Школа Гилеад 50 година стара и активна!

„ИМА много места на којима сведочанство с обзиром на Краљевство није пружено у великом обиму“, изјавио је Н. Х. Нор првом разреду Гилеада 1. фебруара 1943, на дан кад је отворена та школа. Он је додао: „Сигурно има још стотине и хиљаде људи који би се могли достићи кад би било више радника на пољу. Господовом милошћу, биће их више.“

И има више радника — на милионе! Редови објавитеља Краљевства порасли су од 129 070 у 54 земље 1943. на 4 472 787 у 229 земаља 1992! Школа Гилеад је у великој мери допринела сведочанству које је довело до тог пораста. Након 50 година, она наставља да игра кључну улогу у обучавању мисионарских радника да служе било где да су потребни на светском пољу.

Седмог марта 1993, 4 798 позваних гостију и чланова породице Бетела из САД окупило се у Конгресној дворани Џерси Сити, у Њу Џерсију, на промоцији 94. разреда. Тај заиста специјалан догађај такође је пружио прилику за освртање на 50 година школе Гилеад. Да ли би желео да нешто сазнаш о програму?

Након уводне песме, Џорџ Д. Гангас из Водећег тела изговорио је горљиву молитву. Затим, након уводних коментара председавајућег, Кери В. Барбера, апсолвенти — и сви у публици — пажљиво су слушали серију кратких говора.

Роберт В. Волен говорио је први, на тему „Никад нисте сами“. Срдачним тоном гласа, он је рекао: ’У данима који су пред вама, у вашем животу појавиће се прилике када ћете се осећати, ах, тако усамљено, тако далеко од породице и пријатеља.‘ Како се, дакле, може рећи: „Никад нисте сами“? Он је објаснио: ’Зато што ће сваком од вас стајати на располагању могућност тренутне комуникације с Јеховом Богом.‘ Он је подстакао апсолвенте да негују предност молитве и да је користе свакодневно. Тада ће, попут Исуса, и они моћи да кажу: „Ја нисам сам“ (Јован 16:32). Како су те речи охрабриле апсолвенте!

Развијајући тему „Чврсто се држите своје наде“ (темељену на дневном цитату за 7. март), Лајмен А. Свингл из Водећег тела говорио је као следећи о потреби за двема особинама — устрајношћу и надом. ’Понижење, непријатељство, мржња, затварање, чак и смрт, разлози су због којих је од стране хришћана потребна устрајност‘, рекао је он. ’Нема границе снази која је изнад нормалне на коју се верни Сведоци Јехове могу ослонити у временима потребе. То је сигурно охрабрујуће, посебно за вас апсолвенте.‘ А шта је с надом? ’Нада је неопходна‘, објаснио је он. ’Као што кацига штити главу оног ко је носи, тако и нада спасења чува и штити менталне снаге хришћанина, омогућујући му да одржи беспрекорност‘ (1. Солуњанима 5:8).

Следећи говорник, Ралф Е. Волс, изабрао је загонетну тему, „Како можемо побећи у сигурност ’пространог мјеста‘?“ Шта је то „пространо мјесто“?  (Псалам 18:20 [18:19, ДК]). „Стање избављења које доноси душевни мир и сигурност у срцу“, објаснио је говорник. Од чега нам је потребно избављење? ’Од нас самих — од наших властитих мана.‘ Он је додао: ’Исто тако, потребно нам је избављење од спољних околности које потпирује Сатана‘ (Псалам 118:5). Како можемо побећи у сигурност пространог места? ’Тражећи Јеховине наредбе у свему што радимо и понизно молећи Јехову у вери што се тиче свих наших брига.‘

„Шта вас чека?“ била је тема коју је изабрао Дон А. Адамс. И шта је чекало те нове мисионаре? Период прилагођавања, објаснио је он. „Пред вама су и многи благослови.“ Као један пример, он је говорио о двоје нових мисионара који су, након што су стигли на свој задатак, писали: „Помисли на најбољи дан који си уопште имао у служби, а такав је сваки дан. Не можемо понети довољно литературе, а људи нас стално питају за студије.“ Говорник је упутио неке коментаре породицама и пријатељима апсолвената: ’Нема потребе да будете забринути за ове апсолвенте. Можете им помоћи ако им пишете речи охрабрења‘ (Пословице 25:25).

Затим су говорили инструктори школе. Џек Д. Редфорд изабрао је тему „Немојте ни од кога ништа очекивати“. Један од изазова с којима ће се апсолвенти суочити је слагање с људима, објаснио је он. Шта може помоћи? „Не осврћите се на њихове пропусте. Не очекујте превише од других. Немојте увек очекивати потпуну меру онога за шта сматрате да вам припада. Узимајте у обзир несавршеност других, а та доброхотност ће вам помоћи да се слажете. Ваша способност да се слажете с другима биће мерило ваше зрелости“ (Пословице 17:9). Сигурно, примењивање тог мудрог савета помоћи ће апсолвентима да се успешно прилагоде улози мисионара у страној земљи!

„То благо носимо у земљаним судовима“, каже 2. Коринћанима 4:7. Јулисиз В. Глас, секретар школе Гилеад, коментарисао је овај стих док је развијао тему „Верујте својој прокушаној, верној браћи“. Шта су ’земљани судови‘? „Они се морају односити на нас као на несавршене људе“, приметио је он. Шта је „благо“? „То је наша хришћанска служба“, објаснио је (2. Коринћанима 4:1). А шта треба урадити с тим благом? „Благо које нам је Јехова поверио не сме се гомилати. Зато, ви драги будући мисионари, делите то благо куд год пођете и поучавајте многе друге како да га деле.“

Био је то носталгичан тренутак кад је Алберт Д. Шредер почео да говори, јер је он био секретар школе Гилеад кад је она почела. „Пола века теократске обуке“ била је његова тема. „Јехова зна како да пружи ефикасну обуку, а то и чини“, изјавио је он. Како? Брат Шредер је указао на обуку примљену кроз две школе основане пре 50 година — Теократску школу проповедања и школу Гилеад. Он је указао да је вредно оруђе у пружању тачног спознања New World Translation. Он је охрабрио  апсолвенте: „Можете поћи на своје стране доделе с великим поуздањем да ће Друштво наставити да вас добро снабдева тачним спознањем о Јеховиним намерама.“

Милтон Г. Хеншел, председник Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, говорио је на тему „Више од победника̂“. Брат Хеншел је своју тему темељио на годишњем цитату за 1943: „Више од победника̂ кроз њега који нас је волео“ (Римљанима 8:37, King James Version). Био је то одговарајући годишњи цитат, објаснио је он, зато што су усред Другог светског рата наша браћа у многим земљама доживљавала много прогонства. Брат Хеншел је прочитао неке изводе из издања Куле стражаре која је обрадила тај годишњи цитат и затим је објаснио: „Тај чланак из Куле стражаре [15. јануар 1943.] први разред Гилеада  проучавао је у фебруару и он их је припремио за оно што их је чекало.“ Многи апсолвенти кроз задњих 50 година већ су се показали као победници, објаснио је. Шта је с 94. разредом? „Останите близу Јехове, останите близу његове љубави и ваша победа је осигурана.“

Након преподневних говора, председавајући је пренео неке поздраве примљене из различитих земаља. Затим је дошао тренутак који су 24 брачна пара једва чекала — подела диплома. Па, студенти Гилеада сада су службено били апсолвенти Гилеада! Они су дошли из 5 земаља, али њихове доделе одвеле су их у 17 земаља, укључујући Хонг Конг, Тајван, Мозамбик и делове источне Европе.

Након паузе, послеподневни програм почео је скраћеним Студијем Куле стражаре који је водио Роберт Л. Батлер. Затим су апсолвенти уживо приказали нека од изванредних искустава којима су се радовали док су сведочили близу Волкила, Њујорк. Тај програм је одразио једну од ствари која их је несумњиво довела у Гилеад — њихову дубоку љубав према служби проповедања.

Након програма студената, многи у публици питали су се да ли ће програм  садржавати нешто специјално чиме би се прославила успомена на 50 година Гилеада. Нису били разочарани! (Види пропратни оквир: „Преглед 50 година школе Гилеад“.)

Пре педесет година, брат Нор је показао да је био човек вере и визије. Његово уверење да ће школа Гилеад успети било је изражено у његовом уводном говору првом разреду, кад је рекао: „Ми верујемо да ће, у складу са њеним именом, ’гомила сведока‘ кренути са овог места у све делове света и да ће такво сведочанство стајати као споменик Божјој слави која никад не може бити уништена. Ви као постављене слуге положићете своје пуно поуздање у Највишег, знајући да ће вас он водити и усмеравати у свако потребно време, и ви ћете такође знати да је он и Бог благослова.“ a

Педесет година касније, школа Гилеад још увек је активна! Апсолвенти 94. разреда сада имају предност да следе више од 6 500 апсолвената који су им претходили. Нека они своје пуно поуздање положе у Највишег док чине свој део у слагању ’гомиле сведока‘ која ће стајати као споменик на славу Јехови Богу.

[Фуснота]

[Оквир на 25. страни]

Статистички подаци о разреду

Укупан број студената: 48

Број заступљених земаља: 5

Број додељених земаља: 17

Просечна старост: 32

Просек година у истини: 15,3

Просек година у пуновременој служби: 9,6

[Оквир на странама 26, 27]

ПРЕГЛЕД 50 ГОДИНА ШКОЛЕ ГИЛЕАД

Постоји ли бољи начин за освртање на историју Гилеада него помоћу искустава оних који су је доживели — пређашњих апсолвената, инструктора и других који су помогли у њеном организовању? Публика је била усхићена док је слушала део „Преглед 50 година школе Гилеад“ који је водио Теодор Џерес.

Какве су биле околности које су довеле до оснивања те школе? Брат Шредер је објаснио да је њему и двојици других инструктора било дато само четири месеца да организују школу. „Али, до понедељка 1. фебруара 1943, били смо спремни за отварање.“

Како је било с првим мисионарима који су били послати? Брат Хеншел се присетио: „Експедит Друштва спаковао је у дрвене сандуке сву имовину мисионара коју су желели да понесу са собом. Кад су ти сандуци стигли на одредиште, они су их пажљиво отварали и вадили своје ствари. Али, затим су те сандуке користили да направе намештај.“ Коначно, приметио је он, Друштво се побринуло за скромно опремљене мисионарске домове.

Као следећи део програма, неки апсолвенти из раних разреда Гилеада који су сада чланови породице Бетела у САД пренели су своје успомене, своја осећања и своја искуства. Њихови коментари су заиста ганули срца свих у публици.

„Кад сам добила позив да присуствујем првом разреду, сазнала сам да моја мајка има рак. Али, пошто је она била пионир од своје 16. године, снажно ме је саветовала да прихватим тај позив. Тако сам с помешаним осећањима и поуздањем у Јехову отпутовала у Саут Лансинг. Потпуно сам се радовала и дубоко сам ценила обучавање у Гилеаду. Моја мајка је завршила свој земаљски пут неко време након моје промоције“ (Шарлота Шредер, служила је у Мексику и Салвадору).

„Пошто се Јехова већ бринуо за мене у делу света у коме сам била, сматрала сам да било где да пођем, то је још увек његова земља и он ће се бринути за мене. Зато сам била пресрећна да прихватим позив у први разред“ (Џулија Вилдман, служила је у Мексику и Салвадору).

„Мисионарска служба је била дивна! Могли смо разговарати на сваким вратима. У првом месецу, оставила сам 107 књига и водила сам 19 библијских студија. Другог месеца имала сам 28 библијских студија. Наравно, морали смо да се навикнемо на неке ствари — врућину, влагу, инсекте. Али била је дивна предност бити тамо. То је нешто што ћу увек ценити“ (Мери Адамс, други разред, о својој додели у Куби).

„Време је било једна од великих препрека с којима смо морали да се боримо на Аљасци. На северу је било веома, веома хладно, са температурама које су се спуштале до -50°С и још хладније. До индијанских села и малих изолованих места на југоистоку Аљаске стизали смо или чамцем или авионом“ (Џон Ерикети, трећи разред).

„За мене је Гилеад био позив од Јехове кроз његову земаљску организацију да нас ојача у духовном погледу и покаже нам диван начин живота“ (Милдред Бар, 11. разред, служила у Ирској).

Следили су даљњи дивни интервјуи — Лусил Хеншел (14. разред, служила у Венецуели), Маргарета Клајн (20. разред, служила у Боливији), Лусил Колтрап (24. разред, служила у Перуу), Лорен Волен (27. разред, служила у Бразилу), Вилијам и Сандра Маленфонт (34. разред, служили у Мароку), Герит Леш (41. разред, служио у Аустрији) и Дејвид Сплејн (42. разред, служио у Сенегалу).

Како је с браћом која су служила као инструктори? Интервјуисано је и неколико њих — Расел Курзен, Карл Адамс, Харолд Џексон, Фред Раск, Хари Пелојан, Џек Редфорд и Јулисиз Глас. Они су говорили о својој предности, показујући како је то утицало на њих до данашњег дана.

Узбудљиво сведочанство за ефикасност мисионара обучених у Гилеаду пружио је Лојд Бери, који је служио у Јапану. Године 1949, кад је тамо послато 15 мисионара, у целом Јапану било је мање од 10 објавитеља. Али, 44 година касније, у тој земљи има више од 175 000 објавитеља Краљевства! Роберт Волен је затим причао о изванредном успеху који су имали неки мисионари у помагању људима да дођу у истину, укључујући једну сестру мисионарку која је у Панами више од 45 година и која је 125 особа помогла да дођу до предања и крштења.

Врхунац целог програма био је кад су сви присутни који су били апсолвенти Гилеада позвани да дођу на позорницу. Био је то заиста дирљив тренутак. Дуги низ браће и сестара — 89 из породице Бетела поред гостујућих апсолвената — испунио је пролазе и степенице до позорнице. Придружила су им се браћа која су служила као инструктори током година, а затим и 94. разред — укупно око 160!

„Да ли је рад школе Гилеад у обучавању мисионара за стране земље имао одређеног успеха?“ питао је брат Џерес. „Доказ прошлих 50 година је громогласно да!“

[Слика на 25. страни]

94. разред апсолвената Библијске школе Гилеад Друштва Кула стражара

У доњем попису, редови су набројани спреда према назад, а имена су за сваки ред наведна с лева на десно.

(1) S. De La Garza; E. Borg; E. Arriaga; E. Chooh; D. Purves; A. Fosberry; A. Delgado; L. Drescher, (2) V. Scott; L. Fridlund; S. Kettula; D. Copeland; J. Arriaga; J. Thidé; E. Olsson; S. Widegren, (3) F. Delgado; S. Keegan; A. Leinonen; E. Finnigan; F. Fosberry; J. Halbrook; A. Berglund; P. Jones, (4) B. Watson; C. Frias; B. Chooh; J. Halbrook; J. Purves; S. Finnigan; A. Jones; M. Cuccia, (5) G. Scott; D. Copeland; B. Drescher; R. De La Garza; I. Leinonen; D. Keegan; T. Watson; M. Kettula (6) J. Widegren; S. Borg; L. Cuccia; A. Berglund; B. Olsson; J. Frias; T. Fridlund; P. Thidé