Допуните своју устрајност оданошћу Богу

„Допуните своју веру... устрајношћу, своју устрајност оданошћу Богу“ (2. ПЕТРОВА 1:5, 6, NW).

1, 2. (а) Почевши 1930-их, шта се догађало Јеховиним сведоцима у земљама под нацистичком контролом, и зашто? (б) Како је Јеховин народ прошао под тим грубим третманом?

 БИО је то мрачан период у историји 20. века. Почевши 1930-их, хиљаде Јеховиних сведока у земљама под нацистичком контролом било је неправедно ухапшено и бачено у концентрационе логоре. Зашто? Зато што су се усудили да остану неутрални и што су одбијали да кажу хајл Хитлер. Како се поступало према њима? „Ниједна друга група затвореника... није била изложена садизму SS-солдатеске у таквом облику као што су били Истраживачи Библије [Јеховини сведоци]. То је био садизам обележен бескрајним ланцем физичких и менталних тортура, какве не може изразити  ниједан језик на свету“ (Карл Витиг, бивши немачки државни чиновник).

² Како су Сведоци прошли? У својој књизи The Nazi State and the New Religions: Five Case Studies in Non-Conformity (Нацистичка држава и нове религије: Пет студија случајева нонконформизма), Др Кристина Е. Кинг (Christine E. King) приметила је: „Влада је била неуспешна само против Јеховиних сведока [за разлику од других религиозних група].“ Да, Јеховини сведоци су као целина задржали свој став, иако је то за стотине њих значило да устрају до саме смрти.

3. Шта је омогућило Јеховиним сведоцима да поднесу тешке кушње?

³ Шта је Јеховиним сведоцима омогућило да поднесу такве кушње не само у нацистичкој Немачкој већ широм света? Њихов небески Отац помогао им је да устрају због њихове оданости Богу. „Јехова зна како да избави људе оданости Богу из кушње“, објашњава апостол Петар (2. Петрова 2:9, NW). Раније у том истом писму, Петар је саветовао хришћане: „Допуните своју веру... устрајношћу, своју устрајност оданошћу Богу“ (2. Петрова 1:5, 6, NW). Тако је устрајност тесно повезана с оданошћу Богу. У ствари, да бисмо устрајали до краја, ми морамо ’тежити за оданошћу Богу‘ и испољавати је (1. Тимотеју 6:11, NW). Али, шта је у ствари оданост Богу?

Шта је оданост Богу

4, 5. Шта је оданост Богу?

⁴ Грчка именица за „оданост Богу“ (еусебија) може се дословно превести „исправно поштовање“ a (2. Петрова 1:6, Kingdom Interlinear). Она означава топло срдачно осећање према Богу. Према В. Е. Вајну (W. E. Vine), придев eusebés, који дословно значи „с исправним поштовањем“, означава „енергију која, вођена светим страхопоштовањем према Богу, налази израз у оданој активности“ (2. Петрова 2:9, Int).

⁵ Зато израз „оданост Богу“ указује на поштовање или оданост према Јехови која нас покреће да чинимо оно што се њему свиђа. То се чини чак упркос тешким кушњама зато што од срца волимо Бога. То је лојална, лична приврженост Јехови која налази израз у нашем начину живота. Прави хришћани су подстакнути да моле да могу водити ’тихи и миран живот у свакој побожности [’оданости Богу‘, NW]‘ (1. Тимотеју 2:1, 2). Према лексикографима Ј. П. Лоу (J. P. Louw) и Е. А. Најди (E. A. Nida), „у многим језицима [еусебија] у 1. Тм 2.2 може одговарајуће да се преведе ’живети како би Бог желео да живимо‘ или ’живети како нам је Бог рекао да треба да живимо‘“.

6. Каква веза постоји између устрајности и оданости Богу?

⁶ Сада можемо боље увидети везу између устрајности и оданости Богу. Зато што живимо онако како би Бог желео да живимо — с оданошћу Богу — ми себе излажемо мржњи света, што неизбежно доводи до кушњи вере (2. Тимотеју 3:12). Али, не постоји начин на који бисмо били мотивисани да поднесемо такве кушње да нема наше личне привржености нашем небеском Оцу пуном љубави. Осим тога, Јехова одговара на такву срдачну оданост. Помисли само како се он сигурно осећа кад погледа с неба и примети оне који, због своје оданости према њему, настоје да му угоде упркос свим врстама противљења. Није чудо што је спреман да „избави људе оданости Богу из кушње“!

7. Зашто се оданост Богу мора развијати?

⁷ Међутим, ми се нисмо родили с оданошћу Богу, нити је аутоматски добијамо од наших богобојазних родитеља (Постање 8:21). Уместо тога, она се мора развијати (1. Тимотеју 4:7, 10). Морамо радити  на томе да нашу устрајност и нашу веру допунимо оданошћу Богу. То, каже Петар, захтева ’улагање свих напора‘ (2. Петрова 1:5). Како, дакле, можемо стећи оданост Богу?

Како стичемо оданост Богу?

8. Према апостолу Петру, шта је кључ за стицање оданости Богу?

⁸ Апостол Петар је објаснио кључ за стицање оданости Богу. Он је рекао: „Да вам се умножи милост и мир познавањем [„тачним спознањем“, NW] Бога и Исуса Христа, Господа нашега! Како нам је божанствена сила његова даровала све ствари које требају животу и побожности [„оданости Богу“, NW], познањем [„кроз тачно спознање“, NW] онога који нас позва славом својом и крепошћу својом“ (2. Петрова 1:2, 3). Дакле, да бисмо своју веру и устрајност допунили оданошћу Богу, морамо расти у тачном, то јест, потпуном, или комплетном, спознању о Јехови Богу и Исусу Христу.

9. Како се може приказати да поседовање тачног спознања о Богу и Христу укључује више од тога да само знамо ко су они?

⁹ Шта значи имати тачно спознање о Богу и Христу? То очигледно укључује више него да само знамо ко су они. Да то прикажемо: Ти можда знаш ко је твој први комшија и можда га чак поздрављаш по имену. Али, да ли би му позајмио велику суму новца? Не би док заиста не сазнаш каква је он особа. (Упореди Пословице 11:15.) Слично томе, познавати Јехову и Исуса тачно, или потпуно, значи више од пуког веровања да они постоје и од тога да знамо њихова имена. Да бисмо били спремни да због њих поднесемо кушње чак до саме смрти, заиста их морамо присно познавати (Јован 17:3). Шта то укључује?

10. Које две ствари укључује поседовање тачног спознања о Јехови и Исусу, и зашто?

¹⁰ Поседовање тачног, или комплетног, спознања о Јехови и Исусу укључује две ствари: (1) упознати их као особе — њихове особине, осећања и путеве — и (2) опонашати њихов пример. Оданост Богу укључује срдачну, личну приврженост Јехови и показује се нашим начином живота. Према томе, да бисмо је стекли морамо лично упознати Јехову и постати темељно упознати с његовом вољом и његовим путевима колико год нам је то као људима могуће. Да бисмо истински упознали Јехову, по чијем смо обличју створени, морамо користити такво спознање и настојати да будемо као он (Постање 1:26-28; Колошанима 3:10). А пошто је Исус савршено опонашао Јехову у ономе што је говорио и чинио, тачно упознати Исуса је вредна помоћ у развијању оданости Богу (Јеврејима 1:3).

11. (а) Како можемо стећи тачно спознање о Богу и Христу? (б) Зашто је важно да медитирамо о ономе што читамо?

¹¹ Ипак, како можемо стећи такво тачно спознање о Богу и Христу? Марљиво проучавајући Библију и публикације које се темеље на Библији. b Међутим, да би наш лични библијски студиј довео до тога да стекнемо оданост Богу, битно је да узмемо време да медитирамо, то јест, да промишљамо, или дубоко размишљамо, о ономе што читамо. (Упореди Јошуа 1:8.) Зашто је то важно? Сети се да је оданост Богу топло, срдачно осећање према Богу. У Писму је медитирање више пута повезано са симболичним срцем — унутрашњом особом (Псалам 19:15 [19:14, ДК]; 49:4 [49:3, ДК]; Пословице 15:28). Кад с цењењем промишљамо о ономе што читамо, то продире у унутрашњу особу, подстичући тако наша осећања, дирајући наше емоције, и утичући на наше размишљање. Тек тада студиј може ојачати нашу личну приврженост Јехови и покренути нас да живимо на начин који се свиђа Богу чак упркос изазовним околностима или тешким кушњама.

 Практиковати оданост Богу у дому

12. (а) Према Павлу, како хришћанин може практиковати оданост Богу у дому? (б) Зашто прави хришћани брину за остареле родитеље?

¹² Оданост Богу најпре треба практиковати у дому. Апостол Павле каже: „Ако која удовица има деце или унучади, нека се ови науче најпре свој дом поштовати [„да практикују оданост Богу у властитом домаћинству“, NW] и враћати родитељима оно што су од њих примили, јер је то пред Богом угодно“ (1. Тимотеју 5:4). Као што Павле бележи, брига за остареле родитеље је израз оданости Богу. Прави хришћани пружају такву бригу не само из осећања дужности већ због љубави према својим родитељима. Више од тога, ипак, они увиђају важност коју Јехова придаје бризи за породицу. Они су веома свесни да ако би окренули леђа својим родитељима у време невоље, то би било једнако као да се ’одрекну хришћанске вере‘ (1. Тимотеју 5:8).

13. Зашто практиковање оданости Богу у дому може бити прави изазов, али какво задовољство резултира из бриге за своје родитеље?

¹³ Мора се признати да није увек лако практиковати оданост Богу у дому. Чланови породице могу живети доста далеко једни од других. Одрасла деца можда подижу властиту породицу и можда се боре у економском погледу. Природа или степен бриге која је потребна родитељу може оптеретити физичко, ментално и емоционално здравље оних који пружају ту бригу. Међутим, може бити заиста задовољавајуће знати да брига за родитеље не само да одговара ’враћању онога што смо примили‘ већ и радује Онога „коме свака породица на небу и на земљи дугује своје име“ (Ефешанима 3:14, 15, NW).

14, 15. Наведи један пример божанске бриге према родитељу од стране деце.

¹⁴ Размотримо један заиста дирљив пример. Елис и петоро његове браће и сестара суочили су се са заиста тешким задатком кад је требало да се код куће брину за њиховог оца. „Мој отац је 1986. претрпео мождану кап, након чега је остао потпуно парализован“, објашњава Елис. Шесторо деце учествује у старању око потреба свог оца, које се протежу од купања до осигуравања да се редовно окреће како се не би развио декубитус. „Ми му читамо, говоримо, свирамо музику. Нисмо сигурни да ли је он свестан шта се догађа око њега, али према њему поступамо као да је потпуно свестан свега.“

¹⁵ Зашто се та деца на такав начин брину за свог оца? Елис наставља: „Након смрти наше мајке 1964, тата нас је сам подизао. Тада смо имали од 5 до 14 година. Онда се он жртвовао за нас; ми се данас жртвујемо за њега.“ Заиста, није лако пружати такву бригу, и деца се понекад обесхрабре. „Али, ми смо свесни да је стање нашег оца привремени проблем“, каже Елис. „Жељно очекујемо време кад ће нашем оцу бити обновљено добро здравље и кад ћемо моћи да поново будемо с нашом мајком“ (Исаија 33:24; Јован 5:28, 29). Несумњиво, таква одана брига за родитеља сигурно дира срце Онога ко заповеда деци да исказују част својим родитељима! c (Ефесцима 6:1, 2).

 Оданост Богу и служба

16. Шта треба да буде главни разлог за оно што чинимо у служби?

¹⁶ Кад прихватимо Исусов позив да ’идемо за њим‘, ми долазимо под божанско овлашћење да проповедамо добру вест о Краљевству и да стварамо ученике (Матеј 16:24; 24:14; 28:19, 20). Заиста, имати учешће у служби је хришћанска обавеза у овим ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1). Међутим, наш мотив за проповедање и поучавање мора ићи иза пуког осећања дужности или обавезе. Дубока љубав према Јехови мора бити главни разлог за оно што чинимо и колико чинимо у служби. „Уста говоре оно што у срцу изобилује“, рекао је Исус (Матеј 12:34). Да, кад се наше срце прелива љубављу према Јехови, осећамо се наведенима да сведочимо другима о њему. Кад је наш мотив љубав према Богу, наша служба је смисаон израз наше оданости Богу.

17. Како можемо развијати исправан мотив за службу?

¹⁷ Како можемо развијати исправан мотив за службу? С цењењем промишљај о три разлога која нам је Јехова дао да га волимо. (1) Ми волимо Јехову због онога што је он већ учинио за нас. Он није могао показати већу љубав од обезбеђивања откупнине (Матеј 20:28; Јован 15:13). (2) Ми волимо Јехову због онога што он сада чини за нас. Имамо слободу говора с Јеховом, који одговара на наше молитве (Псалам 65:3 [65:2, ДК]; Јеврејима 4:14-16). Док дајемо приоритет интересима Краљевства, ми се радујемо основним стварима за живот (Матеј 6:25-33). Добијамо сталну залиху духовне хране која нам помаже да излазимо на крај с проблемима с којима се суочавамо (Матеј 24:45). И имамо благослов што смо део светског хришћанског братства које нас заиста одваја од осталог света (1. Петрова 2:17). (3) Ми волимо Јехову и због онога што ће он још учинити за нас. Због његове љубави, ми ’стичемо прави живот‘ — вечни живот у будућности (1. Тимотеју 6:12, 19). Кад размислимо о Јеховиној љубави у нашу корист, наша срца ће нас сигурно подстаћи да имамо  одано учешће у говорењу другима о њему и његовим драгоценим намерама! Неће други морати да нам говоре шта да урадимо или колико да урадимо у служби. Наша срца ће нас подстаћи да учинимо оно што можемо.

18, 19. Коју је препреку савладала једна сестра да би учествовала у служби?

¹⁸ Чак и упркос изазовним околностима, срце које је покренуто оданошћу Богу биће наведено да говори. (Упореди Јеремија 20:9.) То показује случај Стеле, изузетно стидљиве хришћанке. Кад је почела да проучава Библију, мислила је: ’Никада не бих могла да идем од куће до куће!‘ Она објашњава: „Увек сам била врло тиха. Никада нисам могла да приђем другима да започнем разговор.“ Док је настављала да проучава, расла је њена љубав према Јехови и развила је горљиву жељу да о њему говори другима. „Сећам се како сам говорила својој учитељици Библије: ’Тако желим да говорим, али једноставно не могу, и то ме заиста мучи.‘ Никада нећу заборавити шта ми је она рекла: ’Стела, буди захвална што желиш да говориш.‘“

¹⁹ Ускоро се Стела нашла у ситуацији да сведочи својој комшиници. Затим је направила оно што је за њу био огроман корак — по први пут је учествовала у служби од куће до куће (Дела апостола 20:20, 21). Она се присећа: „Своју понуду сам имала написану. Али, била сам тако уплашена да иако сам је имала испред себе, била сам превише нервозна да погледам у своје белешке!“ Данас, након више од 35 година, Стела је још увек по природи врло стидљива. Ипак, она воли службу проповедања и наставља да има значајан удео у њој.

20. Који пример показује да чак ни прогонство или затвор не могу затворити уста преданим Сведоцима Јехове?

²⁰ Чак ни прогонство или затвор не може затворити уста преданим Сведоцима Јехове. Размотримо пример Ернста и Хилдегард Зелигер из Немачке. Њих двоје је због своје вере провело укупно више од 40 година у нацистичким концентрационим логорима и комунистичким затворима. Чак и у затвору, они нису престајали да сведоче другим затвореницима. Хилдегард се присећала: „Затворски чувари су ме класификовали као посебно опасну, зато што сам, како је рекла једна чуварка, говорила о Библији по цели дан. Зато сам стављена у једну ћелију у подруму.“ Након што су коначно добили слободу, и брат и сестра Зелигер су све своје време посветили хришћанској служби. Обоје је служило верно до своје смрти, брат Зелигер до 1985. а његова жена до 1992.

21. Шта морамо радити да бисмо нашу устрајност допунили оданошћу Богу?

²¹ Марљиво проучавајући Божју реч и узимајући времена да с цењењем медитирамо о ономе што учимо, ми ћемо расти у тачном спознању о Јехови Богу и Исусу Христу. То ће, опет, довести до тога да стекнемо потпунију меру те драгоцене особине — оданости Богу. Без оданости Богу не постоји начин да поднесемо различите кушње које долазе на нас као хришћане. Зато следимо савет апостола Петра, настављајући да ’допуњујемо нашу веру устрајношћу и нашу устрајност оданошћу Богу‘ (2. Петрова 1:5, 6, NW).

[Фусноте]

Какав је твој одговор?

◻ Шта је оданост Богу?

◻ Каква веза постоји између устрајности и оданости Богу?

◻ Шта је кључ за стицање оданости Богу?

◻ Како хришћанин може практиковати оданост Богу у дому?

◻ Шта мора бити главни разлог за оно што чинимо у служби?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Сведоци Јехове затворени у нацистичком концентрационом логору у Равенсбрику испољили су устрајност и оданост Богу