Просперитет може искушати твоју веру
Просперитет може искушати твоју веру
ПРОСПЕРИТЕТ може искушати веру честите особе. Тежња да се постане материјално богат може водити до губитка вере (1. Тимотеју 6:9, 10). Али, просперитет може искушати веру и на други начин. Кад неки праведник посматра како многи неправедни људи материјално напредују док он пати, он може бити искушан да следи безбожан пут. То је чак довело до тога да неки од Јеховиних слугу посумњају у вредност слеђења честитог начина живота!
То се догодило левитском музичару Асафу током владавине израелског краља Давида. Асаф је компоновао псалме који су се користили у јавном обожавању. Заједно с Хеманом и Једутуном, он је такође пророковао, славећи и хвалећи Јехову Бога уз музичку пратњу (1. Летописа 25:1; 2. Летописа 29:30). Мада је Асаф био у повлашћеном положају, Псалам 73 показује да се материјални просперитет злих људи показао као велики испит његове вере.
Асафов погибељан став
„Јесте, добар је Бог Израелу, онима који су чиста срца... Али нога моја у мало не клону, у мало се не спотакоше кораци моји“ (Псалам 73:1, 2). Овим речима Асаф је признао да је Јехова био добар нацији Израел. То је посебно био случај са онима „чиста срца“, јер је њихова жеља била да дају Богу искључиву оданост и да допринесу посвећењу његовог светог имена. Ако имамо тај став, ми ћемо благосиљати Јехову говорећи добро о њему чак и ако смо озбиљно искушани просперитетом злих или било којом другом ситуацијом (Псалам 145:1, 2).
Иако је Асаф био свестан Јеховине доброте, његове стопе су скоро скренуле с праведног пута. То је било као да клизи по залеђеном тлу током заморног маратона. Зашто је његова вера постала тако слаба? Он је објаснио: „Јер завидех безумнима гледајући срећу бездушника. Јер их ништа до смрти не мучи, и тело њихово здраво је и гојно; не муче се као други људи и не трпе као други људи“ (Псалам 73:3-5).
Материјални просперитет неправедних људи навео је Асафа да им завиди. Изгледало је да је њихова судбина мир, иако су богатство стицали преварним средствима. (Упореди Псалам 37:1.) Упркос њиховим злим делима, по спољашњем изгледу они су били сигурни. Чак је изгледало да њихов живот завршава без страшних самртних мука! Они су понекад умирали мирно и самопоуздано, без икакве свесности о својој духовној потреби (Матеј 5:3). С друге стране, неки од Божјих слугу трпе мучне болести и смрт, али их он подржава, и они имају дивну наду у ускрсење (Псалам 43:1-3; Јован 5:28, 29).
Многи зли људи немају здравствене проблеме који их спречавају од тога да уживају у својим обилним залихама хране. ’Њихово тело је гојно‘, њихови трбуси стрче. Осим тога, „не муче се као други људи“, јер за разлику од маса човечанства они не морају да се боре да би добили животне потрепштине. Асаф је закључио да зли „не трпе као други људи“. Посебно избегавају искушења 1. Јованова 5:19).
која богобојазни људи доживљавају зато што се ови задњи придржавају Јеховиних праведних начела у Сатанином злом свету (Зато што зли напредују, Асаф је даље рекао о њима: „Охолост их као ђердан кити, обест [„насиље“, NW] их ко хаљина покрива. Из очију њихових злоба вири, и измишљања срца њиховога кипе. Ругају се, пакосно говоре, бесно о насиљу зборе. Уста своја против неба дижу, и земљу пролази језик њихов“ (Псалам 73:6-9).
Злочинци носе понос као „ђердан“, а њихова насилна дела су тако бројна да су они ’покривени њима као хаљином‘. Одлучни да имају свој сопствени пут, они грубо застрашују друге. Очи злих нису упале због недостатка хране већ „од дебљине избуљено им је око“ (ДК), испало због гојазности што је последица преждеравања (Пословице 23:20). Њихово сплеткарење је тако успешно да они чак надмашују „измишљања срца њиховога“. Они о својој превари говоре на поносан, ’охол начин‘ (ДК). Чак „уста своја против неба дижу, и земљу пролази језик њихов“! Показујући недостатак поштовања према било коме на небу или на Земљи, они хуле на Бога и клевећу људе.
Очигледно Асаф није био једини на кога је оно што је видео имало негативан утицај. Он је рекао. „Зато се њима и навраћа народ [Божји] и пије воду из пуног извора њиховог, и говоре: ’Како ће то разабрати Бог?... Зар Свевишњи зна?‘“ (Псалам 73:10, 11). Хебрејски текст може значити да зато што зло изгледа да напредује, неки међу Божјим народом прихватају неисправно гледиште и долазе у исто стање као безаконици, говорећи: ’Бог не зна шта се догађа и он неће деловати против безакоња.‘ С друге стране, видети зле људе како чине безакоње наизглед некажњено јесте као пијење горког напитка, који честитог човека наводи да се пита: ’Како Бог може толерисати те ствари? Зар он не види шта се дешава?‘
Упоређујући своје околности са околностима злих, Асаф је рекао: „Такви су ето бездушници: и срећни су на свету, и множе богатства своја. Зар сам, дакле, узалуду очистио срце своје и безазленошћу умио руке своје? јер ја сваки дан допадам рана, и муке се моје свако јутро обнављају!“ (Псалам 73:12-14). Асаф је мислио да је бескорисно водити честит живот. Зли људи су напредовали, вероватно ’множећи богатства своја‘ помоћу преварних средстава. Изгледало је да они измичу казни за најгора злодела, а Асаф је био у невољи „сваки [читав, NW] дан“ — од устајања до одласка на починак. Осећао је да га је Јехова укоравао сваког јутра. Пошто то није изгледало фер, то је искушало Асафову веру.
Исправка у размишљању
Коначно схватајући да је његово размишљање било погрешно, Асаф је рекао: „Кад бих рекао: ’Говорићу као и они‘, изневерио бих род синова твојих. Кад стадох размишљати да бих те разумео, тешко то беше у очима мојим; док не уђох у светилиште Божје, и крај њихов не посматрах. Та на клизаво си их место поставио и у пропаст их ти бацаш! Гле, како зачас пропадају, гину и нестају од ненадне страхоте. Као сан, кад се човек пробуди, тако ти, Господе, када се пробудиш, у ништа обраћаш прилику њихову“ (Псалам 73:15-20).
Добро је било што Асаф није изражавао жалбу, јер јавно говорење да је бескорисно служити Јехови могло је да поткопа чланове његове породице обожавалаца или је могло да умањи њихову веру. Колико је много боље ћутати и Пословице 18:1).
чинити оно што је Асаф чинио! Да би увидео зашто зли људи изгледа да умичу са чињењем зла док честити пате, он је отишао у Божје светилиште. Тај амбијент је Асафу омогућио да мирно медитира међу Јеховиним обожаваоцима, и његово мишљење је било исправљено. Зато данас, ако смо збуњени оним што видимо, тражимо и ми на сличан начин одговоре на наша питања кроз дружење с Божјим народом уместо да се издвајамо (Асаф је успео да схвати да је Бог зле поставио ’на клизаво место‘. Због тога што се њихов живот окреће око материјалних ствари, они су у опасности да искусе изненадни слом. У крајњем случају, у поодмаклим годинама ће их обузети смрт, и њихово непоштено стечено богатство неће им обезбедити дужи живот (Псалам 49:7-13 [49:6-12, ДК]). Њихов просперитет биће као краткотрајан сан. Правда их може стићи пре него што достигну старост пошто жању оно што сеју (Галатима 6:7). Будући да су окренули леђа Једином који може да им помогне, они су остављени беспомоћни, без наде. Кад Јехова буде деловао против њих, он ће на њихову „прилику“ — њихов спољашњи сјај и положај — гледати с презиром.
Пази на своју реакцију
Пошто није реаговао добро на оно што је видео, Асаф је признао: „Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи, тада бејах без ума и без разума, као животиња бејах пред тобом. Ал’ ја хоћу да сам свагда код тебе [„ја сам стално с тобом“, NW]; ти си ми десну руку прихватио, и саветом ћеш ме својим водити, а после ћеш ме у славу примити“ (Псалам 73:21-24).
Размишљање о материјалном просперитету злих и о патњама честитих може озлоједити нечије срце или га огорчити. Дубоко унутра — у његовим бубрезима (NW) — Асафов немир због те ситуације проузроковао му је велику муку. С Јеховиног гледишта, он је постао као неразумна животиња која реагује на основу пуког чулног опажања. Ипак, Асаф је био ’свагда с Богом, који му је десну руку прихватио‘. Ако грешимо у нашем размишљању, али тражимо Јеховин савет као што је то чинио Асаф, Бог ће нас узети за руку, да нас подржи и да нас води. (Упореди Јеремија 10:23.) Само примењивањем његовог савета можемо бити вођени у срећну будућност. Ми можемо подносити понижење неко време, али Јехова ће донети преокрет, ’примајући нас у славу‘, или част.
Ценећи потребу за ослањањем на Јехову, Асаф је додао: „Кога имам ја на небу осим тебе? А кад тебе имам, ја на земљи ништа друго ни не желим. ПУ̏т моја и срце моје могу да смалакшу, ал’ је Бог град срца [„стена“, NW] мога и део мој до века. Јер ево гину они који од тебе одступају и ти истребљујеш сваког одметника. А мени је добро бити близу Бога. На [Јехову] ослањам наду своју, да казујем сва чудеса његова (Псалам 73:25-28).
Као Асаф ни ми немамо никог другог осим Јехове на кога се можемо ослонити за праву сигурност и утеху (2. Коринћанима ). Стога, уместо да жудимо за било чијим земаљским богатством, служимо Богу и сакупљајмо благо на небу ( 1:3, 4Матеј 6:19, 20). То што имамо признато стајалиште пред Јеховом треба да буде наше највеће усхићење. Чак ако наш организам и срце смалакшу, он ће нас ојачати и дати стабилност нашем срцу тако да не изгубимо наду и храброст усред невоља. Блискост с Јеховом је непроцењив посед. Напуштање тога довешће до несреће за нас заједно са свима онима који га напуштају. Зато, попут Асафа, приближимо се Богу и све своје бриге бацимо на њега (1. Петрова 5:6, 7). То унапређује нашу духовну добробит и покреће нас да говоримо другима о Јеховиним чудесним делима.
Остани лојалан Јехови
Асаф је био забринут зато што је видео злочинце како напредују у Израелу, његовој домовини. Усред Јеховиних лојалних слугу било је ’злих људи‘ кривих за хвалисање, охолост, насиље, ругање и превару, и који су порицали да Бог зна шта они раде (Псалам 73:1-11). Какво упозорење! Да бисмо угодили Јехови Богу, ми се морамо уздржавати од испољавања таквих карактеристика као што су понос, насиље, ругање и непоштење. Попут Асафа, нека све слуге Јехове ’уђу у светилиште Божје‘ редовно се састајући с Његовим лојалним обожаваоцима. Заиста, нека се сви који воле Јехову ’приближе Богу‘, ослањајући се на њега да их подржи у патњама, без обзира на то шта би други могли рећи или учинити (Псалам 73:12-28; 3. Јованова 1-10).
Истина, материјални просперитет злочинаца може испитати нашу веру, као што је испитао Асафову. Ипак, ми можемо поднети то искушење ако наш живот сконцентришемо на Јеховину службу. Чинећи то ми ћемо бити награђени јер ’Бог није неправедан да заборави труд наш и љубав коју показасмо за име његово‘ (Јеврејима 6:10). Наша искушења биће ’кратка и лака‘ у поређењу с нашом наградом (2. Коринћанима 4:17). Чак су и неких 70 или 80 година патње као пуки дах који у шапату пролази нашим устима кад се упореде с вечним срећним животом који Јехова обећава својим лојалним слугама (Псалам 90:9, 10).
Никада немојмо дозволити да нас материјални просперитет злочинаца насупрот нашим патњама због праведности спречи од испољавања вере која је плод Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23; 1. Петрова 3:13, 14). Сатана би био задовољан ако бисмо ми копирали зле, који често просперирају због тога што су бескрупулозни. Уместо тога, исказујмо част Јеховином имену тиме што се одупиремо искушењима да напустимо његова праведна начела (Софонија 2:3). Не будимо ојађени због успеха злочинаца, јер, у крајњем случају, они могу постићи само материјалан просперитет. А од какве је он вредности? Не може се ни приближно упоредити с духовним просперитетом коме се радују они који исказују веру у Сувереног Господа Јехову.