко њега дакле приносимо свагда Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају [„дају јавну изјаву за“, NW] име његово. А не заборављајте добро чинити и давати милостињу, јер то су жртве које су Богу миле“ (Јеврејима 13:15, 16). Хришћани не приносе Јехови животињске жртве или слично; дакле, њима нису потребни људски свештеници у неком материјалном храму да врше службену дужност у њиховом обожавању. Наша жртва хвале приноси се кроз Христа Исуса. И углавном помоћу те жртве хвале, тог давања јавне изјаве за његово име, ми показујемо своју љубав према Богу. Наш несебичан дух укорењен у љубави нарочито нас подстиче да с ревношћу проповедамо добру вест, настојећи да увек будемо жељни да Богу приносимо плод својих усана. На тај начин показујемо љубав и према ближњем.

Самопожртвованост доноси богате благослове

15. Која испитивачка питања с обзиром на самопожртвованост можемо да поставимо себи?

¹⁵ Застани на тренутак и размисли о следећим питањима: Да ли садашњи образац мог живота показује самопожртвован пут? Да ли моји циљеви указују на такав живот? Да ли чланови моје породице жању духовне добитке из мог примера? (Упореди 1. Тимотеју 5:8.) Шта је са сирочади и удовицама? Да ли  и они извлаче корист из мог самопожртвованог духа? (Јаков 1:27). Могу ли проширити време које проведем у својој јавној жртви хвале? Јесам ли у могућности да посегнем за предношћу пионирске, бетелске или мисионарске службе, или могу ли се преселити да служим у подручју где постоји већа потреба за објавитељима Краљевства?

16. Како нам довитљивост може помоћи да водимо самопожртвовани живот?

¹⁶ Понекад је потребно само мало довитљивости да бисмо досегли свој пуни потенцијал у служењу Јехови са самопожртвованим духом. На пример, Џенет, општа пионирка из Еквадора, радила је на световном послу пуно радно време. Ускоро јој је њен распоред отежао да с радосним духом испуни захтев у сатима за опште пионире. Одлучила је да тај проблем објасни свом послодавцу и замолила је да јој скрати радно време. Пошто он није био спреман да јој скрати радно време, она је затим повела са собом Марију, која је тражила посао са скраћеним радним временом како би могла да буде пионир. Свака је понудила да ради по пола дана, обављајући тако целодневни посао. Послодавац се сложио с тим предлогом. Сада су обе сестре општи пионири. Кад је видела тај диван резултат, Кафа, која је такође била исцрпљена радећи пуно радно време за исту компанију и борећи се да држи корак са својим пионирским временом, повела је са собом Магали и понудила то исто. И то је било прихваћено. Тако четири сестре могу да буду пионирке, уместо две које су скоро напустиле пуновремену службу. Довитљивост и иницијатива су се исплатили.

17-21. Како је један брачни пар преиспитао смисао свог живота, и с каквим резултатом?

¹⁷ Надаље, размотримо самопожртвован пут кога се држала Ивон током задњих десет година. Она је у мају 1991. Друштву Кула стражара написала следеће:

¹⁸ „У октобру 1982, моја породица и ја обишли смо Бетел у Бруклину. Кад сам то видела, зажелела сам да као добровољац радим тамо. Прочитала сам молбу и ту је било једно значајно питање: ’Колико сати си просечно провео у служби проповедања у последњих шест месеци? Ако је просек сати испод десет, наведи зашто.‘ Нисам могла пронаћи оправдан разлог, тако да сам поставила циљ и достигла га за пет месеци.

¹⁹ Иако сам могла пронаћи неколико изговора због којих нисам пионир, кад сам прочитала 1983 Yearbook of Jehovah’s Witnesses (Годишњак Јеховиних сведока 1983), уверила сам се да су други савладали веће препреке од мојих да би били пионири. Тако сам, 1. априла 1983, напустила свој уносан посао са пуним радним временом и постала помоћни пионир, а 1. септембра 1983. ступила сам у редове општих пионира.

²⁰ Касније сам, у априлу 1985, имала задовољство да се удам за дивног слугу помоћника. Три године касније, један говор на обласном конгресу о пионирској служби подстакао је мог мужа да ми шапне: ’Видиш ли неки разлог зашто не бих почео са пионирском службом од  1. септембра?‘ Придружио ми се у тој служби у наредне две године.

²¹ Мој муж се такође добровољно јавио да две недеље ради на изградњи Бетела у Бруклину и поднео је молбу за Међународни грађевински програм. Тако смо у мају 1989. на месец дана отишли у Нигерију да бисмо помагали у изградњи подружнице. Сутра путујемо у Немачку, где ћемо средити визе за улазак у Пољску. Узбуђени смо што смо укључени у један тако значајан грађевински пројект и што смо део тог новог облика пуновремене службе.“

22. (а) Како можемо, попут Петра, несвесно постати камен спотицања? (б) Од чега не зависи служење Јехови са самопожртвованим духом?

²² Ако ниси у могућности да сам будеш пионир, можеш ли охрабрити оне који се налазе у пуновременој служби да се држе своје предности и можда им чак и помоћи у томе? Или ћеш бити попут неких добронамерних чланова породице или пријатеља који, попут Петра, можда говоре пуновременом слуги да се мало одмори, да буде добар према себи, не увиђајући како то може да буде камен спотицања? Истина, ако је здравље неког пионира у озбиљној опасности или ако он занемарује хришћанске обавезе, можда за неко време мора да напусти пуновремену службу. Служење Јехови са самопожртвованим духом не зависи од неке титуле, као што је пионир, Бетелит или друго. Уместо тога, то зависи од тога какви смо као особе — како размишљамо, шта радимо, како поступамо с другима, како живимо свој живот.

23. (а) Како можемо наставити да се радујемо што смо сарадници с Богом? (б) Коју гаранцију налазимо у Јеврејима 6:10-12?

²³ Ако заиста имамо самопожртвовани дух, бићемо радосни што смо сарадници с Богом (1. Коринћанима 3:9). Имаћемо задовољство због сазнања да радујемо Јеховино срце (Пословице 27:11). И имамо јемство да нас Јехова никада неће заборавити или оставити све док му остајемо верни (Јеврејима 6:10-12).

[Фуснота]

Какво је твоје мишљење?

◻ Како је Петар несвесно постао камен спотицања на путу самопожртвованости?

◻ Шта значи одрећи се себе?

◻ Како хришћанин носи свој мученички стуб?

◻ Како развијамо и одржавамо дух самопожртвованости?

◻ Која је мотивишућа сила из духа самопожртвованости?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Да ли си спреман да се одрекнеш себе, узмеш свој мученички стуб и непрестано следиш Исуса?