Одговори на Божја обећања исказујући веру

„[Јехова Бог] нам је даровао скупоцена и највећа обећања“ (2. ПЕТРОВА 1:4, Димитрије Стефановић).

1. Шта нам омогућује да исказујемо праву веру?

 ЈЕХОВА жели да исказујемо веру у његова обећања. Ипак, „сви немају веру“ (2. Солуњанима 3:2). Та особина је плод Божјег светог духа, или активне силе (Галатима 5:22, 23). Дакле, само они који су вођени Јеховиним духом могу исказивати веру.

2. Како апостол Павле дефинише „веру“?

² Али, шта је вера? Апостол Павле је назива „јасно доказивање стварности иако се не виде“. Доказ тих невидљивих стварности тако је јак да се вера изједначава с тим доказом. За веру се такође каже да је „зајемчено очекивање ствари којима се нада“ зато што они који поседују ту особину имају гаранцију да је све што је Јехова Бог обећао тако сигурно као да се већ практично испунило (Јеврејима 11:1, NW).

Вера и Јеховина обећања

3. Шта ће помазани хришћани доживети ако исказују веру?

³ Да бисмо угодили Јехови, ми морамо исказивати веру у његова обећања. Апостол Петар је то показао у свом другом надахнутом писму, написаном око 64. н. е. Он је указао да ће он и други помазани хришћани, ако исказују веру, видети испуњење Божјих ’скупоцених и највећих обећања‘. Као резултат, они ће ’имати део у Божјој природи‘ као сунаследници с Исусом Христом у небеском Краљевству. С вером и уз помоћ Јехове Бога, они су побегли из ропства поквареним навикама и поступцима овог света (2. Петрова 1:2-4, ДС). И замисли само! Они који исказују праву веру радују се истој непроцењивој слободи данас.

4. Којим особинама треба да допунимо нашу веру?

⁴ Вера у Јеховина обећања и захвалност за нашу слободу коју даје Бог треба да нас подстакне да чинимо све што можемо да постанемо примерни хришћани. Петар је рекао: „Одговарајући својим доприношењем свег искреног напрезања, допуните своју веру крепошћу, своју крепост спознањем, своје спознање самосавладавањем, своје самосавладавање устрајношћу, своју устрајност оданошћу Богу, своју оданост Богу братском наклоношћу, своју братску наклоност љубављу“ (2. Петрова 1:5-7, NW). Тако нам Петар пружа један списак који би било добро да запамтимо. Погледајмо мало поближе те особине.

Битни елементи вере

5, 6. Шта је крепост, и како њоме можемо допунити нашу веру?

⁵ Петар је рекао да крепост, спознање, самосавладавање, устрајност, оданост Богу, братска наклоност и љубав треба да буду допуњени једно другом и нашој вери. Морамо напорно радити да те особине учинимо битним елементима наше вере. На пример, крепост није особина коју испољавамо одвојено од вере. Лексикограф В. Е. Вајн (W. E. Vine) указује да је у 2. Петровој 1:5 „крепост додата као преко потребна особина у исказивању  вере“. Све друге особине које је Петар споменуо такође треба да буду елеменат наше вере.

⁶ Као прво, нашу веру морамо допунити крепошћу. Бити крепостан значи чинити оно што је добро у Божјим очима. За грчку реч која је овде преведена са ’крепост‘, неки преводи користе „доброта“ (New International Version; The Jerusalem Bible; Today’s English Version). Крепост нас подстиче да избегавамо да чинимо зло или да ближњима наносимо неправду (Псалам 97:10). Она такође наводи на храбру акцију у чињењу добра за духовну, физичку и емоционалну корист других.

7. Зашто нашу веру и крепост треба да допунимо спознањем?

⁷ Зашто нас Петар позива да нашу веру и крепост допунимо спознањем? Па, док се суочавамо с новим изазовима нашој вери, потребно нам је спознање ако желимо да разликујемо исправно од погрешног (Јеврејима 5:14). Кроз проучавање Библије и искуство у примењивању Божје речи и исказивању практичне мудрости у свакодневном животу, ми повећавамо своје спознање. То нам опет омогућује да одржавамо нашу веру и да наставимо чинити оно што је крепосно кад смо у кушњи (Пословице 2:6-8; Јаков 1:5-8).

8. Шта је самосавладавање, и како је оно повезано с устрајношћу?

⁸ Да бисмо себи помогли да се с вером суочимо с кушњама, наше спознање треба да допунимо самосавладавањем. Грчка реч за „самосавладавање“ означава способност да себе држимо под контролом. Тај плод Божјег духа помаже нам да показујемо суздржавање у мисли, речи и понашању. Постојаношћу у исказивању самосавладавања, ми га допуњујемо устрајношћу. Грчки израз за „устрајност“ означава храбру непоколебљивост, а не скрушеност према неизбежној тешкоћи видљиву по тужном изразу лица. Управо због радости која је постављена пред њим Исус је поднео мученички стуб (Јеврејима 12:2). Снага коју даје Бог повезана с устрајношћу учвршћује нашу веру и помаже нам да се радујемо у невољи, да се одупремо искушењу и да избегавамо компромис кад смо прогоњени (Филипљанима 4:13).

9. (а) Шта је оданост Богу? (б) Зашто нашу оданост Богу треба да допунимо братском наклоношћу? (в) Како нашу братску наклоност можемо допунити љубављу?

⁹ Нашу устрајност морамо допунити оданошћу Богу — поштовањем, обожавањем и службом Јехови. Наша вера расте док практикујемо оданост Богу и гледамо како Јехова поступа са својим народом. Ипак, да бисмо испољавали побожност, потребна нам је братска наклоност. Коначно, „ко не љуби брата свога, кога види, како може љубити Бога, кога не види?“ (1. Јованова 4:20). Наша срца треба да нас подстакну да покажемо праву наклоност према другим Јеховиним слугама и да у свако време тражимо њихову добробит (Јаков 2:14-17). Али, зашто нам се каже да нашу братску наклоност допунимо љубављу? Петар је очигледно мислио да морамо показивати љубав према целом човечанству, не само према нашој браћи. Та љубав се показује посебно проповедањем добре вести и помагањем људима у духовном погледу (Матеј 24:14; 28:19, 20).

Супротни ефекти

10. (а) Како ћемо поступати ако своју веру допунимо крепошћу, спознањем, самосавладавањем, устрајношћу, оданошћу Богу, братском наклоношћу и љубављу? (б) Шта се догађа ако ономе ко се издаје за хришћанина недостају те особине?

¹⁰ Ако нашу веру допунимо крепошћу, спознањем, самосавладавањем, устрајношћу, оданошћу Богу, братском наклоношћу и љубављу, размишљаћемо, говорићемо и поступаћемо на начине које Бог одобрава. У противном случају, ако онај ко се издаје за хришћанина пропушта да испољава те особине, он постаје духовно слеп. Он ’затвара своје очи за  светло‘ од Бога и заборавља да је очишћен од прошлих греха (2. Петрова 1:8-10, NW; 2:20-22). Немојмо никада подбацити на тај начин и тако изгубити веру у Божја обећања.

11. Шта можемо с правом очекивати од лојалних помазаника?

¹¹ Лојални помазани хришћани имају веру у Јеховина обећања и напрежу се да утврде свој позив и избор. Упркос било ком камену спотицања на њиховом путу, од њих можемо очекивати да испољавају божанске особине. За верне помазанике ’богато је спремљен улазак у вечно краљевство Исуса Христа‘ кроз њихово ускрсење у духовни живот на небу (2. Петрова 1:11).

12. Како треба да разумемо речи из 2. Петрове 1:12-15?

¹² Петар је био свестан да ће ускоро умрети, и очекивао је да добије коначно ускрсење у небески живот. Али, докле год је био жив у „овоме шатору“ — свом људском телу — он је покушавао да изгради веру у суверницима и подстицао их је подсећајући их на ствари које су потребне за божанску наклоност. Након његовог одласка у смрт, Петрова духовна браћа и сестре могли су учвршћивати своју веру сећајући се његових речи (2. Петрова 1:12-15).

Вера у пророчанску реч

13. Како је Бог пружио сведочанство које јача веру о Христовом доласку?

¹³ Са̂м Бог је пружио сведочанство које јача веру о сигурности Исусовог доласка „са силом и славом великом“ (Матеј 24:30; 2. Петрова 1:16-18). Немајући доказа, пагански свештеници су причали лажне приче о својим боговима, док су Петар, Јаков и Јован били очевици Христове величанствености у преображењу (Матеј 17:1-5). Они су га видели прослављеног и чули су звук  Божјег властитог гласа који признаје Исуса као Његовог вољеног Сина. То признање и блистава појава тада одобреног Христа били су за њега дар части и славе. Због тог божанског откривења, Петар је то место, вероватно на једном огранку Хермона, назвао ’Света Гора‘. (Упореди Излазак 3:4, 5.)

14. Како на нашу веру треба да утиче Исусово преображење?

¹⁴ Како Исусово преображење треба да утиче на нашу веру? Петар је рекао: „И зато нам је још поузданија реч пророка [„пророчанска реч“, NW], и ви добро чините што пазите на њу као на светиљку која светли у тамноме месту докле дан не осване и даница звезда се не роди у срцима вашим“ (2. Петрова 1:19). „Пророчанска реч“ очигледно је укључивала не само пророчанства из Хебрејских писама о Месији већ и Исусову изјаву да ће доћи „са силом и славом великом“. Како је та реч преображењем постала „још поузданија“? Тај догађај потврдио је пророчанску реч о Христовом славном доласку у сили Краљевства.

15. Шта је укључено у поклањање пажње пророчанској речи?

¹⁵ Да бисмо ојачали нашу веру, морамо поклањати пажњу пророчанској речи. То укључује проучавање те речи, разматрање о њој на хришћанским састанцима и примењивање њеног савета (Јаков 1:22-27). Морамо јој дозволити да буде ’светиљка која светли у тамноме месту‘, осветљавајући наша срца (Ефесцима 1:18). Само тада она ће нас водити док се „даница“, или „сјајна јутарња звезда“, Исус Христ, не открије у слави (Откривење 22:16, NW). То откривење значиће уништење за безверне и благослове за оне који исказују веру (2. Солуњанима 1:6-10).

16. Зашто можемо имати веру да ће се испунити сва пророчанска обећања из Божје речи?

¹⁶ Божји пророци нису били само оштроумни људи који су износили мудра предсказања, јер је Петар рекао: „Ни једно пророштво Писма не може сваки по себи казивати, јер није никад пророштво донето вољом неког човека, него су проговорили свети Божји људи покренути Духом Светим“ (2. Петрова 1:20, 21). На пример, Давид је рекао: „Дух [Јеховин] преко мене збори“ (2. Самуелова 23:1, 2). А Павле је писао: ’Цело је Писмо од Бога надахнуто‘ (2. Тимотеју 3:16). Пошто су Божји пророци били надахнути помоћу његовог духа, можемо имати веру да ће се испунити сва обећања из његове Речи.

Они су имали веру у Божја обећања

17. Које је обећање било темељ за Авељеву веру?

¹⁷ Јеховина обећања била су темељ за веру великог ’облака‘ његових претхришћанских сведока (Јеврејима 11:1–12:1, ДС). На пример, Авељ је имао веру у Божје обећање о ’семену‘ које ће смрвити главу „змији“. Постојао је доказ о испуњењу Божје пресуде над Авељевим родитељима. Изван Едена, Адам и његова породица јели су хлеб у зноју свог лица зато што је проклето тло рађало трње и чкаљ. Авељ је вероватно приметио Евину жудњу за својим мужем и видео је да је Адам доминирао над њом. Она је сигурно говорила о боли своје трудноће. А улаз у Еденски врт чували су керубини и горућа оштрица мача (Постање 3:14-19, 24, ДК). Све то сачињавало је „јасно доказивање“ које је Авеља уверило да ће ослобођење доћи кроз обећано Семе. Поступајући у вери, Авељ је принео Богу жртву која се показала да је од веће вредности од жртве Каина (Јеврејима 11:1, 4, NW).

18, 19. На које су начине Аврахам и Сара исказали веру?

¹⁸ Патријарси Аврахам, Исак и Јаков такође су имали веру у Јеховина обећања. Аврахам је исказао веру у Божје обећање да ће се све породице земље благословити помоћу њега и да ће његовом семену бити дата земља (Постање 12:1-9; 15:18-21). Његов син Исак и унук Јаков били су ’сунаследници истог обећања‘. Аврахам је вером  ’дошао у земљу обећану, као у туђу‘ и чекао је „град који има чврсте темеље“, Божје небеско Краљевство под којим ће ускрснути у живот на Земљи (Јеврејима 11:8-10). Да ли и ти имаш сличну веру?

¹⁹ Аврахамова жена, Сара, била је стара око 90 година и доста иза доба рађања деце када је исказала веру у Божје обећање и примила је моћ „да затрудни“ и роди Исака. Тако су се од 100-годишњег Аврахама, „готово мртвога“ с обзиром на размножавање, коначно ’родила [деца] као звијезде небеске мноштвом‘ (Јеврејима 11:11, 12, ДК; Постање 17:15-17; 18:11; 21:1-7).

20. Иако патријарси нису видели потпуно испуњење Божјих обећања за њих, шта су они чинили?

²⁰ Верни патријарси умрли су а да нису видели потпуно испуњење Божјих обећања за њих. Ипак, „они видеше [обећане ствари] и поздравише их из далека, признајући да су гости и путници на земљи“. Прошле су генерације пре него што је Обећана земља постала посед Аврахамовог потомства. Међутим, кроз цели свој живот, богобојазни патријарси исказивали су веру у Јеховина обећања. Зато што никада нису изгубили веру, они ће ускоро ускрснути у живот у земаљском подручју ’града‘ који им је Бог припремио, Месијанског Краљевства (Јеврејима 11:13-16). На сличан начин, вера нас може одржати лојалнима Јехови чак и ако не видимо непосредно испуњење свих његових дивних обећања. Наша вера ће нас такође навести да слушамо Бога, као што је то чинио Аврахам. И као што је он духовно наслеђе пренео на своје потомство, тако и ми можемо помоћи својој деци да исказују веру у Јеховина драгоцена обећања (Јеврејима 11:17-21).

Вера је битна за хришћане

21. Да бисмо данас били прихватљиви Богу, шта мора бити укључено у наше исказивање вере?

²¹ Наравно, много је више укључено у веру од поседовања поуздања у испуњење Јеховиних обећања. Кроз целу људску историју, неопходно је исказивати веру у Бога на различите начине ако желимо да се радујемо његовом признању. Павле је указао да „без вере није могуће Богу угодити, јер онај који хоће да дође к Богу треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6). Да би данас била прихватљива Јехови, особа мора исказивати веру у Исуса Христа и у откупну жртву коју је Бог обезбедио помоћу њега (Римљанима 5:8; Галатима 2:15, 16). Тако је како је са̂м Исус рекао: ’Бог толико љуби свет [човечанства], да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни. Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко не верује у Сина, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему‘ (Јован 3:16, 36).

22. Месијанско Краљевство ће довести до испуњења ког обећања?

²² Исус игра виталну улогу у испуњењу Божјих обећања о Краљевству за које хришћани моле (Исаија 9:6, 7; Данијел 7:13, 14; Матеј 6:9, 10). Као што је Петар показао, преображење је потврдило пророчанску реч о Исусовом доласку у сили и слави Краљевства. Месијанско Краљевство довешће до испуњења још једног Божјег обећања, јер је Петар писао: „Ми  очекујемо по обећању његову ново небо и нову земљу у којој ће правда наставати“ (2. Петрова 3:13). Слично пророчанство се испунило кад су јеврејски изгнаници у Вавилону били враћени у своју домовину 537. пре н. е. под владавином са Зоробабелом као управитељем и Јошуом као првосвештеником (Исаија 65:17). Али, Петар је указао на будуће време када ће „ново небо“ — небеско Месијанско Краљевство — владати над ’новом земљом‘, праведним људским друштвом које живи на овој планети. (Упореди Псалам 96:1.)

23. Која ћемо питања о крепости надаље размотрити?

²³ Као лојалне слуге Јехове и следбенци његовог вољеног Сина, Исуса Христа, ми чезнемо за Божјим обећаним новим светом. Ми знамо да је он близу, и имамо веру да ће се испунити сва Јеховина драгоцена обећања. Да бисмо ходили прихватљиво пред нашим Богом, морамо ојачати своју веру допуњујући је крепошћу, спознањем, самосавладавањем, устрајношћу, оданошћу Богу, братском наклоношћу и љубављу. a Сада би се могло поставити питање: Како можемо испољавати крепост? И како ће то што смо крепосни користити нама и другима, посебно нашим хришћанским сарадницима, који се одазивају на Божја обећања исказујући веру?

[Фуснота]

Какви су твоји одговори?

◻ Како се „вера“ може дефинисати?

◻ Према 2. Петровој 1:5-7, којим особинама треба да допунимо нашу веру?

◻ Како на нашу веру треба да утиче Исусово преображење?

◻ Какве су примере вере пружили Авељ, Аврахам, Сара, и други из давних времена?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Да ли знаш како Исусово преображење може да утиче на веру особе?