Јехова мења времена и прилике у Румунији

ВЕТРОВИ промене задували су 1989. источном Европом. За само неколико месеци, владе које су некада стајале као неосвојиве тврђаве срушиле су се као домине. Заједно с политичком трансформацијом дошле су социјалне, економске и, од највећег интереса за Јеховине сведоке, религиозне промене. У једној земљи за другом, Јеховиним сведоцима је додељивано службено признање, и поново им је дата слобода да извршавају своје религиозне активности.

Али, чинило се да ће ствари у Румунији бити другачије. Влада је држала народ у тако чврстом стиску, да је изгледало да ће ветрови промене имати мали утицај. Када су Јеховини сведоци тамо чули о ономе што се догађа у другим источноевропским земљама, питали су се: ’Да ли ћемо ми икада моћи да се радујемо слободи обожавања пре Хармагедона?‘ Њихова срца су чезнула за временом када ће моћи да се састају на хришћанским састанцима са својом духовном браћом и сестрама, да јавно проповедају добру вест, и да отворено проучавају своје библијске публикације, без морања да их све време крију. Све је то изгледало само као сан.

Затим се тај сан остварио! Десило се то децембра 1989. На изненађење свих, Чаушескуов режим је пао преко ноћи. Изненада су ти хришћани добили слободу. Дана 9. априла 1990, Јеховини сведоци у Румунији били су законски признати као религиозна организација. Јехова је променио времена и прилике за тамошњих 17 000 активних Сведока. (Упореди Данијел 2:21.)

Дуга историја

Године 1911, Карол Сабо и Јосиф Кис вратили су се у Румунију из Сједињених Америчких Држава, где су упознали  библијску истину и предали своје животе Јехови да би вршили његову вољу. Желели су да добру вест поделе са својим земљацима. Чим су стигли у Румунију, одмах су почели да проповедају. Када је избио Први светски рат, били су ухапшени због оног што су чинили. Ипак, семе Краљевства које су они посејали почело је да даје плодове. До 1920, када је дело било реорганизовано, у Румунији је било око 1 800 објавитеља Краљевства.

До тог времена револуционарни дух који је пламтео на Балкану све више и више се осећао и у Румунији, и немири су били у порасту. Упркос тешким временима, наша духовна браћа су наставила дело. Године 1924, Друштво Кула стражара је отворило канцеларију у улици Реџина Марија 26, у Клужу, да би надгледала дело у Румунији, Мађарској, Бугарској, Југославији и Албанији.

Међутим, политичка ситуација је постајала врло напета, и осим невоља са стране власти, постојала је невоља и унутар организације. 1930 Year Book (Годишњак 1930) извештава: „Због неверности једног кога је Друштво послало тамо, браћа су била разасута а њихово поверење дубоко пољуљано. Друштво тражи неке могућности да поново оживи дело у тој земљи, али локалне власти забрањују све, и ми морамо чекати док Господ не отвори погоднији пут.“ Затим је, 1930, Мартин Маџароши, румунски Сведок крштен 1922, наименован као нови слуга подружнице, а канцеларија је касније пресељена у улицу Кришана 33, у Букурешту. Након дуге борбе, Друштво је у Румунији коначно регистровано као законска корпорација 1933.

Тешкоће се настављају

Сведоке у Румунији су наставиле да сналазе озбиљне кушње. 1936 Year Book извештава: „Несумњиво, ни у једном делу Земље браћа не делују под већим тешкоћама него у Румунији.“ Упркос  свим невољама, извештај службе за 1937. спомиње 75 скупштина са 856 објавитеља у Румунији. На Меморијалу је било присутно 2 608 особа.

Када је започео Други светски рат, Румунија није остала непогођена. Септембра 1940, генерал Јон Антонеску дочепао се моћи у влади и започео владавину сличну Хитлеровој. Терористичка дела била су свакидашњица. Стотине наше браће било је ухапшено, тучено и мучено. Брат Маџароши је био ухапшен септембра 1942, али је још увек могао да координира дело за Трансилванију из затвора.

Прогонство се наставило када су Хитлерове трупе прошле кроз земљу 1944. Један извештај из Букурешта описао је стање под нацистичким режимом: „Јеховини сведоци у овој земљи били су страшно прогоњени. Бачени у окове с комунистима, оптужени од стране хитлеровског свештенства да су гори од комуниста, многи од нас били су осуђени на 25 година затвора, на доживотне казне, или на смрт.“

Коначно се рат завршио, и 1. јуна 1945, канцеларија Друштва у Букурешту обновила је активност. Упркос потешкоћама у набављању папира, предани радници су штампали преко 860 000 брошурица и преко 85 000 примерака Куле стражаре на румунском и мађарском. Јехова је богато благословио њихов напоран рад. До 1946, крстило се око 1 630 нових. Врхунац те године био је државни конгрес одржан у Букурешту 28. и 29. септембра. Свештенство је покушало све што је могло да прекине и заустави тај конгрес, али није успело, и јавном предавању је присуствовало око 15 000 људи. Било је то први пут да су браћа у Румунији могла да одрже такав један конгрес.

Друштво је у Румунију послало брата Алфреда Рутимана из швајцарске подружнице. Августа 1947, он је могао да говори пред више од 4 500 браће на 16 локација, изграђујући их за оно што је  предстојало. Ускоро су притисци поново почели да долазе на Сведоке, овог пута од комунистичког режима. Фебруара 1948, власти су забраниле нашу штампарску и проповедничку активност. Онда је, августа 1949, на канцеларију у улици Алјон 38, извршена рација. Затим су многа браћа, укључујући и брата Маџарошија, била ухапшена. Овог пута, оптуживани да су империјалисти, били су слати у затворе или радне логоре. Током следећих 40 година, дело је било под забраном, и Јеховини сведоци су јако трпели. Проблеми унутар организације, подстрекивани од стране непријатеља, допринели су тој невољи. Коначно, Чаушескуов режим је оборен 1989, и они су били слободни! Шта ће они сада учинити са својом слободом?

Поновно јавно проповедање

Сведоци нису губили време. Одмах су почели с проповедањем од куће до куће. Али то није било лако за оне који су годинама храбро извршавали то дело неформалним сведочењем у илегали. Сада су осећали нервозу што могу јавно да проповедају. Већина њих никад то није раније радила, а последњи пут када је ико од њих проповедао од куће до куће било је касних 1940-их. Какве резултате они постижу? Погледајмо.

Одговарајуће место за почетак је главни град, Букурешт, који има 2,5 милиона становника. Пре две године, у том граду је било само четири скупштине. Сада има десет скупштина, а на прославу Меморијала 1992. дошло је преко 2 100 особа. Пошто се води много напредних кућних библијских студија, ускоро би могле бити основане неке нове скупштине.

Крајова је град са око 300 000 становника, у југозападном делу земље. Све до 1990. у читавом том граду било је само око 80 Сведока. Затим је пионирски дух узео маха, и дело је кренуло напред. Само у 1992, биле су крштене 74 особе, и водило се преко 150 библијских студија. С преко 200 објавитеља, они горљиво траже погодно место за Дворану Краљевства.

У граду Тргу Муреш, једна сестра Сведокиња и два брата отишли су код православног свештеника да би се она исписала из црквених књига. Кад је сазнао која је сврха њихове посете, свештеник их је позвао унутра, и водили су леп разговор. Свештеник је затим рекао: „Ја вам завидим, али не у лошем смислу. Требало би да ми обављамо дело које ви обављате. Штета је што је Православна црква успавани див!“ Прихватио је брошуру Да ли треба веровати у Тројство? и примерак Куле стражаре. Сестра је срећна што више не припада „успаваном диву“ (Откривење 18:4).

Значајно је да су већина оних који данас упознају истину младе особе. Зашто? Очигледно су од промене у влади очекивали много, али били су разочарани. Они су срећни што упознају да једино Јеховино Краљевство може донети трајно решење наших проблема (Псалам 146:3-5).

Велике ствари дешавају се у малим местима

Околиш је мало село у северној Румунији. Године 1920, један човек по имену Пинтеа Мојзе вратио се с руског фронта, где је био одведен као ратни заробљеник. Некада је био католик, али је пре свог повратка постао баптиста. Три недеље касније, посетили су га Истраживачи Библије, како су Јеховини сведоци тада били познати. Након те посете он је изјавио: „Сада сам пронашао истину о Богу!“ До 1924, у Околишу је постојала група од 35 особа.

Данас, међу 473 локална становника, тамо има 170 објавитеља Краљевства. Сваки објавитељ има око две куће које су му додељене као његово подручје, и такође раде по околним селима. Ипак, они су оптимисти. Они су управо изградили  дивну Дворану Краљевства која има 400 седишта. Сав посао обавили су локални Сведоци.

Валеа Ларга је место где су се браћа Сабо и Кис сместили 1914. Године 1991, међу његових 3 700 становника, било је осам скупштина и 582 објавитеља Краљевства. На Меморијалу 1992, било је 1 082 присутна — скоро свака трећа особа у тој долини.

Специјални пионири припремају пут

Специјални пионири играју велику улогу у ношењу добре вести људима у удаљеним подручјима. Чим је додељена слобода проповедања, Јонел Албан је почео да ради у два града, проводећи сваке недеље два дана у Оршови и пет дана у Турну Северину.

Кад је Јонел стигао у Оршову, тамо није било Сведока. Прве недеље, он је започео библијски студиј с једним 14-годишњим дечаком. Момак је извршио толико много промена у два месеца да су један пријатељ и један комшија такође почели да проучавају. Комшија, Роланд, који је био католик, задивљујуће је напредовао. Након само једног и по месеца, ишао је с Јонелом у проповедничко дело, а за пет месеци се крстио. Одмах је ступио у пуновремену службу. Његова мајка је такође почела да проучава и крстила се 1992. на Обласном конгресу „Носиоци светла“. Сада у Оршови има десет објавитеља, и они воде 30 кућних библијских студија.

Први који је прихватио истину у Турну Северину био је рецепционер у хотелу где је Јонел одсео. Након два месеца тај човек је постао некрштени објавитељ, а за три месеца је био крштен. Сада је он један од 32 тамошња објавитеља који укупно воде 84 кућна библијска студија.

Један други специјални пионир, Габријела Џејка, служила је као општи пионир чак и кад је наше дело било под забраном. Њена жеља је била да ради тамо где је потреба већа. Било јој је додељено огромно подручје. Понекад је путовала од 100 до 160 километара да би посетила заинтересоване особе. Један град где је радила био је Мотру, где је било само четири Сведока. „Због пораста активности у Мотруу, почели су да нам се противе свештеници и друге религиозне групе“, прича она. „Они су утицали на градоначелника и полицију да изврше притисак на породице које су ми пружале смештај. Оне су ме избацивале, тако да сам отприлике сваког месеца морала да тражим неко место за смештај.“

Габријела је у Оршови започела студиј с једном женом атеистом која је рекла да је не занима религија или Библија. Али, након само четири месеца проучавања та жена је почела да брани Библију. Иако јој муж није дао да ноћу уђе у своју кућу и претио да ће се развести од ње или да ће је убити, она је одржала своју беспрекорност. Још пре него што је била крштена, водила је 10 библијских студија.

Величанствени изгледи за будућност

Августа 1992, Румунија је достигла највећи број од 24 752 објавитеља у 286 скупштина. На Меморијалу је било присутно преко 66 000. У малој канцеларији подружнице у Букурешту, има 17 радника дају све од себе да би бринули за духовне потребе своје браће. Они радосно ишчекују скори почетак градње на већој подружници.

Јеховини сведоци у Румунији не могу а да не буду задивљени свим тим брзим променама у задњих неколико година. Они су захвални Јехови Богу што су део међународне скупштине која носи његово име и води људе к тачном спознању њега и његове непромењиве намере. Након толико много година тешкоће и прогонства, како су само захвални Јехови што он заиста мења времена и прилике у Румунији!

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МАЂАРСКА

РУМУНИЈА

Букурешт

Клуж

Крајова

Тргу Муреш

Оршова

Турну Северин

Мотру

Турда

БУГАРСКА

[Слике на странама 24, 25]

1. Око 700 Сведока окупљено у шуми 1947.

2. Летак за јавни говор из 1946.

3. Скуп у Алба Јулији 1992.

4. Сведочење у Клужу данас

5. Дворана Краљевства близу Турде

6. Бетелска породица у Букурешту