Да ли поштујеш своје место обожавања?

„Од самих почетака еванђеља, хришћани су увек имали своја устаљена и одређена места божанског обожавања“ (“Primitive Christianity”, од Вилијама Кејва) (William Cave).

БОЖЈИ народ се одувек радовао састајању ради обожавања. Било је то тако и у првом веку као што је и данас. Рани писци и теолози, као што су Лукијан, Климент, Јустин Мученик и Тертулијан, сви се слажу да су хришћани имали посебна места где су се окупљали за обожавање на редовној основи.

Библија потврђује исту ствар, правећи бројна указивања на редовне састанке које су одржавале групе хришћана. Те групе су биле познате као скупштине. То је било одговарајуће јер реч „скупштина“ на изворним језицима Библије означава групу људи окупљену за одређену сврху или активност.

Рана места хришћанског обожавања

Шта су хришћани из првог века радили кад су се окупљали? Библија описује један број таквих састанака и показује да је поучавање било једно важно обележје (Дела апостола 2:42; 11:26; 1. Коринћанима 14:19, 26). Били су припремани образовни програми, с говорима, причањем охрабрујућих искустава, и пажљивим разматрањем писама примљених од водећег тела у Јерусалиму или од неког апостола.

У Делима апостола 15:22-35, читамо да након што је групи хришћана у Антиохији једно такво писмо било прочитано, Јуда и Сила „многим говорима утешише и утврдише браћу“. Један други извештај говори да кад су Павле и Барнаба стигли у Антиохију они „сабраше цркву [„скупштину“, NW] и казаше све што учини Бог с њима“. Молитва Јехови била је такође важно обележје хришћанских састанака (Дела апостола 14:27).

Места где су се скупштине првог века састајале ради обожавања нису била тако детаљно разрађене структуре као многе данашње цркве хришћанства. Рани хришћани су се највећим делом састајали у приватним домовима (Римљанима 16:5; 1. Коринћанима 16:19; Колошанима 4:15; Филемону 2). Често је била коришћена кровна соба или горња соба неке приватне куће. У једној горњој соби била је одржана Господова вечера. У горњој соби је и 120 ученика било помазано светим духом на Пентекост (Лука 22:11, 12, 19, 20; Дела апостола 1:13, 14; 2:1-4; 20:7, 9).

Данас, Јеховини сведоци следе образац који су поставили апостоли. Они користе места за састајање позната као Дворане Краљевства. Тамо се поучавају као проповедници добре вести о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). У Дворани Краљевства, они такође проучавају Писма, моле се, и међусобно се охрабрују. То је у складу с библијским саветом у Јеврејима 10:24, 25: „Пазимо један на другога ради бодрења у љубави и добрим делима. Не остављајмо скупштине своје, као што неки имају обичај, него светујмо један другога, и толико већма, колико видите да се приближује дан“ (ДС).

 Исправно коришћење нашег места за обожавање

Да ли се сећаш речи апостола Павла: „Јер Бог није Бог забуне [„нереда“, NW], него мира“ и: „Све нека се уради пристојно и уредно“? Ако осмотриш контекст тих речи, открићеш да је Павле говорио о начину на који хришћански састанци треба да буду вођени. Као у апостолско доба, и хришћани данас брину за то да њихови састанци буду уредни и добро организовани (1. Коринћанима 14:26-40).

У издању Куле стражаре од 15. октобра 1969. (на енглеском) стајало је: „Духовна атмосфера у Дворани Краљевства је искрена, и извире из истинског интереса за право обожавање и библијску поуку. А лагодан, природан амбијент у дворани охрабрује присутне да буду друштвени и пријатељски настројени, а не укочени мистериозном наметнутом свечаношћу.“ Наравно, такође се води рачуна о томе да коришћење Дворане Краљевства увек одражава поштовање и достојанство.

Хришћанство показује велики недостатак поштовања на том подручју. Неке религиозне организације користе своја места обожавања као општинске центре за забаву. Имају уживо концерте религиозне рок музике, просторије за дизање тегова, столове за билијар, забавишта и кућне биоскопе. Једна црква је као део свог програма имала рвачки меч. То би се тешко ускладило са обрасцем који су поставили апостоли.

Ако је било која скупштина у првом веку поступала неумесно, исправка је била одговарајућа. На пример, неки у хришћанској скупштини у Коринту користили су прославу Господове вечере као прилику за једење и пијење. Они би доносили своју вечеру са собом да би јели пре или током састанка, а неки од њих су се чак преједали и препијали. То заиста није било на месту. Апостол Павле им је писао: „Зар немате кућа да у њима једете и пијете?“ (1. Коринћанима 11:20-29).

У складу с Павловим саветом, Јеховини сведоци настоје да за своје личне ствари брину код својих кућа или другде уместо у Дворани Краљевства. Истина, наши редовни састанци пружају згодну прилику да у исто време видимо већи број наше браће и сестара. Међутим, Дворана Краљевства је посвећена Јехови, и зато треба да се користи искључиво за његово обожавање. Ми не користимо прилику нашег присуствовања тамо за обављање световног посла или за то да бринемо за наше личне финансијске трансакције.

Надаље, скупштина не користи Дворане Краљевства за рекреационе програме, за свечане прилике у сврху сакупљања новчаних прилога, или за друштвене услуге, као што је збрињавање деце. Постоје друга места где се неко може побринути за такве личне и пословне ствари.

Старешине у једној Дворани Краљевства приметиле су да су чланови скупштине стварали праксу позајмљивања и враћања позајмљених ствари на састанцима. Такође су уобичавали да у Дворани Краљевства измењују видео-касете с филмовима. Мада те активности нису биле комерцијалне природе, старешине су им помогле да увиде мудрост тога да такве ствари сређују код својих кућа кад год је могуће.

Да бисмо избегли ситуције које би могле оставити погрешан утисак и да бисмо се уверили да се Дворана Краљевства користи на исправан начин, свако од нас треба да се пита: ’Да ли постоје било какве личне ствари које обављам у Дворани Краљевства, а које бих могао да обавим код куће?‘ На пример, када организујемо излете, или друга друштвена окупљања, зар не би било боље да о таквим припремама разговарамо код куће? Да ли бисмо могли да  употребимо телефон или да посетимо домове оних с којима желимо да контактирамо? Користећи Павлове речи, могли бисмо рећи: ’Зар немамо куће да у њима обављамо такве ствари?‘

Одређено време и место за обожавање Јехове

Библија у Проповеднику 3:1 каже: „Све своје време има, свака ствар под небом има своје време.“ Кад посећујемо састанке у Дворани Краљевства, ми се можемо потпуно задубити у активности које су повезане с хришћанском службом. То је одређено време за обожавање Јехове.

Исусов полубрат Јаков дао је савет против показивања пристраности унутар хришћанске скупштине (Јаков 2:1-9). Како ми можемо применити овај савет у нашим Дворанама Краљевства? Изглед пристраности може се оставити када се тамо врши упадљиво уручивање писмених позивница за друштвене догађаје. У једној скупштини био је обичај да се такве позивнице стављају у ташне за књиге или у Библије присутних. Истина, то је погодније од слања позивница поштом или од уручивања у сваком дому. Међутим, како ће се осећати они који нису примили такву позивницу кад примете да се позивнице уручују другим појединцима? Да ли би то могло изгледати као пристраност?

Наравно, не мора да постоји строго правило које каже да нико не сме другоме да уручи неку личну поруку или пакет док је у Дворани Краљевства; нити је погрешно разговарати у Дворани Краљевства о дневним активностима или догађајима, позивати неког к својој кући, или позвати неког да ти се придружи у неком облику рекреације. Само, то треба да буде узгредно и учињено на дискретан и неупадљив начин. Лични договори никад не треба да одвраћају од стварне сврхе нашег окупљања у Дворани Краљевства, наиме, да се изграђујемо духовно (Матеј 6:33; Филипљанима 1:10).

Људи који пружају пример

Старешине и слуге помоћници горљиво пружају пример у показивању поштовања према Дворани Краљевства. Обично постоји један или двојица старешина или слугу помоћника који су одређени да координирају ствари које се односе на одржавање Дворане Краљевства. Тамо где више од једне скупштине користи исту дворану, те ствари надгледа одбор старешина.

Иако су неки појединци посебно одређени да пазе на та задужења, све слуге помоћници и старешине треба да показују истински интерес за дворану. Они схватају да је Дворана Краљевства посвећена Јехови и да се користи за његово обожавање.

Старешине не треба да оклевају кад постоји потреба за поправкама (2. Летописа 24:5, 13; 29:3; 34:8; Нехемија 10:39; 13:11). У неким скупштинама врше се редовни прегледи Дворане Краљевства да би се одговарајуће побринуло за било које потребне поправке. Врше се инвентуре да би се проверило да ли је потребан прибор на располагању и да ли је доступан. Ако постоји одређено подручје за складиштење прибора, алата, и опреме за чишћење, све старешине и слуге помоћници треба да покажу занимање за стање тога, бринући да се одржава чистим. Они који раде на столовима за литературу и часописе могу показати свој интерес тиме да се брзо побрину да се празне кутије не разбацују по дворани.

Пружајући пример, старешине и слуге помоћници могу помоћи остатку скупштине да покаже ревност за Дворану Краљевства (Јеврејима 13:7). Сви могу показати исправно поштовање учествовањем у чишћењу дворане и показивањем  искреног занимања за њен целокупан изглед.

Исус је у Матеју 18:20 рекао: „Где су два или три који су сабрани у име моје, ту сам ја међу њима.“ Да, Исус је заинтересован за оно што ми радимо када се окупљамо да обожавамо Јехову. То укључује и све састанке који се одржавају у приватним домовима и велике састанке као што су конгреси или велики скупови.

За милионе Јеховиних сведока, не постоји место које је драже њиховом срцу од њиховог редовног места обожавања, Дворане Краљевства. Они показују исправно поштовање за то место. Показују дух марљивости у бризи за њега, и настоје да га увек користе на исправан начин. Следи и ти савет који даје сам Јехова: „Пази на ногу своју кад идеш у дом Божји“ (Проповедник 4:17 [5:1, ДК]).